THE BEGINNING OF WOMEN'S EMANCIPATION IN SEPHARDIC COMMUNITIES ON THE TERRITORY OF TODAY'S SERBIA

  • Милена М. ВИДОСАВЉЕВИЋ
Keywords: Sephardic women, women, emancipation, education, Women's Jewish Society, Sephardic communities.

Abstract


After the exile from Spain in the 15th century, the Sephardim set out to seek refuge in other countries. That is how they came to the Balkans and built more communities on the territory of today's Serbia. In order to adapt and cooperate with the local population, the Sephardim were active in the public sphere, being educated and learning the Serbian language. On the other hand, the female part of the Sephardic population was for many years exclusively related to the household and the family. Over time, women gained more rights and opportunities for emancipation and education, and the Sephardic women began to change their previous social role. In this regard, the aim of the paper is to present a brief overview of the arrival of Sephardim in today's Serbia, to present some of the Sephardic communities, and then to draw attention to the position, role and education of Sephardic women, Women's Jewish Society and how were emancipated Sephardic women in Belgrade, Novi Sad,  Nis and Pirot.

 

References

Алексић 2004: Милица Алексић. Јевреји у Новом Саду, Религија и толеранција, бр. 5, 85-98.
Вајс 1957: Едита Вајс. „Учешће жена у јеврејском јавном раду у Југославији.“ Јеврејски алманах 1957-58, 149-155.
Велкова-Панајотовић 2015: Сашка Велкова-Мила Панајотовић. Шалом из Пирота. Пирот: Музеј Понишавља Пирот.
Видосављевић 2016: Милена Видосављевић. „Сефардска заједница у Нишу“. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 4/159-160, 995-1011.
Видосављевић 2019: Milena Vidosavljević. “La comunidad sefardí en Pirot” en: A. Pejović et. al (eds.), Estudios hispánicos serbios y retos de la contemporaneidad, Actas de la Segunda conferencia nacional de hispanistas serbios, celebrada del 20 al 22 de septiembre de 2018 en la Facultad de Filología (Universidad de Belgrado), Belgrado: Facultad de Filología, 479-494.
Виличић-Стојановић-Михајловић-Меворах 2015: Соња Виличић-Драгана Стојановић-Ђенка Михајловић-Вера Меворах. Портрети и сећања јеврејске заједнице Србије пре Холокауста: Приручник за наставнике и наставнице. Београд: Савез јеврејских општина Србије.
Вучина Симовић-Филиповић 2009: Ивана Вучина Симовић-Јелена Филиповић. Етнички идентитет и замена језика у сефардској заједници у Београду. Београд: Завод за уџбенике.
Давидовић 2016: Радивоје Давидовић. Јеврејска читаоница 1929-1941. Београд: Чигоја.
Де Мајо 1924: Јелена Де Мајо. Културни развитак јеврејске жене у Србији, у: Јеврејско друштво у Београду 1874-1924. На дан педесетогодишњице од оснивања. Београд: Издање Управе Јеврејског женског друштва, 50-61.
Лебл 2015: Жени Лебл. Јевреји у Пироту, друго допуњено издање. Пирот: Музеј Понишавља Пирот.
Иванковић 2017: Младенка Иванковић. Бродови наде: алије југословенских Јевреја у Израел. Београд : ХЕРАеду.
Јеврејско женско друштво у Београду 1874-1924. На дан педесетогодишњице од оснивања 1924: Јеврејско женско друштво у Београду 1874-1924. На дан педесетогодишњице од оснивања, Београд: Издање Управе Јеврејског женског друштва.
Николић 1981: Илија Николић. Пирот и срез нишавски 1801-1918. Пирот: Музеј Понишавља Пирот.
Oзимић 2001: Небојша Озимић. „Јевреји Ниша“. Научни подмладак, Хуманитас, 1-4, вол. XXXIII, 14 -124.
Петрушевски-Тодорић-Фишер-Затезало-Чобановић-Глишин-Јанков 2015: Филип Петрушевски-Гордана Тодорић-Марко Фишер-Бојан Затезало-Јелена Чорбановић-Јелена Глишин-Едита Јанков. Нови Сад: поглед на јеврејску културну баштину. Нови Сад: Јеврејска општина Нови Сад.
Солдатић-Донић 2011: Далибор Солдатић-Жељко Донић. Свет хиспанистике: увод у студије. Београд: Завод за уџбенике.
Спасојевић (2015). Тамара Спасојевић. „Образовање и културни развитак јеврејских жена у Србији од друге половине XИX века до 1941“. Зборник 10: Студије, архивска и мемоарска грађа о Јеврејима Југославије, Београд: Јеврејски историјски музеј – Београд, 145-182.
Филиповић-Вучина Симовић 2010: Jelena Filipović-Ivana Vučina Simović, “La lengua como recurso social: el caso de las mujeres sefardíes de los Balcanes.“ In: Díaz Más (ed.), Paloma & María Sánchez Pérez. Los sefardíes ante los retos del mundo contemporáneo. Identidad y mentalidades. Madrid: CSIC, 265-266.
Филиповић-Вучина Симовић 2013: Jelena Filipović-Ivana Vučina Simović, “Philanthropy and Emancipation among Sephardic Women in Balkans in Times of Modernity“. Journal of Sephardic studies, vol.1, 78-95.
Ћурбабић 2011: Светомир Ћурбабић „Живот и трагедија нишких Јевреја 1941-1942“. Пешчаник, 9, 55-71.
Ђуричић-Георгијев 2013: Милица Ђуричић-Ивана Георгијев. „Еманципација жена на Балкану у 19. и 20. веку: контрастивна анализа улога Српкиња и Сефарткиња у модернизацијским процесима“. Књиженство, часопис за студије књижевности, рода и културе, бр. III(3). [02.09.2021.].
Published
2021/10/17
Section
Članci