ICON PAINTING OF THE CHURCH IN DRENOVA NEAR LEPOSAVIĆ FROM THE SECOND HALF OF THE 16TH CENTURY

  • Урош И. ЂОРЂЕВИЋ
Keywords: Church in Drenova, iconostasis, icons, iconography, style, analogies, linotropic painters.

Abstract


In the village of Drenova, next to Leposavic, there is a church dedicated to the Annunciation of the Most Holy Mother of God, and it was built during the renewal of the Pec Patriarchate. It is built of hewn stone, small in size and covered with stone slabs. It has a wooden iconostasis made in a modest woodcut and painted with geometric and floral motifs of various colours. The throne icons of Christ and the Mother of God from the iconostasis have not been preserved. The second row of icons is the Seismic Act with the apostles, and above them are the icons of the Great Feast. Due to the small space, part of this repertoire found its place in the middle of the church, on a vertical partition, within the roof construction. The stylistic analysis of painting shows that her master was of modest abilities but excellently trained in his craft. In terms of artistic expression, he is a decorator, whose colour is transparent and not constructive, and he is influenced by Cretan painting. Its palette is modest, composed of only a few saturated tones. As the main colour solutions, he uses harmony performed by the contrast of complementary colours and the collision of light-dark shades. The incarnate works with a certain dose of plasticity, while in draperies this element is extremely emphasized. Linearity matches the colour that carries the form. The characters have anatomical deformations, but they radiate spirituality. The general image of this painting exudes expressiveness, immediacy and cold beauty. Based on the iconographic solutions of the royal doors and their coincidence with the doors of the linotype workshops, it can be concluded that the painter Drenova belonged to one of them. The village of Linotop is located in the area of ​​Kastoria in northern Greece. By analyzing the inscription preserved on the icons, it can be concluded that the painter is of Cincar origin, which corresponds to the geographical determinants. Based on the great similarity of the visual language of iconography in Drenova with the Deisis act in the Piva monastery, this painting can be placed in the last years of the 16th century.

 

References

Војводић- Живковић (2014): Драган Војводић- Милош Живковић. Деизисни чин из Пиве: Прилог проучавању иконостаса и иконописа у пивском манастиру, Зограф 38. Београд: Институт за историју уметности: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Ђурић- Ћирковић- Кораћ (1990): Војислав Ј. Ђурић- Сима Ћирковић- Војислав Кораћ. Пећка патријаршија. Београд: Југословенска ревија.
Кајмаковић (1977): Здравко Кајмаковић. Георгије Митрофановић. Београд: ИП ,,Веселин Маслеша” ОООУР Издавачка делатност.
Мазалић (1937): Ђоко Мазалић. Критска школа и њезини примјерци у Сарајеву. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, год. 49. Сарајево: Државна штампарија.
Мазалић (1954): Ђоко Мазалић. Новости из Ломнице. Наше старине 2. Сарајево: Земаљски завод за заштиту споменика културе и природних реткости Н. Р. Босне и Херцеговине.
Матић (2013): Миљана Матић. О иконама из Драјчића, Косовско-метохијски зборник 5. Београд: Српска академија наука и уметности.
Матић (2017): Миљана Матић, Српски иконопис у доба обновљене пећке патријаршије 1557-1690. Београд: Музеј српске православне цркве.
Машнић (2006): Мирјана Машнић. Прилог проучавању старог карпинског ионостаса. Ниш и Византија 4. Ниш: Просвета.
Пејић (2009): Светлана Пејић. Манастир Свети Никола Дабарски. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Петковић (1965): Сретен Петковић. Зидно сликарство на подручју пећке патријаршије 1557-1614. Нови Сад: Матица Српска.
Петковић (1995): Сретен Петковић, Српска уметност у 16.и 17.веку. Београд: Српска књижевна задруга.
Поповска Корбар (2011): Викторија Поповска Корбар, Зографи от кругот на Јован Теодоров од Грамоста околу средината на 16. век. На траговима Војислава Ј. Ђурића. Одељење историјских наука, књ.CXXXV. Научни скупови, књ. 33. Београд: Српска академија наука и уметности.
Поповска Корбар (2006): Викторија Поповска Корбар, Претставата на св. Никола Нови во слимничкиот манастир. Зборник за средновековна уметност бр.5. Скопје: Музеј на Македонија.
Радојчић (1955): Светозар Радојчић. Мајстори старог српског сликарства. Београд: Издавачко предузеће Научна књига.
Сковран (1980): Аника Сковран. Уметничко благо манастира Пиве. Београд: Југословенска ревија.
Тодић- Чанак Медић (2005): Бранислав Тодић- Милка Чанак Медић. Манастир Дечани. Београд: Музеј у Приштини (са измештеним седиштем): Центар за очување наслеђа Косова и Метохије- Mnemosyne.
Шево (1999): Љиљана Шево. Манастир Ломница. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Published
2021/06/23
Section
Članci