THE FIGHT IN VELIKA HOČA IN 1905 AND ITS ECHO IN SERBIAN LITERATURE

  • Урош Шешум University of Belgrade, Faculty od Pfilosophy
  • Изјава Institute for Serbian Culture, Leposavic
Keywords: Velika Hoča, Savatije Milošević, Lazar Kujundžić, Zarija Popović, Ivo Vojnović, Milosav Jelić, Grigorije Božović, Petar Kostić, calendar Vardar

Abstract


Small group of seven Serbian chetniks led by Savatije Milošević and lazar Kujundžić, was killed in 1905 in Velika Hoča, on the way to Poreče. The local Albanians hosted them in their home, taking an oath not to hand them over to the Turkish authorities, but they broke the oath. The deceived Chetniks fought all night with local Albanians and Turkish soldiers, and were all killed. The paper analyzes the echo of this event in Serbian literature and the press, which served as a medium for glorifying the sacrifice and patriotism of both the Chetniks and their families. Among the victims, Lazar Kujundžić and Savatije Milošević were most mentioned, but in terms of reconstructing Chetnik (and Serbian) heroism and creating new national heroes, Kujundžić and his mother Jovanka, who was allegedly invited to identify her son and refused so as not to endanger the Serbs, were particularly inspiring. Interpretations of the event itself are predominant, but also of the events that followed, such as the identification of the dead and the fate of the Albanians who betrayed them. Under the influence of interpretations in the press, the first literary texts appeared, such as the short story by Zarija Popović, and then the celebrated Dubrovnik writer and playwright Ivo Vojnović wrote the play The Resurrection of Lazarus, which was performed on the stage of the National Theater in Belgrade. These two works, along with the verses of Milosav Jelić, built the final perception of the events in Velika Hoča in the Serbian public, tradition and culture. Literary interpretations of the battle in Velika Hoča continued in the interwar period, in the works of Grigorije Božović. After 1930, Chetnik anniversaries began to occur, and on their occasion, periodicals published appropriate articles about the Chetnik movement, memories of participants or contemporaries of their activities, biographies of dukes and Chetniks, and descriptions of Chetnik battles.

References

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Аноним 1906: Аноним. „Српска мајка, борба на Великој Очи“. Вардар календар, 1 , 66–67.
Анним 1936: Аноним. „Четнички војвода Лазар Кујунџић“. Југословенска стража, 24. 5. 1936, 1–2.
Војновић 1913: Иво Војновић. Лазарево васкрсење, четири главе једне просте историје која зачудно свршава пјесмом. Дубровник: Матица српска у Дубровнику.
Божовић 1930: Григорије Божовић. „Саватије и Колашин“. Јужни преглед, год. 5, св. 6–7, 278–283.
Божовић 1937: Григорије Божовић. „Две мајке“. Календар Вардар, 25, 54–57.
Божовић 2016: Григорије Божовић. Путописи. Прир. Јордан Ристић. Београд: Завод за уџбенике.
Бојић 1978: Милутин Бојић. Сабрана дела, књ. 3, проза. Прир. Гаврило Ковијанић. Београд: Народна књига: Народна библиотека "Милутин Бојић".
Грол 1939: Милан Грол. Из предратне Србије, утисци и сећања о времену и људима. Београд: Српска књижевна задруга.
Додатак 1 2008: Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914, књ. 2, Додатак 1, Организација Српска одбрана 1903–1905. из фондова Архива Србије. Прир. Василије Крестић и Љиљана Алексић-Пејковић. Београд: САНУ.
Ђурђевић 1929: С. Н. Ђурђевић. „Двадесетпетогодишњица погибије војводе Лазара К. Кујунџића и његове чете“. Политика 15. 11. 1929, 2.
Зарковић 2014: Весна Зарковић. „Историјски мотиви и личности у делу Григорија Божовића“. Баштина, 36, 189–200.
Иванић 1924: Делфа Иванић. „Пре двадесет година“. Вардар календар, 13, 16–17.
Илић 2010: Александра Илић. Уџбеници и национално васпитање у Србији (1878–1918). Београд: Универзитет, Филозофски факултет.
Јевтовић 1996: Миленко Јевтовић. Личност и књижевно дело Григорија Божовића књ. 1. Зубин Поток: "Стари Колашин"; Приштина: Нови свет: Институт за српску културу.
Јелић 1918: Милосав Јелић. „Кујунџића мајка“. Забавник, 15, 5, 1918, 8–9.
Јелић 1919: Милосав Јелић. Србијански венац, Нови Сад: Штампарија „Караџић“.
Јелић 1931: Милосав Јелић. Србијански венац, Београд: Геца Кон.
Костић 1930: Петар Костић. „Погибија наших четника у Великој Хочи“. Јужни преглед, 3, 272–278.
Краков 1928: Станислав Краков. „25-годишњица првих борби за ослобођење јужне Србије“. Време, 14–17. 4. 1928, 5.
Краков 1929: Станислав Краков. „Витешки роман Саватија Милошевића“. Време, 8. 12. 1929, 4.
Краков 1929а: Станислав Краков. „Витешки роман Саватија Милошевића“. Време, 9. 12. 1929а, 4.
Краков 1930: Станислав Краков. Пламен четништва. Београд: Штампарија и цинкографија Време.
Краков 1930а: Станислав Краков. „Јуначка смрт Саватија Милошевића, вође нашег четништва, и војводе Лазара Кујунџића“. Време 7. 6. 1930а, 2.
Краснићи 1958: Марк Краснићи. „Кула у Метохији“. Гласник Етнографског института, VII, 45–70.
Крфски забавник. Приредио Миливој Ненин. Андрићград: Андрићев институт, 2015.
Милановић 2015: Јасмина Милановић. Делфа Иванић. Заборављене успомене. Београд: Еволута.
Михаиловић 2003: Душан Михаиловић. „'Лазарево васкрсење' Иве Војновића у националној идеологији ослобођења Срба у Турској“. Србија и ослобођење српског народа у Турској 1804–1912, зборник радова са научног скупа, држаног 2. и 3. децембра 1999. године. Ур. Владимир Стојанчевић. Београд: САНУ, 185–194.
Младеновић 2020: Божица Младеновић. „Песма четничког војводе Косте Војиновића Косовца“. Meшовита грађа, XLI, 283–298.
Петаковић 2015: Славко В. Петаковић. „Историјске драме Ива Војновића“. Научни састанак слависта у Вукове дане, 44/2, 429–436.
Петровић 2011: Соња Петровић. „Смрт мајке Југовића: варијанте, рецепција и могућности тумачења“. Жива реч: зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић. Ур. Мирјана Детелић и Снежана Самарџија. Београд: Балканолошки институт САНУ: Филолошки факултет, 435–478.
Пећанац 1933: Коста Пећанац. Четничка акција 1903–1912. Београд: б. и.
Ракић 1985: Милан Ракић. Конзулска писма 1905–1911. Ур. Андреј Митровић. Београд: Просвета.
Цветановић 1994: Владимир Цветановић (ур.). Антологија косовскометохијских приповедача (1871–1941). Београд: Српска књижевна задруга; Приштина: Панорама.
Шешум 2019: Урош Шешум. Српска четничка акција (1897–1908). Оружана дипломатија. Нови Сад: Матица српска.
Шешум 2021: Урош Шешум. „Историјска основа приповедака Чудни подвижник, Вујка Белошева и Маниташко котило Григорија Божовића“. Етика и естетика Григорија Божовића. Ур. Слађана Алексић и Небојша Лазић. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини; Зубин Поток: Културни центар „Стари Колашин“, 402–418.
Шешум 2025: Урош Шешум. „Стварање српске тајне самоодбрамбене организације у Метохији и на Косову 1904–1905“. Баштина, 67, 93–107.
Шешум 2025а: Урош Шешум. „Борба у Великој Хочи 1905. и њене последице“. Ахилејев штит, 2, 113–131.
Deanović–Stipčević 1922: Mirko Deanović–Niko Stipčević (ur.). Jugoslovensko lišće. Split: Jugoslovenska matica.
Đurić 1918: Miloš Đurić, Smrt majke Jugovića. Književno-filozofska studija. Zagreb: Grič.
Stanojević 1929, 2: Stanoje Stanojević (ur.). M. Milenović. „Kujundžić Lazar“; „Milovanović Živojin“. Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 2, I– M. Zagreb: Bibliografski zavod, 562, 929.
Станојевић 1929, 4: Станоје Станојевић (ур.). М. Миленовић. „Саватије (Милићевић, Милошевић)“. Народна енциклопедија српско-хрватско-аловеначка. Књ. 4, С–Ш. Загреб: Библиографски завод, 6–7 .

Балкански рат у слици и речи, 1913.
Вардар, 1934
Вардар календар, 1 (1906), 25 (1937).
Време, 1932, 1936.
Југословенска стража, 1935, 1936.
Мали журнал, 1913.
Народна одбрана, 1933.
Одјек, 1913.
Пијемонт, 1913.
Правда, 1913, 1915, 1933, 1936.
Политика, 1906, 1929 .
Ратнички гласник, 1933.
Published
2026/03/05
Section
Članci