THE MUNICIPALITY OF THE COUNTY OF PIROT: A CONTRIBUTION TO THE HISTORY AND VISUAL CULTURE OF PIROT OF THE SECOND HALF OF THE 19TH CENTURY

  • Тијана П. ЗЕБИЋ-БЈЕЛИЦА
  • Мирослав М. ПОПОВИЋ
Keywords: The Municipality of the County of Pirot, state administration, administrative division of new regions, visual culture

Abstract


The aim of this paper is to briefly present the origin and organization of the state administration in the Pirot region and of  the Municipality of the Pirot County after the annexation to Serbia in 1878, and the erection of the Municipality building and its place in the visual culture of Pirot in the second half of the 19th century.

The end of the Serbian-Turkish wars of 1876-1878, and the acquisition of international recognition of the Principality of Serbia at the Berlin Congress in 1878, represents the beginning of a new period of legal, political and cultural development. It was necessary to harmonize the legal and political organization of the new parts of Serbia with the same in the Principality of Serbia, which was a complex and difficult process. The unification of the organization of new regions with the organization of the rest of Serbia meant the transformation of the political and legal order on the model of the European one. Namely, in the time of the rule of the constitutionalists, and the laws related to local government at that time were valid for a long period, the system of local government resembled the French system of centralization, which was founded by Napoleon. The basis of the French local government was the prefect, with the sub-prefect (manager of the arrondissement, county), and the counterpart of that in Serbia was the county chief with the chief of lower administrative unit, named srez. In the later period, taking into account the basis of the mechanism of work of the county self-government, the local government in Serbia maintained similarity with the French, which reformed its self-government in 1871. The county chief in Serbia remained a counterpart to the French prefect, who was subordinated to the central government and supervised the local assembly.

The Municipality of the Pirot County developed in accordance with the process of annexing the new parts of Serbia, after 1878, which was a painstaking process of unifying the state administration in those areas with the same in the rest of the Principality and, later, the Kingdom of Serbia. In essence, it is a process of Europeanization of public administration, which, through a series of reforms throughout the 19th century, starting from the time of the constitutionalists, was reflected in respecting the role models in modern European countries (especially the French model), but also in searching for indigenous solutions, the most suitable with the Serbian society, which was in constant development, as well as state institutions. In that sense, it was not a matter of merely transmitting European norms, but of seeking one's own path, following the example of organized modern states.

In the same direction, we notice the process of modernization and transformation of Pirot into a modern, European city, and the abandonment of Ottoman heritage and the principles of organization of cities of the Ottoman period. New urban plans were being created and public buildings of national importance were being built, all within the development of the new national identity and the needs of Serbian society and the state. There was a need for  the break with the Ottoman period and for accelerated Europeanization, based on laying new foundations in line with modern trends in Southeast Europe, in times when new nations, nation-states and modern societies emerged, resurrected with liberation from centuries of Ottoman rule.

References

Асман 2018: Алаида Асман. Облици заборава. Београд: Библиотека XX век.
Birken 1976: Andreas Birken. Die Provinzen des Osmanischen Reiches. Wiesbaden: Dr. Ludwig Reichert Verlag.
Видановић 2018: Предраг М. Видановић. „Успостављање српске власти на територији Пиротског округа након ослобођења од Турака“. Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја: зборник радова. Уредник Милош Јагодић. Пирот: Историјски архив у Пироту, 96-107.
Видановић 2020: Предраг М. Видановић. Пиротски округ: историја административно-територијалних промена 1878-2007. Пирот: Историјски архив у Пироту.
Влактовић 2012: Радмила Влатковић. Заштићено споменичко наслеђе Пирота. Пирот: Музеј Понишавља.
Гелнер 1997: Ернeст Гелнер. Нације и национализam. Нови Сад: Матица српска.
Зборник закона, уредаба и расписа по струци грађевинској 1885: Зборник закона, уредаба и расписа по струци грађевинској. Београд: издање Министарства грађевине.
Зебић 2020: Тијана П. Зебић,. Визуелни идентитет Пирота у ХIX веку : докторска дисертација. Београд : [Т. П. Зебић].
Јагодић 2009: Милош Јагодић. Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878–1912). Београд : Завод за уџбенике.
Јагодић 2016: Милош Јагодић. Србија и Стара Србија (1839–1868), наслеђе на југу. Београд: Еволута.
Јовановић, Вулетић, Самарџић 2017: Владимир Јовановић, Александра Вулетић, Момир Самарџић. Наличја модернизације: Српска држава и друштво у време стицања независности. Београд: Историјски институт.
Кадијевић 2010: Александар Кадијевић. Архитектура и дух времена. Београд: Грађевинска књига.
Кадијевић, Ђурђевић 2000: Александар Кадијевић, Марина Ђурђевић..Архитектура јавних објеката у Карановцу - Краљеву у XIX веку. Београд : Балканолошки институт САНУ ; Краљево : Народни музеј.
Kaser 2011: Karl Kaser. „De.Ottomanization, Europeization and Austrian urban architects in the Balkans“. Просторно планирање у Југоисточној Европи (до Другог светског рата). Уредник издања Бојана Миљковић-Катић. Београд: Београд : Историјски институт : Балканолошки институт САНУ : Географски факулет Универзитета, 251-268.
Каниц 1985: Феликс Каниц. Србија: земља и становништво: од римског доба до краја 19. века. Књ. 2, Београд: СКЗ, 1985.
Лилић 1994: Борислава В. Лилић. Историја Пирота и околине 1. део: Пирот у периоду турске власти 1804-1878. Пирот: НИП Хемикалс.
Љушић 1995: Радош Љушић. Прво намесништво. Београд: Просвета.
Максимовић 1962: Бранко Максимовић. Урбанизам у Србији: оснивање и реконструкција вароши у 19. веку. Београд: Грађевинска књига.
Макуљевић 2006: Ненад Макуљевић. Уметност и национална идеја у XIX веку. Београд: Завод за уџбенике.
Marina, Penčić 2011: O. Marina, D. Penčić. „Urban transformation of Skopje, fragmented city-historical legacy“. Просторно планирање у Југоисточној Европи (до Другог светског рата). Уредник издања Бојана Миљковић-Катић. Београд: Београд : Историјски институт : Балканолошки институт САНУ : Географски факулет Универзитета, 359-378.
Мацура 1984: Владимир Мацура. Чаршија и градски центар: развој средишта вароши и града Србије 19. и прве половине 20 века. Ниш: Градина, Крагујевац: Свјетлост.
Милићевић 1884: Милан Ђ. Милићевић. Краљевина Србија: нови крајеви : географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа. Београд: Кр.-срп. државна штампарија.
Начелство Округа пиротског – Пирот (1878-1915) 2021: Начелство Округа пиротског – Пирот (1878-1915), http://arhivpirot.rs/nacelstvo-okruga-pirotskog-pirot-1878-1915/ (приступљен 30.08.2021)
Несторовић 2006: Богдан Несторовић. Архитектура Србије у XIX веку. Београд: Art press.
Николић 1982: Пирот и Срез нишавски 1801-1918: грађа, Књ. 2, 1883-1893. Сабрао и приредио Илија Николић. Пирот: Музеј Понишавља Пирот.
Николић, Раденковић, Живковић 1979: Илија Николић, Драгољуб Раденковић, Новица Живковић. Пиротска гимназија 1879-1979. Пирот: Гимназија "Предраг Костић".
Павловић 2001: Стеван К. Павловић. Историја Балкана. Београд: Clio.
Павловић 2008: Марко Павловић. Правна европеизација Србије 1804-1914. Крагујевац: Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Институт за правне и друштвене науке, НИП Погледи.
Поповић 2010: Љубодраг Поповић. Пописи и шематизам у Пиротском округу од 1879. до 1914. године. Пирот: Историјски архив у Пироту.
Ракић 2003: Мита Ракић. „По Пиротском округу (Дневник из 1878. године)“. Пиротски зборник 27-28, 27-42.
Rizaj 1970: Skender Rizaj. „Ustrojstvo Niškog ejaleta“. Врањски гласник VI, 305-314.

Рот 2000: Клаус Рот. „Како изаћи на крај са прошлошћу“. Слике у главама. Огледи о народној култури у југоисточној Европи. Београд: Библиотека XX век.
Савић 2018: Александар М. Савић. „На граници Кнежевине Србије: Пиротска каза (1839-1856)“. у: Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја: зборник радова. Уредник Милош Јагодић. Пирот: Историјски архив у Пироту, 7-20.
Свирчевић 2011: Мирослав Свирчевић. Локална управа и развој модерне српске државе: од кнежинске до општинске самоуправе. Београд: Балканолошки институт.
Станковић 1996: Стеван Станковић. Пирот и околина: записи о завичају. Пирот: Информативно јавно предузеће „Слобода“ Пирот.
Стојановић 2016: Дубравка Стојановић. Калдрма и асфалт – Урбанизација и европеизација Београда 1890-1914. Београд: Удружење за друштвену историју.
Стојанчевић 1983: Владимир Стојанчевић. „Ниш 1804–1878“. Историја Ниша I, Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године. Гл. ур. Д. Милић. Ниш : Просвета : Градина, 262-305.
Стојанчевић 1994: Владимир Стојанчевић. „Два писма Стојана Новаковића, министра унутрашњих дела, Тодору Поповићу, начелнику Округа пиротског, из година 1884. и 1885.“. Пиротски зборник 19-20, 3-7.
Стојанчевић 1994: Владимир Стојанчевић. „Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII до 1839“, Историја српског народа V-1. Београд: СКЗ, 7-158
Стојанчевић Николић 1971: Видосава Стојанчевић Николић. „Управа пиротска 1877/1878 – административна подела, етничке, демографске и социјално економске прилике“. Пиротски зборник 3, 39-55.
Требјешанин 1973: Радош Требјешанин. „Радоје Домановић у Пироту 1895. године“. Пиротски зборник 5, 3-28.
Ћирић 1973: Јован Ћирић. „Регулациони план вароши Пирота 1888. и 1891. године“. Пиротски зборник 5, 157-170.
Published
2021/11/24
Section
Članci