EDUCATORS’ PERCEPTIONS REGARDING THE INCLUSION OF EXPERTS OF VARIOUS PROFILES INTO THE TEAM FOR INCLUSIVE EDUCATION

  • Biljana S. JEREMIĆ Univerzitet u Prištini, Učiteljski fakultet u Prizrenu
  • Živorad M. MILENOVIĆ
Ključne reči: деца са тешкоћама у развоју; индивидуализован приступ; ИОП

Sažetak


Компетенције васпитача последњу деценију прошириле су се и усмериле ка деци са сметњама у развоју, односно на инклузивно васпитање и образовање. У области инклузије деце са сметњама у развоју важну улогу имају: рано препознавање поремећаја, правовремена интервенција, индивидуални образовни план (ИОП) и његова примена у пракси. За израду и примену ИОП-а надлежан је тим за инклузивно образовање. Чланови тима за израду ИОП-а за дете са сметњама у развоју у редовном вртићу су: родитељи или старатељи деце, васпитач, стручни сарадник предшколске установе, лични пратилац детета, дефектолог, педагошки асистент и друге особе према потреби. Кључне речи: деца са тешкоћама у развоју; индивидуализован приступ; музички педагог. Многи аутори са различитих аспеката говоре о значају и примени Индивидуалног образовног програма (ИОП) за децу са сметњама у развоју (Дедај, 2012; Марков и Којић, 2012; Петковић, 2012). Колико је значајан, показује и чињеница да је предвиђен законским прописима. Према члану 3. најновијег Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање из 2018, ИОП се израђује према образовним потребама детета. У зависности од тога постоје три различита ИОП-а, од којих предшколска установа доноси ИОП1 који је прилагођени програм васпитања и учења у коме се планира циљ пружања подршке, прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи, прилагођавање метода рада и средстава током активности у васпитној групи, њихов распоред као и лица која пружају подршку. Остала два (ИОП2 и ИОП3) доносе основна и средња школа. Овде се тежиште ставља на интердисциплинарни приступ, дестигматизацију деце са сметњама у развоју у инклузивном процесу и процена вршњака о инклузивном васпитању и образовању. ИОП има важну улогу у подстицању развоја предшколске деце са сметњама у развоју. У примени индивидуалног образовног програма, значајну улогу има васпитач, који је често и координатор тима за инклузивно образовање (Којић и сар., 2012). Уочљиво је да да васпитачи требају имати компетенције које стичу у оквиру целоживотног учења, а односе се на ИОП са теоријског гледишта и практичне примене.

Правилником су дата ближа упутства за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање (Сл. гласник РС, бр. 74/2018). Право на ИОП има дете и ученик, који има потребу за додатном подршком у образовању и васпитању, због тешкоћа у приступању, укључивању, учествовању, или напредовању у васпитно-образовном, или образовно-васпитном раду. Посебно ако те тешкоће утичу на остваривање општих исхода образовања и васпитања, а нарочито ако дете, односно ученик: а) има тешкоће у учењу (због специфичних сметњи учења, или проблема у понашању и емоционалном развоју); б) има сметње у развоју, или инвалидитет (телесне, моторичке, чулне, интелектуалне, вишеструке сметње, или сметње из спектра аутизма); в) потиче, односно живи у социјално нестимулативној средини (социјално, економски, културно, језички сиромашној средини, или дуготрајно борави у здравственој, односно социјалној установи); и г) из других разлога остварује право на подршку у образовању. Да ли ће права детета на ИОП бити остварена зависи од низа фактора, а један веома важан је сагласност родитеља да дете буде обухваћено планом и оспособљеност васпитача.

Циљ истраживања је идентификација процена васпитача о потреби спровођења процедура раних интервенција за подршку инклузији, анализа и примена ИОП-а и подршка стручњака разних профила у реализацији инклузивног васпитања и учења у дечјим вртићима, те примена добијених резултата у даљим модификацијама практичних метода за постизање оптимизације инклузије у дечјем вртићу. Узорак чини 70 васпитача запослених у дечјим вртићима на подручју Кикинде, Сомбора, Зрењанина и Београда. Сви васпитачи обухваћени истраживањем имају претходно искуство у раду са децом са сметњама у развоју и учествовали су у изради педагошких профила за ову децу и ИОП-а. Техника коју смо користити у овом истраживању је анкетирање. Анкетом смо идентификовали мишљења васпитача о главним темама везаним за истраживање. Метода коришћена у истраживању је дескриптивна. Основни инструмент истраживања је Упитник за васпитаче, који је прилагођен овом истраживању. Пре конституисања Упитника спроведено је пилот истраживање на узорку од 20 васпитача. Сам Упитник састављен је од листе са 12 пажљиво изабраних, јасно и правилно формулисаних питања, конструисаних у циљу спровођења овог истраживања. Испитаници су у Упитнику имали простор предвиђен за додатни коментар.

            Налази истраживања показују да већина васпитача сматра да је подршка потребна свим учесницима инклузије. Васпитачима је потребна стручна подршка, како би они могли деци са сметњама у развоју да омогуће што квалитетније васпитање и образовање од најранијег периода. Васпитачи треба добро до познају типични развој, у циљу да препознају развојне тешкоће код деце. Рана интервенција, уз широк дијапазон стручњака различитих струка, такође се код испитаника идентификује као потреба за што квалитетнијем инклузивном васпитању и образовању. Подршка је у инклузији незаобилазна, како у реторичком, али најпре у прагматичном смислу и деловању. Исту прво треба дати родитељима, како би они након сазнања у правом тренутку прихватили развојну сметњу детета и предузели све мере, да би оно било обухваћено раном интервенцијом. Такође ако родитељ уписује своје дете са развојним сметњама у редовни вртић или школу, онда је и тим установама потребна одговарајућа и професионална подршка од стране стручњака дефектолошке и медицинске струке. Родитељу треба дати подршку и усмерити га да дете упише у редовну (примена прилагођеног ИОП-а), или у школу за ученике са сметњама у развоју (примена измењеног ИОП-а).

Ово истраживање може да послужи као идеја истраживачима да у блиској будућности испитају: проблематику раног препознавања развојних тешкоћа од стране васпитача, обухваћеност деце са сметњама у разоју раном интервенцијом у односу на број деце која имају развојне сметње, примену и ефекте примене ИОП-а, укљученост стручњака различитих струка у инклузивне тимове. Правовременом, професионалном и целовитом подршком, са установљеним процедурама и адекватним средствима од стране разних стручњака, могуће је обезбедити подршку деци са сметњама у развоју. Системским мерама превазићи ће се проблеми са којима се деца са сметњама у развоју срећу и обезбедити флексибилно окружење за њихов оптимални развој.

Biografija autora

Biljana S. JEREMIĆ, Univerzitet u Prištini, Učiteljski fakultet u Prizrenu

doktor pedagoških nauka u zvanju docenta univerziteta

Reference

Andrejević 2005: Danica Andrejević, Rana intervencija u Evropi – trendovi u 17 evropskih zemalja. Beograd: Zadužbina Andrejević.
Cvijetić 2014: Marija Cvijetić, Rana intervencija kod dece sa smetnjama u razvoju. U Tamara Grujić (ur). Tematski zbornik radova s naučno-stručne konferencije Metodički dani - Kompetencije vaspitača za društvo znanja (314-319). Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.
Đuković i sar. 2020: Anđela Đuković, Ivana Mrvoš i Ivica Radovanović, Vaspitanje i obrazovanje zasnovano na umetnosti kao inkluzivno vaspitanje i obrazovanje. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu 33(2), 1-14.
Farias et al 2017: Cláudio Farias, Peter Andrew Hastie and Isabel Mesquita 2017: Towards a More Equitable and Inclusive Learning Environment in Sport Education: Results of an Action Research-Based Intervention. Sport, Education and Society 22(4), 460-476.
Grynova and Kalinichenko 2018: Maryna Grynova and Ityna Kalinichenko, Trends in Inclusive Education in the USA and Canada. Comparative Professional Pedagogy 8(2), 28-34.
Ilić 2010: Mile Ilić, Inkluzivna nastava. Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet na Palama.
Jeremić Milenović 2020: Biljana Jeremić i Živorad Milenović, Društveni kontekst nastave muzičke kulture u funkciji negovanja tradicionalnog narodnog stvaralaštva Srba. Baština 35(52), 441-461.
Knapp 2011: David Knapp, The Inclusive World of Music: Students with Disabilities and Multiculturalism. General Music Today 25(1), 41-44.
Kojić i sar. 2012: Miroslava Kojić, Zagorka Markov i Branka Samardžić, Kompetencije vaspitača sa gledišta individualnog obrazovnog plana u kontekstu inkluzije. Zbornik VŠSSOV, (2), 28–42.
Kovačević i Radovanović 2021: Jasmina Kovačević i Vesna Radovanović, Komunikacija gluvih zasnovana na oralnoj metodi. Baština 31(54), 395-410.
Ljubojević 2013: Danijela Ljubojević, Individualizacija u nastavi stranog jezika na ranom uzrastu Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu 26(1), 54-61.
McFerran 2011: Katrina McFerran, Music Therapy with Bereaved Youth: Expressing Grief and Feeling Better. Prevention Researcher 18(3), 17-20.
Milenović et al 2020: Živorad Milenović, Biljana Jeremić and Danijela Sudzilovski, Perceptions Of Pre-Service Primary School Teachers Regarding the Application of Interactive Educational Software in Classroom Teaching. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu 33(3), 98-110.
Milenović 2013: Živorad Milenović, Nastavnik u inkluzivnom nastavi. Beograd: Zadužbina Andrejević.
Popović i sar. 2016: Daliborka Popović, Miloš Lazović and Žarko Milosavljević, Podrška razvijanja darovitosti u školskoj praksi. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu 29(3), 73-83.
Väyrynen and Paksuniemi 2020: Sai Väyrynen and Merja Paksuniemi, Translating Inclusive Values into Pedagogical Actions. International Journal of Inclusive Education 24(2), 147-161.
Vujačić i sar. 2019: Milja Vujačić, Rajka Đević i Ivana Đerić, Saradničko učenje u kontekstu inkluzivnog obrazovanja. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu, 32(3), 1-12.
Zundana Fraser and Bain 2016: Lucia Zundana Fraser and Alan Bain, the Role of Collaboration in a Comprehensive Programme Design Process in Inclusive Education. International Journal of Inclusive Education 20(2), 136-148.
*** Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање из 2018. „Сл. гласник РС“, бр. 74/2018.
***Правилник о основама програма предшколског васпитања и образовања. 2018. „Службени гласник РС“, бр. 88/17 и 27/18 – др. Закон.
Objavljeno
2021/12/21
Rubrika
Članci