THE GREAT WAR, SERBIA, AND RUSSIA 1914–1915 IN SELECTED TELEGRAMS AND CORRESPONDENCE OF MIROSLAV SPALAJKOVIĆ
Abstract
The establishment of the Legation of the Kingdom of Serbia in Petrograd (1879) marked the beginning of a new chapter in Serbian-Russian relations. Diplomatic cooperation between official Belgrade and Imperial Russia was particularly extensive during the period when diplomat Miroslav Spalajković was stationed at the Serbian Legation in Petrograd. From 1900 to 1904, Spalajković served as Secretary of the Legation, and from 1913 to 1919 he held the position of Serbian Minister in the Russian capital. A notable intensification of Serbian-Russian diplomatic and political relations and contacts followed the Austro-Hungarian ultimatum to Serbia in 1914, as well as during the military operations of 1914 and 1915, and the period of temporary wartime lull in the Balkans. At that time, within the context of territorial concessions, efforts were made to satisfy the interests of certain European states in order to realize the broader war plans of the Great Powers, and to promote a final resolution of the Slavic question. From the beginning of the war until his departure from Russia, Miroslav Spalajković actively worked towards achieving Serbia’s war aims and deepening Serbian-Russian relations. This paper analyzes selected diplomatic dispatches and reports by Spalajković, which provide insight into the turbulent events during the early years of the Great War, with particular emphasis on Serbia’s position and Russia’s role in these complex wartime and geopolitical processes.
References
Архив Југославије (АЈ)
- фонд Јован Јовановић Пижон
Архив Српске академије наука и уметности (АСАНУ)
- Легат Радивоје Бојовић
Државни архив Србије (ДАС)
- Министарство иностраних дела - Политичко одељење, 1914.
ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ
Дедијер, Анић 1980: Владимир Дедијер, Живота Анић. Документи о спољној политици Краљевине Србије, књига VII, свеска 2 (1/14. мај-22.јули/4.август 1914). Београд: Српска академија наука и уметности.
ЛИТЕРАТУРА
Antić 2024: Dejan Antić. „Remembrance of the Russian Medical Missions in the City of Niš as the Provisional Capital of Serbia (1914–1915)“, History and Cultural Memory. Belgrade: Institute for political Studies, 487‒502.
Антић 2020: Дејан Антић. „Ниш под окупацијом у Првом светском рату – крај 1915. и почетак 1916. године“, Токови историје, 1/2020, 47‒65.
Бајин 2016: Зоран Бајин. Мирослав Спалајковић (1869-1951) - докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет.
Драшковић, Ристевски 1996: Александар Драшковић, Стојанче Ристевски. Војвода Василије Трбић. Мемоари и доживљају војводе велешког (1912-1918, 1941-1946), 2. Београд: Алфа
Животић 2017: Александар Животић. Душан Стефановић – Дневник из 1914. Београд: Медија центар „Одбрана“.
Јовановић 1929: Јован Јовановић. Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Београд: Српска књижевна задруга.
Казимировић 1990: Васа Казимировић. Никола Пашић и његово доба 1845-1926. Београд: Нова Европа.
Михајловић 2012: Мила Михајловић. Југославија: април 1941 – септембар1943. Београд: Издање Удружења српских издавача.
Опачић 1985: Петар Опачић. „Борба за Балкан у јесен 1915. године“. Србија 1915. године. Зборник радова, књ. 4, 209-229.
Otte 2015: Thomas G. Otte. July Crisis: The World`s Descent into War, Summer 1914. Cambridge: University of East Anglia.
Поповић 1977: Никола Поповић. Односи Србије и Русије у Првом светском рату. Београд: ИСИ-Народна књига.
Ronge 1932: Max Ronge. Kriegs-und Industriespionage. Wien: Wehle & Höfels.
Скоко 1985: Саво Скоко. „Србија и велике силе у периоду оперативног затишја на српско-црногорском ратишту“. Србија 1915. године. Зборник радова, књ. 4, 155-181.
Stanković 1984: Đorđe Stanković. Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije. Beograd: Nolit.
Тимофејев, Кремић 2014: Алексеј Тимофејев, Дарко Кремић. Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата (зборник грађе). Београд: Институт за новију историју Србије.
Hercigonja 1987: Dunja Hercigonja. Velika Britanija i spoljno-politički položaj Jugoslavije 1929-1933. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
