АНАЛИЗА КАТЕГОРИЈЕ АНИМАТНОСТИ У ЈЕВАНЂЕЉУ ИЗ МАНАСТИРА ДОВОЉЕ
Sažetak
Категорија аниматности у савременом српском језику представља облички синктеризам акузатива и генитива именских речи у мушком роду, када се именује живо биће. Насупрот обличком подударању ових падежа у датој категорији, категорија инаниматности подразумева подударање акузатива и номинатива приликом именовања предмета и других неживих појава. У раду ће се спровести анализа облика у којима се јавља категорија аниматности у Јеванђељу из манастира Довоље. То су оне конструкције у којима се именице мушког рода налазе у функцији правог објекта. Јеванђеље датира између 1387. и 1389. године и састоји се од 220 страна пергамента. Овај рукопис чине фрагменти Јеванђеља по Матеју и Јеванђеља по Луки, као и Јеванђеље по Марку у целости. Из рукописа је издвојено 44 конструкције у облику који одражава категорију аниматности и 68 конструкција у облику за инаниматност у функцији правог објекта.
Reference
Јеванђеље из манастира Довољe, збирка А. Ф. Гиљфердинга, рукопис бр. 7 (110 листова, пергамент, 1387–1389). Руска национална библиотека у Санкт Петербургу.
Литература (на ћирилици):
Белић 2006: Александар Белић. Историја српског језика, том IV. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Гранстрем 1953: Е. Э. Гранстрем. „Описание русских и славянских пергаменных рукописей: Рукописи русские, болгарские, молдовлахийские, сербские“. Труды Отдела рукописей ГПБ им. М.Е. Салтыкова-Щедрина, Ленинград, 3–131.
Грковић-Мејџор, Јасмина. „Диглосија у старосрпској писмености“. Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци – Нови Сад: ИК Зорана Стојановића, 443–459.
Грковић-Мејџор 2000: „Хиландарска апокалипса Јована Богослова (Хил 474)“. Јужнословенски филолог, 56, 1–2, 313–320.
Грковић-Мејџор 1993: Јасмина Грковић-Мејџор. Језик „Псалтира“ из штампарије Црнојевића. Подгорица: Црногорска академија наука и умјетности.
Драгин 2007: Наташа Драгин. Језик Теодосијевог Житија Светог Саве у препису монаха Марка из XIV века. Нови Сад: Тиски цвет.
Јерковић 1975: Вера Јерковић. Палеографска и језичка испитивања о Чајничком јеванђељу. Нови Сад: Матица српска (Одељење за књижевност и језик).
Крысько 1994: Вадим Борисович Крысько. Развитие категории одушевленности в истории русского языка. Москва: Российская академия наук (Институт русского языка).
Куљбакин 1930: Степан М. Куљбакин. Старословенска граматика. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије.
Микетић Суботић–Кићовић 2022: Сања Микетић Суботић–Милена Кићовић. „Разлике у ставовима студената србистичке и нефилолошке оријентације према стандардном српском језику“. Баштина св. 57. Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу, 59–72.
Миловић 2021: Марко Миловић. „Занемаривање ћирилице и њен даљи о(п)станак“. Баштина св. 53. Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу, 81–92.
Мошин 1958: В. А. Мошин. „К датировке рукописей из собрания А.Ф. Гильфердинга Государственной публичной библиотеки“. Труды Отдела древнерусской литературы, том XV, Ленинград, 409–417.
Николић 1991: Светозар Николић. Старословенски језик I (правопис, гласови, облици). Београд: Научна књига.
Станишић 2006: Вања Станишић. Увод у индоевропску филологију. Београд: Чигоја штампа.
Стефановић 2008: М. Стефановић. Категорија аниматности у српском и руском језику. Нови Сад: Академска књига.
Хабургајев 1986: Г. А. Хабургаев. Старославянский язык. Москва: Просвещение.
Литература (на латиници):
Меје 1965: Antoan Meje. Uvod u uporedno proučavanje indoevropskih jezika. Beograd: Naučna knjiga.
Mihaljević 2014: Milan Mihaljević. Slavenska poredbena gramatika. Zagreb: Školska knjiga.