Митрополит Ђорђе Николајевић и проблем очувања српских црквено-националних интереса у БиХ крајем XIX вијека
Sažetak
Друштвено-политичке, национално-идентитетске и црквене прилике у Босни и Херцеговини током првих деценија Аустроугарске окупације су биле изузетно комплексне. У тим замршеним односима једина организација која је имала национални предзнак и која је имала одговорност да српску идентитеско-вјерску посебност заштити и сачува била је Православна црква. Међутим, у ситуацији када су православне епархије у БиХ имале полуаутономни статус у оквиру Цариградске патријаршије са посебним правима бечког двора према њима, постаје нам јаснији положај и околности у којима је та црква могла да дјелује. С тим у вези је од изузетног значаја било питање конкретне личности која ће придржавати трон дабробосанских митрополита као првопоштоване катедре у Босни и Херцеговини.
Reference
Билинац 2022: Протојереј-ставрофор др Ранко Билинац. Црква Светог Саве у Блажују. Источно Сарајево, Издавачка кућа „Дабар“. 239-240.
Бранковић 2021: Бошко м. Бранковић. Босна и Херцеговина и потписивање Конвенције 1880. године. Синеза 2. (2). Часопис за хуманистичке и друштвене науке. Бања Лука, 11.
Георгије (Николајевић) митрополит дабро-босански 1885-1896. Сава, епископ Шумадијски. Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Београд; Унирекс, Подгорица; Каленић, Крагујевац 1996. 116.
Георгије Николајевић. Рођење, школовање, рад и рукоположење. https://www.mitropolijadabrobosanska.org/georgijenikolajevic.html. Приступљено 12. 08. 2022.
Николајевић 1882: Шематизам православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске. За годину 1882. Уредио, Георгије Николајевић, преотопрезвитер. У Сарајеву. Земаљска тискара 1882.
Новаковић 2003: Др Драган Новаковић. Верске заједнице на размеђу векова. Положај верских заједница на југословенским просторима од Берлинског конгреса до Првог светског рата. Институт за политичке студије. Београд, 82-84.
Соловјев 1954: Александар Соловјев, О потреби српског дипломатора. Српска академија наука. Историски часопис. Орган Историског институа САНУ. Књига IV. 1952-1953. Редакциони колегјум: Вучо Никола, Новак Виктор, Радонић Јован, Синдик Илија, Тадић Јорјо. Одговорни уредник Виктор Новак. Научна књига. Београд. 45-48.
Станић 2015: Миле Станић. Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба. Мркоњићки и Герзовачки протопрезвитерат. Свет књиге, Београд. 13-14.
Српска православна црква, митрополија дабробосанска. Георгије Николајевић (1807-1896). Монашење и избор за митрополита дабробосанског. https://www.mitropolijadabrobosanska.org/georgijenikolajevic.html Приступљено 02.08.2025.
Шовљаков 2018: Мара Шовљаков. Културна и национална мисија дабробосанског митрополита Георгија Николајевића (1807-1896). Гласник. Удружење архивских радника Републике Српске, година X, број 10. Бања Лука 2018. 109.
Слијепчевић 2002: Др Ђоко Слијепчевић: Историја СПЦ – друга књига. Од почетка XIX века до краја Другог светског рата. ЈRJ-Unireks, Београд, 382-383.
Капиджић 1973: Dr Hamdija Kapidžić. Hercegovački ustanak 1882. godine. Sarajevo, Veselin Masleša.