THE RELATION BETWEEN THE VERB DRŽATI (SE) AND ITS GRAMMATICAL DERIVATIVES IN THE LIGHT OF ASPECTUAL CORRELATION
Abstract
In contemporary aspectological researches, especially in those within the domain of the category of the aspect of the verb lexemes formalized as a binary category, there are more and more researches oriented to the empirical verification of claims about its non binary nature. This paper also has such orientation, more precisely in the paper on the example of the verb držati, its reflexive form držati se, and its grammatical derivatives (e.g. udržati, sadrža(va)ti, podržati, pridržavati (se), pridržati (se), prodržati etc.; registered in the consulted dictionaries), we try to show that the category of aspect of the verbs is more complex system than the binary one, i.e. that there are a numerous typological grammatical structures by which the category of verbal aspect, which is inherent in each verb, can be formalized.
References
Велмар-Јанковић: Светлана Велмар-Јанковић. Дорћол. <http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/Default.aspx> [27. 01. 2018]
Ђурић: Војислав Ђурић. Антологија народних приповедака. <http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/Default.aspx> [27. 01. 2018]
Јаковљевић, књ. 2: Стеван Јаковљевић. Српска трилогија. Књига друга. <http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/Default.aspx> [27. 01. 2018]
ЈРМС (2011): Мирослав Николић (ур.). Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска.
Кнежевић: Миливоје В. Кнежевић. Антологија народних умотворина. <http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/Default.aspx> [27. 01. 2018]
КССЈ: Корпус савременог српског језика на Математичком факултету Универзитета у Београду. <http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/korpus/login.php> [04. 05. 2022]
Обрадовић: Доситеј Обрадовић. Живот и прикљученија. <http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/Default.aspx> [27. 01. 2018]
Оташевић 2008: Ђорђе Оташевић. Мали српски фразеолошки речник. Београд: Алма.
Петровић: Растко Петровић. Африка. <http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/Default.aspx> [27. 01. 2018]
РМС (1967–1976): Михаило Стевановић. Речник српскохрватскога књижевног језика. Нови Сад: Матица српска; Загреб: Матица хрватска.
Тодоровић: Пера Тодоровић. Дневник једног добровољца. <http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/Default.aspx> [27. 01. 2018]
ЛИТЕРАТУРА
Ајџановић–Дражић 2010: Јелена Ајџановић–Јасмина Дражић. „Колокације с глаголима (о)држа(ва)ти као операторима“. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. 35, св. 2, 325–334.
Балек 2018а: Тијана Балек. „Аспектуални маркери у руском и српском језику: префикси при- и про- у функцији временске квантификације радње“. Četvrti međunarodni interdisciplinarni skup mladih naučnika društvenih i humanističkih nauka CONTEXTS. Zbornik radova. Ur. Zoran Paunović–Željko Milanović. Novi Sad: Filozofski fakultet, 55–67.
Балек 2018б: Тијана Балек. „Базични глаголи емоционалних односа с негативним денотативним значењем у руском и српском језику (ненавидеть : мрзети; ненавидеть друг друга : мрзети се)“. Филолог, 18, 233–253.
Балек 2021а: Тијана Балек. Дефектност видске парадигме у руском и српском језику. Докторски рад. Нови Сад: Филозофски факултет.
Балек 2021б: Тијана Балек. „Нека запажања о интратерминалности у контексту на материјалу српског језика“. Наш језик, књ. 52, св. 2, 25–37.
Балек 2021в: Тијана Балек. „Граматички деривати глагола любить у контексту видске (не)парности и валентности (са кратким освртом на еквиваленте у српском језику)“. Opera Slavica: Slavistické rozhledy, vol. 31, issue 4, 45–57.
Ђуровић 2017: Сања Ђуровић. „О питањима проучавања глагола без видског парњака“. Наш језик, књ. XXXVIII, 3/4, 39–47.
Ђуровић–Спасојевић 2014: Сања Ђуровић–Марина Спасојевић. „Још један поглед на видске парњаке у српском језику“. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LII/1, 183–197.
Клајн 2005: Иван Клајн. Граматика српског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Клајн 2011: Иван Клајн. „Видски парови у лексикографској перспективи“. Глас САНУ CDXVIII, Одељење језика и књижевности, 27, 51–84.
Маслов 1948: Ю. С. Маслов. „Вид и лексическое значение глагола в современном русском литературном языке“. Известия академии наук СССР, т. VII, вып. 4, 303–316.
Петрухина 2009: Е. В. Петрухина. Русский глагол: категории вида и времени (в контексте современных лингвистических исследований). Москва: МАКС Пресс.
Спасојевић 2017: Марина Спасојевић. „Видски портрет глагола везати у српском језику“. Наш језик, XXXVIII, 3/4, 191–200.
Цолић Јовановић 2017: Александра Цолић Јовановић. „Семантичка структура глагола држати (се) и његове контекстуалне реализације“. Прилози проучавању језика, бр. 48, 161–175.
Шелякин 2008: М. А. Шелякин. Категория аспектуальности русского глагола. Москва: URSS – Изд-во ЛКИ.