HEROES OF THE BATTELFIELD: THE CULT OF RUSSIAN SOLDIERS DURING THE SERBIAN-TURKISH WARS (1876–1878) IN SERBIAN 19TH CENTURY VISUAL CULTURE
Abstract
The paper disscuses the making of the cult of Russian soldiers during the Serbian-Turskish wars (1876–1878). The making of heroes is not a spontaneous process, but a consequence of a deliberate and intentional memory making. Visual culture is an important part of that process. This paper analyses the making of the cult of Russian soldiers by focusing on the public monuments and illustrated periodicals. As in the case of public monuments in general, which took various forms in the visual culture of the 19th century, the monuments related to the Russian soldiers were also diverse. They memorialised collective identity of Russian volunteers in First Serbian-Turkish war (1876–1877) in a from of an obelisk or of churches that represent sacral memorial places. There are also memorials of a notable individual, collonel Nikolaj Nikolajevich Rajevski, who got several cenotaphs and whose funeral became a public manifestation. Besides monuments, illustrated news also played an important role in the making of the heores. These were imortant political and cultural factors in the 19th century. As a mass media they influenced the public opinion by publishing portraits of Russian soldiers and their biographies. Beside portraits, illustrated periodicals also published war images where the colective power of the Russian army was celebrated. The pictures of hard times for the army also emphasized their heroism. A peculiar illustration showing Turkish attrocities apeared in one of the analised illustrated periodicals. This kind of picture was carefully picked with the purpouse of inducing the sympathy of the readers for the victims, in this case Russians.
References
Литература
Илустрована ратна кроника 1877–1878
Орао: велики илустровани календар, Нови Сад 1875–1884.
Свечаност одкрића споменика 1881: Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880, изгинулим руским добровољцима у српско-турском рату 1876. год. Београд: Штампарија задруге штампарских раденика.
Српска зора: илустровани лист за забаву и поуку, Беч 1876–1881.
Српске новине, 1834–1919.
Baleva 2012: Martina Baleva. „The Empire Strikes Back Image Battles and Image Frontlines during the Russo–Turkish War of 1877–1878“, Ethnologia Balkanica 16, 273–294.
Думић–Ђокић и др. 2006: Оливера Думић, Небоша Ђокић, Миломир Стевић. Планине недосањаних снова или Свети Нестор код Витковца. Крушевац: Историјски архив.
Ђуровић 2008: Љиљана Ђуровић. Српска православна црквена општина Црква пуковника Рајевског – храм Свете Тројице у Горњем Адровцу. Пешчаник: часопис за историјографију, архивистику и хуманистичке науке. Год. 6, бр. 6. 222–227.
Женарју 2011: Ивана Женарју. „Слике рата у илустрованом часопису Српска зора (1876–1881)“, у: Баштина, св. 31, Приштина–Лепосавић, 381–404.
Женарју 2012: Ивана Женарју. Хероји, политика, сваокдневница: Илустровани свет „Српске зоре“ (1876–1881), Београд: Задужбина Андрејевић.
Зарић 2009: Ирена Зарић. „У служби политичког аргумента: Представа балканске жене у путопису Аделине Полине Ибри и Џорџине Мјур Мекензи“. Европска слика балканске жене. Зборник радова. Ур. Ђ. С. Костић. Крагујевац. Лицеум књ. 12. 64–85.
Јовић 2003: Стојан Јовић. Вронски у Адровцу. Београд: Тетра ГМ.
Кузмичева 2016: Людмила В. Кузьмичева. „Штаб М. Г. Черняева и русские добровольцы в сербо-турецкой войне 1876 года“, у: Алексинац и околина у прошлости, 500 година од првог писаног помена 1516–2016. Зборник радова. Ур. С. Рајић. Алексинац: Завичајни музеј Алексинац, 255–280.
Makuljević 2006: Nenad Makuljević. „Slika Drugog u srpskoj vizuelnoj kulturi XIX veka“, у: Istorija i sećanja, Studije Istorije svesti, ur. O. Manojlović Pintar, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 141 – 156.
Макуљевић 2006: Ненад Макуљевић. Уметности и национална идеја у XIX веку, Систем европске и српске визуелне културе у служби нације. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Макуљевић 2007: Ненад Макуљевић. Црквена уметност у Краљевини Србији (1882–1914). Београд: Филозофски факултет.
Makuljević 2020: Nenad Makuljević. „Brutality and Banditry: Towards the Orientalist Imagery of the Balkans During the 19th Century“, у Годишњак за друштвену историју-Annual of Social History, ур. М. Ристовић. Београд: Филозофски факултет – Катедра за општу савремену историју.
Mekenzi 1967: David MacKenzie. The Serbs and Russian Pan-Slavism 1875–1878. New York: Cornell University Press.
Милутиновић 1902: Д. Милутиновић, Руско-турскират 1877 – 1878. године на Балканском полуострву,са 18 карата и скица,по руским изворима, Београд: Штампарија Андре Јовановића, 1902.
Михајловић 1995: Љиљана Михајловић. Црква пуковника Рајевског, храм Светог Духа у Горњем Адровцу. Нишки зборник за истторијске, друштвене и природне науке. Бр. 19. 91–100.
Siegfried 1993: Susan Locke Siegfried. „Naked History: The Rhetoric of the Military Painting in Postrevoulutionary France”, Art Bulletin, vol. LXXV, No. 2, 235–258.
Smith 2003: Anthony D. Smioth. Chosen Peoples. Oxford Univerity Press.
Поповић 2002: Ненад Поповић. Зидно сликарство и иконе храма Свете Тројице у Горњем Адровцу. Трагања: годишњакк програма за мултидисциплинарна истраживања завичаја. Бр. 5. 55–58.
Репринт 2011: Илустрована ратна кроника: 1877–1878. Репринт издање. Ур. М. Ј. Милићевић. Београд: Српски Генеалошки центар: Историјски институт.
Стевановић 2016: Зоран Стевановић. Делиград – Шуматовац – Горњи Адровац. Алексинац: Библиотека "Вук Караџић.
Стевановић 2017: Зоран Стевановић. „Подизање цркава у моравском срезу у периоду од ослобођења од Турака до Првог светског рата“. Капија поморавља у духовној историји српског народа. Тематски зборник. Ур. С. Рајић, Г. Јашовић, И. Бецић, Љ. Васиљевић. Својново-Крушевац. 79–91.
Стевановић 2019: Зоран Стевановић. Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу – Спомен црква руском пуковнику Николају Николајевичу Рајвеском. Алексинац: Центар за културу и уметности.
Стојановић 1998: Василије Стојановић. Црква Свете Тројице у Гроњем Адровцу. Трагања: годишњак програма за мултидисциплинарна истраживања завичаја. Бр. 1. 37–44.
Стојанчевић–Милићевић и др. 1981: Историја српског народа књ. V-1. Београд: Српска књижевна задруга.
Сојанчевић 2014: Владимир Стојанчевић. „Велика источна криза, Други српско-турски рат и ослобођење Јужне Србије 1877/78. године“. Историјска прошлост крајева Југоисточне Србије у периоду српске националне револуције 1804–1878. године. Зборник радова. Ур. Бојана Димитријевић. Филозофски факултет у Нишу. 369–385.
Тимотијевић 2000–2001: Мирослав Тимотијевић. „Хероизација Песника Војислава Ј. Илића и подизање споменика на Калемегдану“, Годишњак Града Београда, Музеј Града Београда, Београд, књ. XLVII – XLVIII, 187 – 211.
Тимотијевић 2001: Мирослав Тимотијевић. „Херој пера као путник: Типолошка генеза јавних националних споменика и Валдецова скулптура Доситеја Обрадовића“, Наслеђе II. Београд, 39–56.
Тимотијевић 2004: Мирослав Тимотијевић. Меморијал ослободиоцима Београда. Наслеђе Завода за заштиту споменика културе града Београда, бр. 5. 9–34.
Шемјакин 2004: Андреј Шемјакин. Историја цркве Вронског у документима руских архива. Архив: часопис Архива Југославије. Год. 5, бр. 1. 75–102.
Шемјакин 2006: Андреј Шемјакин. Смрт грофа Вронског. Београд: Завет.
Шемјакин 2016: Андрей Л. Шемякин. „Памятники русским добровольцам 1876 г. в Алексинце и его окрестностях (Св. Роман, Горни Адровац, Руевица, Шуматовац)“ , у: Алексинац и околина у прошлости, 500 година од првог писаног помена 1516–2016. Зборник радова. Ур. С. Рајић. Алексинац: Завичајни музеј Алексинац, 237–255.