(DE)CANONIZATION OF PUSHKIN AND PAVIC - BETWEEN THE STATUS OF NATIONAL AND WORLD LITERARY CLASSICS

  • Борис Д. БУЛАТОВИЋ Scientific Association for the development of Serbian studies (Novi Sad)
Keywords: literary canon, Russian literature, Serbian literature, political reception, Aleksandar Pushkin, Milorad Pavić

Abstract


The paper examines the process of national and world canonization of Alexander Sergeyevich Pushkin and Milorad Pavić, as well as the efforts to decanonize these writers and revalue their works from the point of view of reductive political reception and to treat them as paraliterary givers of legitimacy to hegemonic national politics. Such tendentious and simplified evaluations of the representative writers’ of two Slavic literatures largely arise from the image of ​​the Yugoslav and (post)Soviet crises starting at the end of the 1980s, as well as from geopolitical efforts to rearrange the mentioned areas politically, culturally and nationally. Such reductive interpretations as imposed by the prevailing part of the Western political and media discourse – the key feature of which is the thesis about Serbian and Russian responsibility for war conflicts and the disintegration of socialist Yugoslavia and the Soviet Union – conditioned not only a malicious attitude towards the constitutive factors of Serbian and Russian political existence, but also the manifestation of a discriminatory attitude towards the culture of sanctioned ‘political opponents’.

References

Булатовић 2018: Борис Булатовић. „Идеолошка рецепција романа Милорада Павића у англоамеричкој и немачкој науци о књижевности“. Милорад Павић: становник светске књижевности. Зборник радова. Прир. Иван Негришорац. Нови Сад: Матица српска, 111–163.
Булатовић 2022: Борис Булатовић. „Преобликовање рецепцијског статуса и третмана српске књижевност`и у хуманистичким и друштвеним наукама с краја 20. и почетком 21. века“. Српска књижевност у историјама књижевности: поводом 225. годишњице рођења Павла Јосифа Шафарика. Зборник радова. Ур. Злата Бојовић. Београд: Српска академија наука и уметности, 143–156.
Bošković 2003: Dušan Bošković. Estetika u okruženju: sporovi o marksističkoj estetici i književnoj kritici u srpsko-hrvatskoj periodici od 1944. do 1972. godine. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju – Filip Višnjić.
Vahtel 2001: Endru Baruh Vahtel. Stvaranje nacije, razaranje nacije: književnost i kulturna politika u Jugoslaviji. Preveo Ivan Radosavljević. Beograd: Stubovi kulture, 2001.
Damrosch 2003: David Damrosch. What is World Literature?. Princeton and Oxford: Princeton University Press.
Debreczeny 1969: Paul Debreczeny. “The Reception of Pushkin’s Poetic Works in the 1820s: A Study of the Critic’s Role”. Slavic Review, vol. 28, no. 3, 1969, 394–415.
Delić 1991: Jovan Delić. Hazarska prizma: tumačenje proze Milorada Pavića. Beograd: Prosveta – Dosije; Titograd: Oktoih; Gornji Milanovac: Dečje novine, 1991.
Jakovljević Radunović 2021: Ana Jakovljević Radunović. „C сербского на сербский: Милорад Павич и его перевод Песен западных славян Пушкина“. Modernités russes, n. 20..
Lauer 1995: Reinhard Lauer. „Angst essen Käse auf: Milorad Pavic weiß Neues über Hero und Leander”. Frankfurter Allgemeine Zeitung, Nr. 187, 14. 8., S. 26.
Лотман 1995: Юрий М Лотман. Пушкин. Очерк творчества. Санкт-Петербург: Искусство–СПБ.
Младеновић 1989: Александар Младеновић. Славеносрпски језик: студије и чланци. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада; Горњи Милановац: Дечје новине.
Mustur 2015: Milica Mustur. „Milorad Pavić in den Kritiken der deutschsprachigen Tagespresse”. Serben und Deutsche im 20. Jahrhundert – im Schatten offizieller Politik, Forschungen zu Südosteuropa. Sprache – Kultur – Literatur, Bd. 12. Hrsg. Gabriella Schubert. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag, 155–172.
Поповић 2016: Тања Поповић. „Рецепција Пушкиновог стваралаштва и питање канона“. Компаративна књижевност: теорија, тумачења, перспективе. Зборник радова. Прир. Адријана Марчетић, Зорица Бечановић Николић и Весна Елез. Београд: Филолошки факултет, 131–142.
Реемизов 1957: Алексеей Реемизов. Огонь вещей. Сны и предсонье. Париж: Оплешник, 129–130.
Rowley 1997: David G. Rowley. “Aleksandr Solzhenitsyn and Russian Nationalism”. Journal of Contemporary History, vol. 32, no. 3, 321–337.
Скерлић 1966: Јован Скерлић. Српска књижевност у XVIII веку. Београд: Просвета.
Сребро 2006: Миливој Сребро. „Картезијански дух и византијски ’мајстор акробација’“. Превела Вања Манић. Летопис Матице српске, год. 182, књ. 478, св. 4, 581–608.
Forsyth 1970: James Forsyth. “Pisarev, Belinsky and Yevgeniy Onegin”. Slavonic and East European Review, vol. 40, no. 111, 163–180.
Hoisington 1988: Sona Stephan Hoisington. Preface to Russian Views of Pushkin’s Eugene Onegin. Bloomington & Indianapolis: Indiana University Press.
Цидилко 2006: Весна Цидилко. „О књижевности у сенци политике или Милорад Павић на немачком”, Летопис Матице српске, год. 182, књ. 478, св. 4, 609–626.
Yermolenko 2022: Volodymyr Yermolenko. “From Pushkin to Putin: Russian Literature’s Imperial Ideology”. Foreign Affairs, 25 June.
Published
2024/11/12
Section
Članci