FORTIFICATION OF PIROT'S POSITIONS AS THE CONSEQUENCE OF YUGOSLAV-BULGARIAN RELATIONSHIPS 1918-1941
Abstract
Front fortification towards Bulgaria, especially Pirot’s positions, outposts of Nišavski direction, is the consequence of concern of Yugoslav military top for Eastern border securing. This fear was justified if there were taken into account relationships between two countries which were mostly marked with wars. From military point of view, Nišavski direction was sensitive for both sides. For Bulgarian side, that was the shortest way by which Sofia could be threatened. Yugoslav side feared the deterioration of Niš, thus disconnection of the important Moravsko-Vardarska communication. All war plans of Yugoslav army have foreseen at that direction the concentration of strong forces, and additional fortification as well so that to make use of natural obstacles. Nevertheless, foreign policy-related circumstances in the 1920s and 1930s, facing with highly more aggressive neighbour such Italy, and later on Germany, led Yugoslav General Staff to secure, among all, Northern and Western borders. Border securing with Bulgaria was approached only in 1940, after its join to Triple Pact. The works were interrupted by the beginning of April’s war, and unfinished fortifications represented none obstacle for breakthrough of German forces.
References
-АЈ: Архив Југославије:
фонд Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу (336)
фонд Министарства иностраних послова Краљевине Југославије (334)
-ВА: Војни архив:
фонд Војске Краљевине Југославије (П 17)
фонд ратне архиве из балканских ратова (П 2)
фонд Стајаће и Активне војске, Министарства војног и Главног ђенералштаба 1847-1911 (П 14)
-ИАН: Историјски архив Ниш:
фонд Стојана Николића
Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, IX, Београд: Главни генералштаб, 1925.
Записници са седница делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, 1919-1920, приредили Б. Кризман и Д. Јанковић, Београд, 1960.
Стратегијско-географска процена наших фронтова и праваца, Београд, 1922.
Аврамовски 1985: Живко Аврамовски, Ратни циљеви Бугарске и Централне силе 1914-1918, Београд: Институт за савремену историју, 1985.
Велојић 2014: Далибор Велојић, Војска у Нишу 1918-1941, Лепосавић: Институт за српску културу Приштина, 2014.
Велојић 2017: Далибор Велојић, Ратни планови војске Краљевине СХС/Југославије 1922-1938, Војноисторијски гласник, 1/2017, 145-170.
Екмечић 1990: Милорад Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Београд: Просвета, 1990.
Лазаревић 1934: Милутин Лазаревић, Наши ратови за ослобођење и уједињење, IV, Српско-бугарски рат 1913, Београд, 1934.
Милетић 2017: Марко Милетић, Утврђивање граница Краљевине Југославије 1935-1941, Војноисторијски гласник, 1/2017, 71-91.
Митровић 1969: Андреј Митровић: Југославија на конференцији мира 1919-1920, Београд: Завод за издавање уџбеника, 1969.
-Митровић 1978: Андреј Митровић, Тајни уговор између Централних сила и Бугарске од 6. септембра 1915. године, Међународни односи, 3-4/1978, 47-65.
Митровић 1981: Андреј Митровић, Продор на Балкан. Србија у плановима Аустро-Угарске и Немачке 1908-1918, Београд: Нолит, 1981.
Павловић 1968: Живко Павловић, Рат Србије са Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1915. године, Београд: Научно дело, 1968
Скоко 1968: Саво Скоко, Други балкански рат 1913, I, Београд: Војноисторијски институт, 1968.
Терзић 1963: Велимир Терзић, Југославија у Априлском рату, Титоград: Графички завод, 1963.
Тešić 1991: Dragan Tešić, Ratni planovi Vojske Kraljevine Jugoslavije 1938-1941, Војноисторијски гласник, 1/1991, 27-55.
Тодоров 1938: Коста Тодоров, Политичка историја савремене Бугарске, Београд, 1938.