METROPOLITAN ĐORĐE NIKOLAJEVIĆ AND THE PROBLEM OF PRESERVING SERBIAN ECCLESIASTICAL-NATIONAL INTERESTS IN BOSNIA AND HERZEGOVINA AT THE END OF THE 19TH CENTURY
Abstract
The socio-political, national-identity and church conditions in Bosnia and Herzegovina during the first decades of the Austro-Hungarian occupation were extremely complex. In these intricate relations, the only organization that had a national character and that had the responsibility to protect and preserve the Serbian identity-religious uniqueness was the Orthodox Church. However, in a situation where the Orthodox dioceses in Bosnia and Herzegovina had a semi-autonomous status within the Patriarchate of Constantinople with special rights of the Viennese court towards them, the position and circumstances in which that church could operate become clearer to us. In this regard, the question of a specific person who would uphold the throne of the Dabro-Bosnian metropolitans as the most respected see in Bosnia and Herzegovina was of exceptional importance.
References
Билинац 2022: Протојереј-ставрофор др Ранко Билинац. Црква Светог Саве у Блажују. Источно Сарајево, Издавачка кућа „Дабар“. 239-240.
Бранковић 2021: Бошко м. Бранковић. Босна и Херцеговина и потписивање Конвенције 1880. године. Синеза 2. (2). Часопис за хуманистичке и друштвене науке. Бања Лука, 11.
Георгије (Николајевић) митрополит дабро-босански 1885-1896. Сава, епископ Шумадијски. Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Београд; Унирекс, Подгорица; Каленић, Крагујевац 1996. 116.
Георгије Николајевић. Рођење, школовање, рад и рукоположење. https://www.mitropolijadabrobosanska.org/georgijenikolajevic.html. Приступљено 12. 08. 2022.
Николајевић 1882: Шематизам православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске. За годину 1882. Уредио, Георгије Николајевић, преотопрезвитер. У Сарајеву. Земаљска тискара 1882.
Новаковић 2003: Др Драган Новаковић. Верске заједнице на размеђу векова. Положај верских заједница на југословенским просторима од Берлинског конгреса до Првог светског рата. Институт за политичке студије. Београд, 82-84.
Соловјев 1954: Александар Соловјев, О потреби српског дипломатора. Српска академија наука. Историски часопис. Орган Историског институа САНУ. Књига IV. 1952-1953. Редакциони колегјум: Вучо Никола, Новак Виктор, Радонић Јован, Синдик Илија, Тадић Јорјо. Одговорни уредник Виктор Новак. Научна књига. Београд. 45-48.
Станић 2015: Миле Станић. Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба. Мркоњићки и Герзовачки протопрезвитерат. Свет књиге, Београд. 13-14.
Српска православна црква, митрополија дабробосанска. Георгије Николајевић (1807-1896). Монашење и избор за митрополита дабробосанског. https://www.mitropolijadabrobosanska.org/georgijenikolajevic.html Приступљено 02.08.2025.
Шовљаков 2018: Мара Шовљаков. Културна и национална мисија дабробосанског митрополита Георгија Николајевића (1807-1896). Гласник. Удружење архивских радника Републике Српске, година X, број 10. Бања Лука 2018. 109.
Слијепчевић 2002: Др Ђоко Слијепчевић: Историја СПЦ – друга књига. Од почетка XIX века до краја Другог светског рата. ЈRJ-Unireks, Београд, 382-383.
Капиджић 1973: Dr Hamdija Kapidžić. Hercegovački ustanak 1882. godine. Sarajevo, Veselin Masleša.