THE ANALYSIS OF ANIMACY IN THE DOVOLJA MONASTERY GOSPEL
Abstract
The grammatical category of animacy in contemporary Serbian language is a formal syncretism in accusative and genitive cases of the masculine forms of words with declension denominating living beings. Contrary to the acc. = gen. marker for the animate, the category of inanimacy implies the acc. = nom. overlap when denominating objects and other inanimate phenomena. The paper analyses the forms in which the grammatical category of animacy occurs in the Gospel found in the Dovolja Monastery, dating back to the period between 1387 and 1389 and comprising 220 pages of parchment. The Gospel contains fragments of the Gospel of Matthew and the Gospel of Luke, as well as the Gospel of Mark in its entirety. 44 constructions in the acc. = gen. form (marking animacy) and 68 constructions in the acc. = nom. form (marking inanimacy) functioning as direct objects have been selected from the manuscript.
References
Јеванђеље из манастира Довољe, збирка А. Ф. Гиљфердинга, рукопис бр. 7 (110 листова, пергамент, 1387–1389). Руска национална библиотека у Санкт Петербургу.
Литература (на ћирилици):
Белић 2006: Александар Белић. Историја српског језика, том IV. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Гранстрем 1953: Е. Э. Гранстрем. „Описание русских и славянских пергаменных рукописей: Рукописи русские, болгарские, молдовлахийские, сербские“. Труды Отдела рукописей ГПБ им. М.Е. Салтыкова-Щедрина, Ленинград, 3–131.
Грковић-Мејџор, Јасмина. „Диглосија у старосрпској писмености“. Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци – Нови Сад: ИК Зорана Стојановића, 443–459.
Грковић-Мејџор 2000: „Хиландарска апокалипса Јована Богослова (Хил 474)“. Јужнословенски филолог, 56, 1–2, 313–320.
Грковић-Мејџор 1993: Јасмина Грковић-Мејџор. Језик „Псалтира“ из штампарије Црнојевића. Подгорица: Црногорска академија наука и умјетности.
Драгин 2007: Наташа Драгин. Језик Теодосијевог Житија Светог Саве у препису монаха Марка из XIV века. Нови Сад: Тиски цвет.
Јерковић 1975: Вера Јерковић. Палеографска и језичка испитивања о Чајничком јеванђељу. Нови Сад: Матица српска (Одељење за књижевност и језик).
Крысько 1994: Вадим Борисович Крысько. Развитие категории одушевленности в истории русского языка. Москва: Российская академия наук (Институт русского языка).
Куљбакин 1930: Степан М. Куљбакин. Старословенска граматика. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије.
Микетић Суботић–Кићовић 2022: Сања Микетић Суботић–Милена Кићовић. „Разлике у ставовима студената србистичке и нефилолошке оријентације према стандардном српском језику“. Баштина св. 57. Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу, 59–72.
Миловић 2021: Марко Миловић. „Занемаривање ћирилице и њен даљи о(п)станак“. Баштина св. 53. Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу, 81–92.
Мошин 1958: В. А. Мошин. „К датировке рукописей из собрания А.Ф. Гильфердинга Государственной публичной библиотеки“. Труды Отдела древнерусской литературы, том XV, Ленинград, 409–417.
Николић 1991: Светозар Николић. Старословенски језик I (правопис, гласови, облици). Београд: Научна књига.
Станишић 2006: Вања Станишић. Увод у индоевропску филологију. Београд: Чигоја штампа.
Стефановић 2008: М. Стефановић. Категорија аниматности у српском и руском језику. Нови Сад: Академска књига.
Хабургајев 1986: Г. А. Хабургаев. Старославянский язык. Москва: Просвещение.
Литература (на латиници):
Меје 1965: Antoan Meje. Uvod u uporedno proučavanje indoevropskih jezika. Beograd: Naučna knjiga.
Mihaljević 2014: Milan Mihaljević. Slavenska poredbena gramatika. Zagreb: Školska knjiga.