ARTICLES ABOUT MUSICAL INSTRUMENTS IN SERBIA FROM THE 19TH AND EARLY 20TH CENTURIES IN THE WORKS OF TRAVEL WRITERS AND ETHNOGRAPHERS: THE BEGINNING OF THE THEMATIC AND METHODOLOGICAL PRINCIPLE OF SHAPING ETHNOORGANOLOGY

  • Борисав Миљковић University of Belgrade, Faculty of Musical Arts
Keywords: musical instruments, intangible cultural heritage, travelogue, ethnography, ethnoorganography, ethnoorganology.

Abstract


This paper presents ethnographic material, focusing on data documented by researchers from the 19th and first half of the 20th centurie regarding instrumental practice in Serbia. A comprehensive systematic review of the results, along with a comparative interpretation of the terminological, morphological, functional and sound characteristics of musical instruments, highlights the significant importance of the research of travel writers, ethnographers, ethnologists and geographers, within the contemporary ethnomusicological system framework. This comparative approach provides a basis for a more reliable consideration of the social role of certain sound props in the daily life of the individual and the community, with special reference to the importance that certain instruments have in a wider geographical area. The confirmed continuity of individual cultural phenomena justifies the formal legitimacy of the status of musical instrumental practices inscribed on the National List of Intangible Cultural Heritage of the Republic of Serbia. In addition to the assumption of authentic forms of orally transmitted musical folklore material, especially based on the perception of ideas for national liberation, this paper also sheds light on the relations between Eastern and Western influences observed in the set of musical instruments of this period. In parallel with mapping potential ethnic differentiations, articles on musical instruments also draw attention to the subjective experience evoked by situationally determined sound impulses. In an attempt to understand the perception of the effect, this approach is characteristic for works that suggest overcoming cultural differences. Pioneering attempts to point to interethnic socio-political encounters create the basis for the further development of scientific thought focused on the dynamism of social processes. Ethnographic identification of types and forms represent basis of the initial interest in musical instruments, which resonates with the inceptive development of ethnoorganology as a scientific discipline in general. The list of instruments is supplemented by selective documentation of non-musical indicators in whose constellation additional cultural analogies are observed. Despite heterogeneous structural and thematic concepts and methodological settings, the descriptive paradigm can be considered a relevant starting point for contemporary research endeavors. The ethnoorganographic approach is also a reference for the further development of ethnoorganology, which complements these tendencies with the analysis of musical aspects as key relations in the consideration of musical instruments.

References

Литература


Boué 1840: Ami Boué. La Turquie d’ Europe. Paris.
Влаховић 1938: Митар Влаховић. „О гусларима око Моравице и Скрапежа.“ Гласник Етнографског музеја у Београду. књ. 13. Ур. Боривоје Дробњаковић. Београд, 101–117.
Вујић 1901: Јоаким Вујић. Путешествије по Сербији, прва књига. Београд: Српска књижевна задруга.
Вујић 1902: Јоаким Вујић. Путешествије по Сербији, друга књига. Београд: Српска књижевна задруга.
Vukičević 1990: Mirjana Vukičević. Diple Stare Crne Gore. Etnoantropološki problemi – monografije, knjiga 15. Beograd: Odeljenje za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Вукичевић-Закић 1993: Мирјана Вукичевић-Закић. Инструментално и вокално-инструментално наслеђе Заплања у светлу традиционалног музичког мишљења. Магистарски рад. Београд: Факултет музичке уметности.
Вукосављевић 1979: Петар Д. Вукосављевић. Гајде у Србији. Београд: Радио Београд.
Gojković 1989: Andrijana Gojković. Narodni muzički instrumenti. Beograd: Vuk Karadžić.
Gojković 1992: Andrijana Gojković. „Muzički život u Srbiji devetnaestoga veka prema svedočanstvima trojice inostranih putopisaca (Piroch, Ami Boue, Kanitz).“ Etnoantropološki problemi, sv. 9, 87–110.
Големовић 1997: Димитрије Големовић. Народна музика Југославије. Београд: Музичка омладина Србије.
Големовић 2008: Димитрије Големовић. Пјевање уз гусле. Београд: Српски генеалошки центар.
Девић 1971: Драгослав Девић. „Сврљишка цевара и њена лимитрофна типичност.“ Народно стваралаштво – фолклор, бр. 37–38, 67–73.
Dević 1977: Dragoslav Dević. Uvod u osnove etnomuzikologije, III deo /instrumenti/, Skripta. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Дробњаковић 1938: Боривоје Дробњаковић. „О гуслама и гусларима у златиборским Рудинама.“ Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 13. Ур. Боривоје Дробњаковић. Београд, 138–140.
Ђенић 1938: Љубиша Ђенић. „Гуслари на Златибору.“, Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 13. Ур. Боривоје Дробњаковић. Београд, 140–142.
Ђорђевић 1921: Тихомир Ђорђевић. „Вароши у Србији за време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1815-1839).“ Гласник Српског географског друштва, 6. Београд, 72–96.
Ђорђевић 1922: Тихомир Ђорђевић. Из Србије Кнеза Милоша. Културне прилике од 1815. до 1939. године. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Ђорђевић 1925: Владимир Ђорђевић. „Скопске гајдарџије и њихови музички инструменти.“ Гласник Скопског научног друштва, књ. 1, св. 2. Скопље, 383–396.
Ђорђевић 1984а: Тихомир Ђорђевић. Наш народни живот, том 1 (књ. 1–4). Београд: Просвета.
Ђорђевић 1984б: Тихомир Ђорђевић. Наш народни живот, том 2 (књ. 4–7). Београд: Просвета.
Ђорђевић 1984в: Тихомир Ђорђевић. Наш народни живот, том 3 (књ. 7–11). Београд: Просвета.
Закић и Јовановић 2013: Мирјана Закић и Јелена Јовановић. „Ликовни, етнографски и литерарни извори о инструменту кавалу на територији Србије и Македоније.“ Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, бр. 49. Нови Сад: Матица српска, 9–22.
Каниц 1985: Феликс Каниц. Србија, земља и становништво. Београд: Српска књижевна задруга.
Карић 1887: Владимир Карић. Србија – опис земље, народа и државе. Београд: Краљевско-српска државна штампарија.
Лајић Михајловић 2014: Данка Лајић Михајловић. Српско традиционално певање уз гусле. Гусларска пракса као комуникациони процес. Београд: Музиколошки институт САНУ.
Манојловић 1926: Коста Манојловић. „Свадбени обичаји у Галичнику.“ Гласник Етнографског музеја у Београду, књ.1. Београд: Етнографски музеј у Београду, 84–94.
Манојловић 1933: Коста Манојловић. „Свадбени обичаји у Пећи.“ Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 8. Београд: Етнографски музеј у Београду, 39–52.
Марковић 1987: Загорка Марковић. Народни музички инструменти. Етнографски музеј у Београду.
Милићевић 1867: Милан Ђ Милићевић. Живот Срба сељака. Београд: Државна штампарија.
Милићевић 1876: Милан Ђ Милићевић. Кнежевина Србија. Београд: Државна штампарија.
Милићевић 1884: Милан Ђ Милићевић. Краљевина Србија. Београд: Кр.-срп. државне штампарије.
Миљковић 2020: Борисав Миљковић. „Проблеми терминолошког одређења фруле у контексту њеног историјског сагледавања.“ Зборник са научног скупа: Традиција као инспирација. Ур. Гордана Грујић. Бања Лука: Академија Умјетности Универзитета у Бањој Луци, Академија наука и умјетности Републике Српске, Музиколошко друштво Републике Српске, 522–542.
Миљковић 2025: Борисав Миљковић. Фрулашка пракса у Србији као обележје националног идентитета, Докторска дисертација, одбрањена на Факултету музичке уметности у Београду, 24. априла, 2025. године.
Митровић 2020: Мирослав Митровић. Свирале. Београд: Етнографски музеј у Београду.
Николић 1910: Владимир Николић. Етнолошка грађа и расправе из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник, књ. 16. Ур. Јован Ердељановић. Београд: Српска краљевска академија.
Пирх 1900: Ото Дубислав Пирх. Путовање по Србији у години 1929. Београд.
Sachs 2006: Curt Sachs. The History of Musical Instruments. Mineola, New York: Dover Publications.
Traerup 1980: Birthe Traerup. “Tupan i svirala u svadbenim obredima u selu Brodu, Prizrenska Gora.” Рад XXV Конгреса СУФЈ (Берово, 1978). Ur. Lazo Krovski i Goce Stefanovski. Скопје, 483–488.
Тројановић 1909: Сима Тројановић. „Музички инструменти Српског етнографског музеја.“ (сепарат), Светлост. Београд, 1–26.
https://www.zbor.rs/wp-content/uploads/2019/11/jovan-cvijic-balkansko-poluostrvo.pdf [10.06.2024].
Širola 1932: Božidar Širola. Sopile i zurle. Zagreb: Etnografski muzej u Zagrebu.
Širola 1937: Božidar Širola. Sviraljke s udarnim jezičkom. Djela JAZU, knj. XXXII. Zagreb: JAZU.
Published
2026/02/13
Section
Članci