THE ROLE OF MEDIA IN PSYCHOLOGICAL WARFARE
Abstract
The Gulf War represents a turning point in understanding of psychological warfare, so as the way of presenting development of war in the media. The basic means are not propagandas' messages and leaflets, anymore. The chosen reporters, the chosen journalists and the chosen TV stations have primacy. The development of technique and technology and apperapance of social network services and applications creates posibillity for avoidnig of war in classical meaning. The classic armed conflict creates huge economic consequences and political crysis with longterm effects. Becouse of it, the basic mean of fight in psychological warfare becomes disinformations and missinformations. Their ability of quick and efficient adaptation for modern technologies demands brings to the evolution into another modes of psychological warfare, such as spinn, fake news, astroturfing, social engineering. Traped into their own pitfall becouse of fight for market by their insisting on interactivity with their readers and audience, the media give possibility for creating fake, made up public opinion. For now, there are two possible solutions for this situation: by canceling of access to the interactive contents either by ignoring true facts if they are not compatible with the policy of certain media or redaction (if it was shown that older course of reporting was not auspicious for them of was not true from the very beginning).
References
Čerina 2012: Josip Čerina.”Ratno izvještavanje u kontekstu suvremenih oružanih sukoba i novih medijskih tehnologija”. Polemos, vol. 15, no. 1, 101-117.
Garfield 2002: Andrew Garfield.” The Offence of Strategic Influence: Making the Case for Perception Management Operations”. Journal of Information Warfare, vol. 1, no. 3, 30-39.
Hayati 2010: Pedram Hayati, Vidyasagar Potdar, Alex Talevski, Nazanin Firoozeh, N. (2010). „Definition of spam 2.0: New spamming boom“.In: 4th IEEE International Conference on Digital Ecosystems and Technologies (DEST 2010), Dubai: IEEE, 580-584.
Hughes – Wilson 2000: John Hughes –Wilson. Military Intelligence Blunders. Da Capo Press.
Kunzik, Zipfel 2006: Michale Kunczik, Astrid Zipfel. Uvod u znanost o medijima i komunikologiji. Zagreb: Zaklada Fridrich Ebert.
Ljepava 2015: Ljepava, N. (2015). Astroturfing: društveni digitalni eksperiment - Uticaj astroturfinga na komunikacione procese na Twitteru: psihološki aspekti. Dostupno na Astroturfing-psihološka-analiza-Nikolina-Ljepava-final.pdf (blogopen.rs)
Lorimer 1998: Roland Lorimer. Masovne komunikacije – komparativni uvod. Beograd: CLIO.
Mann 2008: Ian Mann. Hacking the human. Hampshire: Gower.
Nissen 2015: Thomas E. Nissen. The weaponization of social media: characteristics of contemporary conflicts. Copenhagen: Royal Danish Defence College.
Peltier 2006: Thomas R. Peltier.”Social Engineering: Concepts and Solutions”. The EDP Audit, Control and Security Newsletter, vol. 8, 1-13.
Suler, Philips 1998: John R. Suler, Wende L. Phillips.”The bad boys of cyberspace: Deviant behavior in a multimedia chat community”. CyberPsychology & Behavior, vol. 1, no. 3, 275-294.
Бјелица 1983: Михаило Бјелица. Штампа и друштво. Београд: Завод за уџбенике.
Димитријевић 1952: Сергије Димитријевић. Страни капитал у привреди бивше Југославије. Београд: Друштво економиста Србије.
Илић, Станковић, Петровић 2016: Јелена Илић, Верољуб Станковић, Иван Петровић. „Спорт и медији – могу ли једни без других“. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, вол. 46, бр. 2, 99-124.
Клун 2000: Бранко Клун. „Рат и медији – етички изазови на крају стољећа“. Медијска истраживања, вол. 6, бр. 1, 75-87.
Кљајић 2012: Немања Кљајић. „Однос Србије и светских PR агенција“. Ур: Бранислав Ђорђевић, Данијела Бјеља. Зборник радова са научног скупа Међународне организације и њихов однос према Републици Србији, Београд: Академија за дипломатију и безбедност, Центар за стратешке студије, 79-88.
Милутиновић 2013: Милован Милутиновић.“ Улога медија у сатанизацији српског народа током грађанског рата у Босни и Херцеговини“. Политеиа, вол. 3, бр. 5, 73-92.
Младеновић, Јовановић, Дракулић 2012: Драган Младеновић, Данко Јовановић, Мирјана Дракулић. „Дефинисање сајбер ратовања“. Војнотехнички гласник, вол. 60, бр. 2, 85-117.
Новаковић, Мићуновић, Стефановић 2015: Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић.“ IT будућност која је већ почела“. БизИнфо, вол. 6, бр. 1, 11-33.
Пајевић, Касагић 2003: Десимир Пајевић, Љубомир Касагић. Војна психологија.Београд: ВИЗ.
Танта 2007: Иван Танта. „Обликовање мњења или нужност манипулације“. МедиАнали: међународни знанствени часопис за питања медија, новинарства, масовног комуницирања и односа с јавностима, вол. 1, бр. 2, 13-32.
Тaylor 2009: Philip M. Taylor. „Novinarstvo pod paljbom: izvještavanje o ratu i međunarodnim krizama“. Ur. Simon Cottle, Informacije, odnosi s javnošću i moć. Zagreb: Medijska istraživanja, 67-83.
Туђман 2008: Мирослав Туђман. Информацијско ратиште и информацијска знаност. Загреб: Хрватска свеучилишна наклада.
Фелдман 1990: Андреа Фелдман. „Како се водио „рат ријечи"? (Прилог истраживању британске политичке пропаганде у другом свјетском рату с обзиром на збивања у Југославији)“. Часопис за сувремену повијест, вол. 22, бр. 1-2, 19-32.
Чомски 2006: Ноам Чомски. Пропаганда и јавно мњење. Нови Сад: Рубикон.
Шагољ 2003: Смиљко Шагољ. Медији и глобализација, скрипта. Мостар.