ABOUT THE ICONOSTASIS OF THE ST. NICHOLAS CHURCH IN VELIKA HOČA
Abstract
The iconostasis from the Church of Saint Nicholas in Velika Hoča was made in 1825 and 1826, for the icon of Saint Nicholas painted by the monk and painter Longinus in 1576–77 and for the throne icons that were painted either at the time of the iconostasis' creation or were already in the church. The iconostasis was made by Petar from Debar, a Mijak master who left an inscription saying that he made it out of wood and painted it. There was an assumption that it was the famous woodcarver Petar Garka, but this cannot be confirmed based on his existing works in Macedonia, such as the iconostasis in the Lesnovo or Bigorski monasteries, and the Church of the Holy Savior in Skopje. The iconostasis from the Church of Saint George Runović in Prizren, which is also attributed to him, and where he worked as both a carver and a painter, has also not been preserved, making it impossible to compare. Petar probably painted everything on the iconostasis in Velika Hoča except the throne icons, whose author was famous painter Aleksije Lazović from Bijelo Polje. These icons of Christ and the Virgin Mary are among his most successful works and it is not clear when they were created, so the most certain is the broader time frame between 1814 and 1825.
The iconostasis consists of high parapet panels without carved decoration, already mentioned throne icons, richly decorated imperial doors, painted northern doors, and a zone with two rows with images of prophets and apostles. A carved cross with a painted Crucifixion of Christ is placed at the top. The entire iconostasis is constructed according to aesthetics of that time, with wood carvings combined with painted accents in gold and red and sporadically green. Four valuable inscriptions have been preserved on the iconostasis, from which it can be seen that its construction was created for the most part in 1825, with the imperial doors from the following year, 1826. The great similarities with the iconostasis in the Church of St. Stephen in Velika Hoča indicate that the same master and his team also constructed this altar partition, but its painting waited until the major renovation of the Church of St. Stephen in 1863.
References
Литература:
Василиев 1965: Асен Василиев. Български възрожденски майстори, живописци, резбари, строители. София: Наука и изкуство.
Војводић 2007: Драган Војводић, „Обавијен земаљском сликом. О представама византијских и српских средњовековних владара у проскинези“. Црквене студије 4, 379–401.
Вујовић 1973: Бранко Вујовић. Црквени споменици на подручју града Београда књ II, Шире подручје града. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Вујовић 1986: Бранко Вујовић. Уметност обновљене Србије 1791–1848. Београд: Просвета; Републички завод за заштиту споменика културе.
Гергова 1993: Иванка Гергова. Раннияат български иконостас: 16.–18. век. София: Издателство български художник.
Грујић 1929: Радослав Грујић. „Дрворез Св. Спаса и Св. Богородице у Скопљу“. Гласник Скопског научног друштва V/2, 165–204.
Ђурић 1991–1992: Војислав Ј. Ђурић. „Икона о хиротонији грачаничког митрополита Никанора“. Зборник Матице српске за ликовне уметности 27–28, 297–317.
Женарју Рајовић 2023: Ивана Женарју Рајовић. Манастир Раковица. Београд: Манастир Раковица.
Зарић 2011: Ирена Зарић. Лазовић. „Алексије, сликар (Бијело Поље, око 1774 – Бијело Поље, 1837)“. Српски биографски речник, књ. 5, Кв–Мао. Ур. Чедомир Попов. Нови Сад: Матица српска, 531–532.
Ивановић 2003: Милан Ивановић. „Цркве Велике Хоче“. Велика Хоча – бисер Метохије. Ур. Мирјана Менковић. Београд: Центар за очување наслеђа Косова и Метохије Mnemosyne, 46–61.
Ивановић 2004: Милан Ивановић. „Прилози упознавању делатности сликара (зографа), дуборезаца, градитеља и донатора из Македоније на српским црквеним споменицима Косова и Метохије“. Вардарски зборник 3, 169–185.
Ивановић 2004а: Милан Ивановић. „Велика Хоча кроз векове“. 21–44.
Катић 2019: Марко Катић. „Прилог познавању опуса Алексија Лазовића у Херцеговини“. Студије визуелне културе Балкана књ. II. Ур. Ана Костић, Ненад Макуљевић. Београд: Центар за визуелну културу Балкана Филозофски факултет, Друштво историчара уметности и визуелне културе новог века, 47–70.
Костић 1928: Петар Костић. Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку (са успоменама писца). Београд: Графички институт „Народна мисао“.
Љубинковић 1955–56: Радивоје Љубинковић. „Две грачаничке иконе на портретима митрополита Никанора и митрополита Виктора“. Старинар V–VI, 129–137.
Макуљевић 1998: Ненад Макуљевић. „Портрети дечанског архимандрита Хаџи Данила и игумана Хаџи Захарија, рад Алексија Лазовића у Акатисту светом Стефану Дечанском“. Милешевски записи 3, 119–133.
Макуљевић 2006: Ненад Макуљевић. Црква Светог Архангела Гаврила у Великом Градишту. Велико Градиште: Српска православна црквена општина.
Макуљевић 2008: Ненад Макуљевић. „Литургија, симболика и приложништво: иконостас цркве Свете Тројице у Врању“. Саборни храм Свете Тројице у Врању. Ур. Ненад Макуљевић, Врање: Фонд „Свети Прохор Пчињски“ Православне епархије врањске, 45–105.
Макуљевић 2017: Ненад Макуљевић. „Између сеоба и борбе за одржање (1690–1839)“. Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Историја, идентитет, угроженост, значај. Ур. Драган Војводић, Миодраг Марковић. Београд: САНУ, 313–323.
Матић 2017: Миљана Матић. Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557–1690. Београд: Музеј Српске православне цркве.
Матић 2017а: Марина Матић. „Сликарски радови Алексија Лазовића у манастиру Савина“. Саопштења XLIX, 171–183.
Матић 2020: Марина Матић. „Две престоне иконе из Цркве Светог Николе у Баошићима“. Зборник Матице српске за ликовне уметности 46, 31–39.
Миљановић 1997: М. Миљановић. „Иконе из Велике Хоче“. Старине Косова и Метохије 10, 77–100.
Недељковић 2019: Вук Недељковић. „Иконостас у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњој испосници Светог Саве код Студенице“. Студије визуелне културе Балкана књ. II. Ур. Ана Костић, Ненад Макуљевић. Београд: Центар за визуелну културу Балкана Филозофски факултет, Друштво историчара уметности и визуелне културе новог века, 175–214.
Петровић 1984: Радомир Д. Петровић. „Фреске XIV века из цркве св. Николе у Великој Хочи“. Зборник за ликовне уметности 22, 61–82.
Петровић 1987: Радомир Д. Петровић. „Прилог кон проучувањето на творештвото од македонските зографи во Косово“. Културно наследство X– XI, 115–118.
Петровић 1996: Радомир Петровић. „Црква Св. Ђорђа Руновића у Призрену: истраживачки и сликарско-конзерваторски радови 1995. године“. Гласник Друштва конзерватора Србије 20, 29–31.
Попова 2002: Елена Попова. „Богородица – Хестия“. Проблеми на изкуството 1, 41–50.
Ракић 1998: Светлана Ракић. Иконе Босне и Херцеговине (16–19. вијек). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Ракић 1998а: Зоран Ракић. „Деизисни чин на иконостасу црноречког манастира“. Манастир Црна Ријека и Свети Петар Коришки. Ур. Драгиша Бојовић, Приштина: Друштво пријатеља манастира Црна ријека, Народна и универзитетска библиотека, Друштво за обнову србистике; Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 133–142.
Смирнов, Бошковић 1933–1934: „Архитектонске белешке из Метохије и Прекорупља“. Старинар 8–9, 255–275.
Станић 1974: Радомир Станић. „Једно непознато дело Алексија Лазовића“. Повеља, часопис за књижевност, уметност, културу, просветна и друштвена питања 9–10, 73–82.
Станић 1982: Радомир Станић. Иконе из Херцеговине. Мостар: Експозитура Умјетничке галерије БиХ.
Станић 1992: Радомир Станић. „Сликарска заоставштина Симеона и Алексија Лазовића у Дечанима“. Саопштења XXIV (1992), 229–262.
Тодић 1989: Бранислав Тодић. Грачаница: сликарство. Београд: Просвета; Приштина: Јединство.
Тодић 2012: Бранислав Тодић. „Иконостас у Дечанима – првобитни сликани програм и његове позније измене“. Зограф 36, 115–129.
Тодић 2013: Бранислав Тодић. Српски сликари од XIV до XVIII века, књ. 1. Петроварадин: Покрајински завод за заштиту споменика културе; Нови Сад: Платонеум.
Ћоровић-Љубинковић 1958/59: Мирјана Ћоровић-Љубинковић. „Иконостас цркве Светог Николе у Великој Хочи. Прилог проучавању култа Стевана Дечанског“. Старинар 9/10, 169–178.
Шакота 1961: Мирјана Шакота. „Два илуминирана рукописа из XVIII–XIX века у збирци манастира Дечана“. Саопштења IV, 57–66.
Шакота 1984: Мирјана Шакота. Дечанска ризница. Београд: Просвета: Републички завод за заштиту споменика културе; Приштина: Јединство.
Ќорнаков 1959: Димитар Ќорнаков. „Иконостасот во црквата св. Богородица Болничка во Охрид“. Културно наследство V, 15–18.
Ќорнаков 1986: Димитар Ќорнаков. Творештвото на Мијачките резбари на Балканот од крајот на XVIII и XIX век. Прилеп: Институт за истражување на старословенската култура.
Ќорнаков 1988: Димитар Ќорнаков. Македонска резба. Скопје: Мисла.
Ivanović, Pajkić, Lazović 1958: Milan Ivanović, Predrag Pajkić, R. Lazović, „Tri Longinove ikone iz Velike Hoče“. Glasnik Muzeja Kosova i Metohije III, 195–207.
Nikolovski 2015: Darko Nikolovski. Macedonian woodcarving. Skopje: Calamus.