INDUSTRIAL AND COMMERCIAL BANK OF NIŠ
Abstract
The need to unite capital in order to meet the needs of primarily its own shareholders caused tne establishment of a large number of monetary institutes in the Kingdom of Serbia. These financial institutions were not divided into commercial banks and purely banking institutions. so money institutions often appered as owners of various industrial and commercial companies.
With the end of the Great War on the territory of Serbia, ther was a great need for reconstruction and construction, so thar the shortage of capital was chronic. In such circumastances, during 1922, the Industrial and Commercial Bank of Niš was founded, with at thet time, a modest million dinars of share capital. The composition of the shareholders directed the business policy of this bank, so that at first, in addition to banking, it also dealt with commodity affairs. However, the bank’s management quickly realized thet working with short-term bill loans was the most profitable and this type of business became not only central bur also the only one.
By the end of 1924, the bank’s capital was increased to two million dinars, and the success of its business was feflected in the fact that until the outbreak of the banking crises in Yugoslavia in 1931, this mometary institution regularly paid dividends to its shareholders. The severe economic crisis in Yugoslavia duging the 1930s almost completely paralyzed the work of banks, and many stopped working. Industrial and Commercial Bank of Niš a financially stable institution and at no time was its business questioned. This institution managed to provide earnings to its shareholders even in such circumstances. The reasons for htat can be found in the structure of Niš and did not put pressure on the new institution regarding the withdrawal of savings deposits.
The industrial and Commercial Bank was menaged by the Cvetković, Miljković and Pešić families, who owned almost 90% of the shares of this institution. The outbreak of the World Wor Two in the territory of the Kingdom of Yugoslavia hindered the further work of the Industrial and Commercial Bank, while the govermnment established in Yugoslavia after the 1945 elections shut down all private institutions, which made this institution cease to exist.
References
Архив Југославије, фонд Министарства трговине и индустрије Краљевине Југославије.
Архив Југославије, фонд Министарства финансија ФНРЈ.
ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ
Izvještaj „Saveza novčanih i osiguravajućih zavoda Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca“ u Zagrebu za godinu 1921, Zagreb 1922.
Народна банка Краљевине Југославије 1934, Београд 1935.
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Almanah (1921–1922), I, Zagreb 1923.
Правила Нишке акционарске штедионице, донесена на XXXIII редовној скупштини акционара 25. марта 1923. год, Ниш 1923.
Правила Нишке индустријско привредне банке, Ниш 1922.
Стенографске белешке Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Редован сазив за 1926/27, књ. VI, Београд 1927.
Трговачки законик и стецишни поступак Краљевине Србије, Београд 1914,
Удружење банака Београд ‒ Извештај Управног одбора о раду за 1931. годину, Београд 1932.
Compass, Finanzielles Jahrbuch 1926, Jugoslavien, Zagreb 1926.
Compass, Finanzielles Jahrbuch1930, Jugoslavien, Wien 1930.
Compass, Finanzielles Jahrbuch 1931, Jugoslavien, Wien 1931.
Compass, Finanzielles Jahrbuch 1932, Jugoslavien, Wien 1932.
ШТАМПА
Време, Београд 1939.
Политика, Београд 1922; 1931.
Правда, Београд 1932.
Службене новине Краљевине Југославије, Београд 1930.
Službene novine Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1935.
ЛИТЕРАТУРА
Бајкић 1929: Велимир Бајкић. „Новчарство“, Јубиларни зборник живота и рада Срба, Хрвата и Словенаца 1918‒1928, II, Београд: Матица живих и мртвих СХС, 522‒553.
Becić 2003: Ivan M. Becić. Finansijska politika Kraljevine SHS 1918‒1923, Beograd: Stubovi kulture.
Бецић 2015: Иван М. Бецић. „Чачанска обласна банка“, Зборник радова Народног музеја, XLV, 61‒72.
Бецић 2016а: Иван М. Бецић. „Чачански кредитни завод“, Зборник радова Народног музеја, XLVI, 37‒50.
Бецић 2016б: Иван М. Бецић, „Страдање приватних финансијских установа у јужној Србији 1915‒1918“, у: Велики рат 1914‒1918: Узроци, последице, тумачења, I, ур. Александар Растовић, Ниш: Филозофски факултет, 749‒762.
Вучо 1955: Никола Вучо. Привредна историја Србије до Првог светског рата, Београд: Научна књига.
Đurović 1986: Smiljana Đurović. Državna intervencija u industriji Jugoslavije (1918–1941), Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Историја српског народа 1994: Историја српског народа VI-1. Београд: Српска књижевна задруга.
Народна банка 1934: Народна банка 1884–1934, Београд: Завод за израду новчаница.
Јовановић 2018: Драгољуб Јовановић. Економске и друштвене последице рата у Србији, Београд: Службени гласник.
Поповић и Мишић 1929: Новак Поповић и Душан Мишић. Наша домаћа привреда, Београд: Геца Кон.
Riße 2010: Stefan Riße. Die inflation kommt! Die besten Strategien, sich davorzu schützen, München: FinanzBuch Verlag.
Станић 1920: Андра Станић. „Наш железнички саобраћај“, Нови живот, 242‒243.
„Стање новчаних завода у 1929.“, Економист, 3, Београд 1930, 200‒203.