INVESTIGATION OF ARRESTED COMMUNISTS IN THE SPECIAL POLICE IN OCCUPIED BELGRADE (1941−1944)
Abstract
Shortly after the occupation, by order issued on April 25, the authority of the Belgrade Police was re-established, and it was divided into three departments: Administrative, Special police and Criminal police. The Special police played a particularly important role during the occupation. Its main task was to fight against the communist movement, in which the IV Anti-Communist Department with its head of department Božidar Bećarević stood out. During the war, the Special police were remembered for the extremely cruel methods used by agents against suspicious and arrested communists, which overcame the ruthlessness of the occupation authorities.
The research showed that the post-war communist historiography was very subjective when it described the attitude of the arrested communists in front of the investigators of the Anti-Communist Department. So, many of those who agreed to cooperate with agents, either under pressure from the police or out of their own interests, were deliberately ignored. On the other han, the behaviour of the investigators towards the arrested was almost without exception presented as sadistic. In fact, the research showed that there were certainly violent methods used against the arrested communists, but that the degree of cruelty differed significantly from case to case, and that more than half of those arrested were released almost immediately without cruel physical torture.
References
Begović 1989: Sima Begović. Logor Banjica, I. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Божовић 1995: Бранислав Божовић. Београд између два светска рата: Управа града Београда 1918–1941. Београд: Историјски архив Београда.
Божовић 1998: Бранислав Божовић. Београд под комесарском управом 1941. године. Београд: Институт за савремену историју.
Божовић 2014: Бранислав Божовић. Специјална полиција у Београду 1941–1944. Београд: Завод за уџбенике.
Vasić 1977: Miroljub Vasić. Revolucionarni omladinski pokret u Jugoslaviji 1929–1941. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Дамјановић 1966: Mилица Дамјановић. Напредни покрет студената Београдског универзитета: прилог историји. Од 1919. до 1929. године, I. Београд: Нолит.
Димић 2018: Љубодраг Димић. „Историографске контроверзе о историји Југославије“. Контроверзе у српској историографији. Ур. Михаило Војводић. Београд: САНУ, 101–130.
Ђоковић 1994: Милан Ђоковић. Онај стари Београд. Београд: Српска књижевана задруга.
Марјановић 1964: Јован Марјановић. Србија у Народноослободилачкој борби: Београд. Београд: Нолит.
Матијашевић 2017: Мартин Матијашевић. „Организација и методе рада одељења Специјалне полиције Управе града Београда 1941–1945“. Култура полиса, 32, 65–81.
Мирковић 2015: Ена Мирковић. „Активности Благоја Нешковића у револуционарном покрету на почетку Другог светског рата“. Баштина, св. 39, 209–229.
Мирковић 2018: Ена Мирковић. Благоје Нешковић. Лепосавић: Институт за српску културу – Приштина/Лепосавић.
Николић 1990: Коста Николић. Бољшевизација Комунистичке партије Југославије 1919–1929. Историјске последице. Београд: Институт за савремену историју.
Николић 2002: Коста Николић. Страх и нада у Србији 1941–1944: Свакодневни живот под окупацијом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Petranović 1992: Branko Petranović. Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
Радојевић 2018: Мира Радојевић. „Милан Недић у српској историографији“. Контроверзе у српској историографији. Ур. Михаило Војводић. Београд: САНУ, 83–99.
Ристановић 2019: Раде Ристановић. Облици отпора у окупираном Београду (1941–1941). Докторски рад. Нови Сад: Филозофски факултет.
Ристановић 2013: Раде Ристановић. Акције комунистичких илегалаца у Београду 1941–1942. Београд: Агенција „Филип Вишњић“.
Ристановић 2014: Раде Ристановић. „Годишњи извештај одељења Специјалне полиције о сузбијању делатности комунистичког покрета отпора у Београду током 1941“. Токови историје, 1, 228–231.
Смилевски 1961:, Видое Смилевски. „О условима илегалног рада у Београду КПЈ у Београд 1941–1942“. Годишњак града Београда, VIII, 151–160.
Станковић–Димић 1996: Ђорђе Станковић–Љубодраг Димић. Историографија под надзором: прилози историји историографије. Београд: Службени лист СРЈ.
Стојановић–Бајагић 2014: Александар Стојановић–Душан Бајагић. „Колаборација у окупираној Европи 1939–1945: Компаративна анализа француског, грчког и српског искуства“. Историја и географија: сусрети и прожимања: тематски зборник радова. Ур. Софија Божић. Београд: Институт за новију историју Србије, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Институт за славистку Ран, 53–88.
Стојановић 2015: Александар Стојановић. Идеје, политички пројекти и пракса владе Милана Недића. Београд: Институт за новију историју Србије.
Стојановић 2017: Александар Стојановић. „Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци“. Генерал Милан Недић и домаћа управа у Србији 1941–1944. године – научни погледи. Ур. Вељко Ђурић Мишина. Београд: Музеј жртава геноцида, 85–122.
Туцовић 2017: Радосав Туцовић. „Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији (1941–1944)“. Годишњак за друштвену историју, 1, 25–46.