YUGOSLAV ARMY IN THE HOMELAND RADIO COMMUNICATION SYSTEM
Abstract
After a short war in April 1941 Kingdom of Yugoslavia was occupied by Axis forces. Soon after, in May 1941 small group of free Yugoslav army soldiers and officers under the leadership of Colonel Dragoljub Mihailović formed a resistance movement on mountain Suvobor, Ravna Gora plateau, in western Serbia. One of the main problems and tasks of the army, especially the resistance group, was establishing a system of internal and external communication. Yugoslav Army in the Homeland came up with the solutions for the organization of its communication system via communication systems of the pre-war Yugoslav army and the Ministry of foreign affairs. By the end of World War One and the creation of Yugoslavia, the country`s military created a system of internal communication which development depended on the economic situation in the country and its diplomatic relations with the great forces. The main difficulties for the Yugoslav Army in the Homeland radio-communication system were lack of equipment and materials for radio communication devices and a small number of people on occupied territory capable of using radio devices. Considering that this organization worked during the Axis occupation, counterintelligence operations of enemy armies, primarily German intelligence, made conducting successful operations even more complex for members of the Ravna Gora movement.
References
Авакумовић 2004: Иван Авакумовић. Михаиловић према немачким документима. Београд: Институт за савремену историју.
Вучковић 2005: Звонимир Вучковић, Сећања из рата. Београд: Погледи.
Весовић 1998: Рат и мир ђенерала: изабрани ратни списи. пр. Милан Весовић и други. Београд: Српска реч, 2.
Димитријевић-Николић 2004: Бојан Димитријевић-Коста Николић. Ђенерал Михаиловић. Биографија. Београд: Институт за савремену историју.
Димитријевић 2021: Бојан Димитријевић. Србија 1941. Београд: Catena Mundi, Институт за савремену историју.
Димитријевић-Девић 2021: Бојан Димитријевић-Немања Девић. Босанска голгота. Слом снага ЈВуО у Босни 1945. године. Београд: Свет књиге, Институт за савремену историју.
Кордић 1998: Никола Кордић. Кроз рат са Дражом. Београд: Крагуј.
Марјановић 1979: Јован Марјановић. Дража Михаиловић између Британаца и Немаца. Београд – Загреб: Нолит.
Милошевић 2005: Павле Милошевић. Југословенска војска у отаџбини 1941–1945. Београд: Српска либерална странка.
Плећаш 2004: Неђељко Плећаш. Ратне године. Београд: Институт за савремену историју.
Тимофејев 2011: Алексеј Тимофејев. Руси и Други светски рат у Југославији: утицај СССР-а и руских емиграната на догађаје у Југославији 1941–1945. Београд: Институт за новију историју Србије.
Ćetković 1976: Mirko Ćetković. Veze u Narodnooslobodilačkoj borbi. Beograd: Vojnoizdavački zavod.
Nemačka obaveštajna služba, IV 1959. Beograd: Državni sekretarijat za unutrašnje poslove.
Nemačka obaveštajna služba, VIII 1956. Beograd: Državni sekretarijat za unutrašnje poslove.
Popović 1988: Nikola B. Popović. Jugоslovensko-sоvjetski odnosi u Drugom svetskom ratu. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Terzić 2004: Milan V. Terzić. Jugoslavija u viđenjima kraljevske vlade i namesništva 1941–1945: propaganda i stvarnost. Doktorski rad. Beograd: Filozofski fakultet.
Churchhouse 2004: Robert Churchhouse. Codes and Chiphers: Julius Caesar, the Enigma and the internet. Cambridge: Cambridge University Press.
Foot 2016: M. R. D Foot. Resistance: European Resistance to the Nazis, 1940–1945. London: Biteback Publishing.