REFLECTIONS REGARDING LOST GRAVESTONE OF SERBIAN PRINCESS BRNČA, THE DAUGHTER OF KING UROŠ THE FIRST AND HELEN COMNEN COURTNEE OF ANJOU
Abstract
Princess Brnča, daughter of king Uroš the First and his second wife Helen Comnen Courtne Anjou(from his previous marriage he had a son, Stefan), whose existence was unknown to historical sources, can be only noticed on portrait in frescos of lineage of dinasty of Stefan Nemanja in monasteries of Gračanica, Dečani and Patriarchate of Peć. Although she is nowhere presented as a nun, there is presumption that she became a nun and that she was buried in the Monastery of Gradac, which is the foundation of her mother Helen Of Anjou. Hungarian sources testifiy that King Uroš The First had a son in law, whose name was unknown to history (the son of serbian great penitentiary), and Josif Tronožac claimed that the king had two daughters. There is a fact that Brnča was married to a certain mayor Đorđe, as well as the presumption that she was born around 1253.
Newly discovered signature on the gravestone found in church of St. George, belonging to deserted and vanished, monastery Kastaljani, on the slopes of Kosmaj mountin, near Mladenovac, serves as a testemony that this church was built by King Milutin in 1303, and that Brnča was buried there in 1306. This fact serves to reject completely all assumptions that are without any physical evidence that princess Brnca was a nun and that she was buried in the monastery of Gradac. Knowing this, it can be concluded that the church of St. George was built on the land that belonged to Princess Brnča and her husband, Mayor Đorđe, in the state of her brother, The king of Srem, Dragutin. The church must have stareted being built before war conflicts between brothers, kings Milutin and Dragutin, around 1303 and 1304, and the other daughter of King Uroš The First, whose name remains unknown, is buried in the monastery of Gradac with her mother, Helen of Anjou.
References
Византијски извори VI 1986: Византијски извори за историју народа Југославије VI. Београд: Византолошки институт САНУ.
http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan5.html (10. Decembar 2003) - Абдејтовано и одштампано 1. 3. 2013.
Задужбине Косова 1987: Задужбине Косова. Призрен – Београд: Епархија Рашко-призренска – Богословски факултет у Београду.
Речник 1962: Речник српскохрватског књижевног и народног језика II. Београд: САНУ.
Анрејић 1998: Живојин Андрејић. „Историјско и митолошко Косово“. У: Митолошки зборник, 1, Рача: Центар за митолошке студије Србије.
Андрејић 2012: Живојин Андрејић. „Браничевска висока властела Растислалић, њихово порекло и родбинске везе са српским владарским кућама“. У: Митолошки зборник, 26, Рача: Центар за митолошке студије Србије.
Андрејић 2014: Живојин Андрејић. Још једном о несталим косовским средњовековним језерима, Сврчин и Јањево, и дворовима српских владара, архиепископа и епископа. У: Баштина, 37. Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу.
Андрејић 2016: Живојин Андрејић. Средњовековна кнежвина Морава – земље и жупе VIII-XII век. Рача: Центар за митолошке студије Србије.
Андрејић 2019 а: Живојин Андрејић. Миленијум српскословенског језика и писма. Рача: Центар за митолошке студије Србије.
Андрејић 2019 б: Живојин Андрејић. Света српска лоза. Рача: Центар за митолошке студије Србије.
Андрејић 2021: Живојин Андрејић. Ко су и шта су били велики ученици Светог Саве? У: Новопазарски зборник 44, Нови Пазар: Музеј Рас.
Благојевић, Петковић 1989: Милош Благојевић, Сретен Петковић. Србија у доба Немањића. Београд: ТРЗ „Вајат“ – ИРО „Београд“.
Благојевић 1999: Милош Благојевић. Казнац. У: Лексикон српског средњег века, Београд: Knowledge.
Витезовић 2010: Павле Ритер Витезовић. Откривена Србија – Serbia illustrata, Београд: Абатрос плус.
Војводић 1999: Драган Војводић. Лоза Немањића. У: Лексикон српског средњег века /Сима Ћирковић, Раде Михаљчић/. Београд: Knowledge.
Данило 1935: Архиепископ Данило. Животи краљева и архиепископа српских, Београд: СКЗ.
Динић 1955: Михаило Динић. „Однос између краља Милутина и Драгутина“. У: Зборник радова Византолошког института, 3. Београд: Византолошки институт САНУ.
Ђурић 1974: Војислав Ј. Ђурић В. Византијске фреске у Југославији. Београд: Издавачки завод Југославија.
Ђурић, Ћирковић, Кораћ 1990: Војислав Ј. Ђурић, Сима Ћирковић, Војислав Кораћ. Пећка патријаршија. Београд: Југословенска ревија.
Живковић 1984: Бранислав Живковић. Сопоћани. Београд: Завод за заштиту споменика културе Србије.
Живковић 1989: Бранислав Живковић. Грачаница. Београд: Завод за заштиту споменика културе Србије.
Илић 1970: Јован Илић. „Црква Богородице у Бистрици – Вољавац“. У: Зборник за ликовне уметности, 6, Нови Сад: Матица српска.
Јањић 2009: Драгана Јањић. „Бањска епископија и разлози њеног оснивања“. У: Баштина, 27. Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу.
Јиречек 1978: Константин Јиречек. Историја Срба, I, Београд: Слово љубве.
Јиречек, Радоњић 1978: Константин Јиречек, Новак Радоњић, Историја Срба, II, Београд: Слово љубве.
Јуришић 1989: Александра Јуришић. Градац – резултати археолошких радова. Београд: Завод за заштиту споменика културе Србије.
Кандић 1989: Оливера Кандић. Манастир Градац. Београд: Завод за заштиту споменика културе Србије.
Кандић 2005: Оливера Кандић. Градац. Београд: Завод за заштиту споменика културе Србије.
Костић 1937: Драгутин Костић. „Име једне Немањићке принцезе“. У: Зборник у част А. Белића. Београд.
Марјановић-Вујовић 1979: Гордана Марјановић-Вујовић. „Манастирски комплекс Кастаљан“. У: Старинар XXX, Београд: Завод за заштиту споменика културе Србије.
Марјановић-Душанић 1994: Смиља Марјановић-Душанић. Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века, Београд – Нови Сад: Српска академија наука и уметности – ЈИМ „Добра вест“.
Милеуснић 1989: Слободан Милеуснић. Свети Срби. Крагујевац: Каленић.
Митић 2004: Милунка Митић. Истините приче о краљевима српског средњег века. Ниш: Огранак Вукове задужбине – Штампарија „Пунта“.
Мошин, Ћирковић, Синдик 2011: Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик. Зборник средњовековних ћириличних повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, I, Београд: Историјски институт.
Николић 1980: Радомир Николић. „Када и ко је живописао манастир Градац?“. У: Рашка баштина, 2, Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево.
Новаковић 1912: Стојан Новаковић. Законски споменици српског средњег века, Београд.
Орбин 1968: Мавро Орбин. Краљевство Словена. Београд: СКЗ.
Орбин 2006: Мавро Орбин. Краљевство Словена. Београд: Sezam book.
Поповић 1992: Даница Поповић. Српски владарски гроб у средњем веку. Београд: Филозофски факултет у Београду – Републички завод за заштиту споменика културе Србије – Институт за проучавање културе Срба, Црногораца, Муслимана и Хрвата у Приштини.
Поповић 1992 б: Даница Поповић. „Градачки надгробни натписи“. У: Саопштења, XXIV, Београд: Завод за заштиту споменика културе Србије.
Поповић 2010: Мирослав Поповић. Српска краљица Јелена између римокатоличанства и православља, Београд: Православни богословски факултет.
Протић, Кусовац, Милошевић 1991: Милан Ст. Протић, Никола Кусовац, Десанка Милошевић. Илустрована историја Срба, 2. Београд: Литера.
Пурковић 1938: Миодраг Пурковић. „Прилошци средњовековној српској историји“. У: Гласник Скопског научног друштва, 11. Скопље: Скопско научно друштво.
Пурковић 1996: Миодраг Пурковић. Принцезе из куће Немањића. Београд: Пешић и синови.
Радојчић 1931: Никола Радојчић. О Троношком летопису, Београд.
Радојчић 1934/1996: Светозар Радојчић. Портрети српских владара у средњем веку. Скопље/Београд: Музеј Јужне Србије – Републички завод за заштиту споменика културе Србије.
Рокаи, Ђере, Пал, Касаш 2002: Петар Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Александар Касаш. Историја Мађарске. Београд: Clio.
Саца 1996: Саве, епископ шумадијски. Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд – Подгорица – Крагујевац: Евро – Унирекс – Каленић.
Срејовић 1955: Драгослав Срејовић. „Јелен у нашим народним обичајима“. У: Гласник етнографског музеја XVIII. Београд: Етнографски институт САНУ.
Срећковић 1888: Пантелија С. Срећковић. Историја Српског народа, I. Београд: Краљевско-српска државна штампарија.
Столић 1988: Хризостом Столић Хиландарац. Православни Светачник 1, Београд: „Каленић“ Српска православна епархија шумадијска.
Татић-Ђурић 1967: Мирјана Татић-Ђурић. „Икона апостола Петра и Павла у Ватикану“. У: Зограф, 2, Београд: Институт за историју уметности, Филозофски факултет.
Тодић 1998: Бранислав Тодић. Српско сликарство у доба краља Милутина. Београд: Драганић.
Тодић, Чанак-Медић 2005: Бранислав Тодић, Милка Чанак-Медић. Манастир Дечани. Београд: Музеј у Приштини – Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – Српски православни манастир Високи Дечани.
Ћирковић 1994: Сима Ћирковић. „Унутрашње борбе почетком века“. У: Историја српског народа, I. Београд: Српска књижевна задруга.
Fejer 1829: Gyula Fejer. Codex diplomaticus Hungariae, IV, V, Budae.