LEGAL STATUS OF MALE OFFSPRING ACCORDING TO THE SKADAR STATUTE

  • Ђорђе Н. ЂЕКИЋ
Keywords: Skadar, statute, sons, mothers, fathers, will, disinheritance, inheritance, ousting from home

Abstract


 

The necessity to study the statutes of coastal towns under Serbian rule in the Middle Ages stems from  the fact that those statutes are actually written laws of those communities. We learn from them that the questions were regulated through customary law. The Skadar Statute, here the subject of our study, originate from the period of the King Stefan Dusan rule, more precisely, before he was crowned king in 1346. The paper is, as much the source allows it ,a comprehensive study of the status of male offspring as given in the Skadar Statute. We have shown how it regulated marriage for minor sons and those of age, the questions of their wives’ dowry, rules of intestacy, disinheritance of sons, issues of both sons’ and parents’ debts, wills made by father, mother and sons, as well as the rules of intestacy when there was no will. The legal issue of the male offspring in the Skadars Statute that has been studied and systematised in this way enables a comparison with the legal status of male offspring in other Serbian coastal towns, primarily of Kotor and Budva.

References

Aleksić 2012: Vladimir Aleksić, „Taking care of Parents in Medieval Serbian Countries“, Црквене студије 9 (2012) 283–290.


Антоновић 2003: Милош Антоновић, Град и жупа у Зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку, Београд: Историјски институт.


Bogojević Gluščević 2015: Nevenka Bogojević Gluščević, “Pravni režim na imovini udate žene u srednjovjekovnim zetskim primorskim gradovima”, Историјски записи, година LXXXVIII, 3–4 (2015) 79–109.


 Богојевић Глушчевић 2019: Невенка Богојевић Глушчевић, „Пословна способност жене у статутима и правној пракси средњовјековних јужнојадранских градова (Котор, Будва, Скадар)“, Гласник одјељења друштвених наука – Црногорска академија наука и умјетности 24 (2019) 165–194.


Бујуклић 1999: Жика Бујуклић, „Статут“ у Лексикон српског средњег века. (Приредили) Сима Ћирковић и Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 702 – 707


Divković 1990: Mirko Divković, Latinsko – hrvatski rječnik za škole, Zagreb: »Naprijed«.


Đekić 2013: Đorđe Đekić, Shvatanje porekla zakona i običaja u pisanim izvorima Srba u srednjem veku, Zbornik radova 1700 godina Milanskog edikta, Međunarodni naučni skup ”1700” godina Milanskog edikta, Niš 16 – 17. мај 2013, Ниш: Pravni fakultet  845 – 856.


Ђекић 2020: Ђорђе Ђекић, Banishment form home in Serbian medieval history,  Facta Universitatis, Series: Law and Politics Vol. 18, No 2, 69 – 80.


Ђекић, Милић 2021: Ђорђе Ђекић, Драгана Милић, Суђење и судски систем у Скадру у средњем веку, Српска баштина, VI/2, 141–152.


Милић 2022: Драгана Милић, Прилог проучавању положаја радника у средњовековном Скадру, Балкански синтезе IX/2, 39 – 47.


Мишић 2015: Синиша Мишић, „Српска породица у позном средњем веку“, Етно антрополошки проблеми, н. с. год. 10 св. 2, 357381.


Новаковић 1891: Стојан Новаковић, Село: из дела “Народ и земља у старој српској држави“, Глас СКА XXIV, Београд.


Павковић 2004: Никола Ф. Павковић, „Живот у породици и питање својине“, у: Приватни живот у српским земљама средњег века. Прир. Смиља МарјановићДушанић и Даница Поповић, 300–314, Београд: Clio.


Тарановски 2002: Теодор Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, Београд: Лирика.


Фостиков 2004: Александра Фостиков, „Жена – између врлине и греха“, у: Приватни живот у српским земљама средњег века. Прир. Смиља МарјановићДушанић и Даница Поповић, 323–366, Београд: Clio.


Шаркић 1996: Срђан Шаркић, Средњовековно српско право, Нови Сад: Матица српска.

Published
2023/02/23
Section
Članci