ЕКОНОМСКЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ, КАПИТАЛ И НЕЈЕДНАКОСТИ
Sažetak
Неједнакости у: капиталу, имовини, дохотку; одреднице су савременог и глобалногдруштва. Стопа приноса на капитал надмашује стопу привредног раста. Остварује се енормна концетрација капитала. Повећава се број богаташа и екстремно богатих. На другој страни огромна већина је мање имућних и сиромашних. Нараста и слој глобалних плутократа.Пројицира се успоравање динамике раста.Будућност је магловита неизвјесна, као и пунорискантна. Циљ рада је сагледавање растуће друштвене неједнакости као горући савременипроблем. Примјењује се разноврсна методологија (историјске, дедуктивно-индуктивне,структурне, компаративне, статистичке и др. анализе).Проблем је концентрација капитала имогућност умањивања социјалних раслојавања.Исто тако, проблем је и дугорочноуспоравање динамике привредног раста. Закључује се да дјелују силе конвергенције и (или)дивергенције, као и мјешовитих учинака чија резултанта може бити у смјеру умањивањаглобалних неједнакости. Развој појединих региона може и динамизирати привредни раст.Филозофски и економски, стопа приноса од капитала премашује стопу привредног раста(р>г). Ова тренд предвиђа се и у 21 вијеку.„Први фундаментални закон капитализма“: учешћедохотка од капитала у националном дохотку (а) производ је стопе приноса (р) на капитал иодноса капитала и дохотка (б) тј. а = р х б.„Други фундаментални закон капитализма“: односкапитала и дохотка (б) количник је стопе штедње (с) и стопе раста националног дохотка (г) тј.б = с/г.„Закон кумулативног раста“: невелика годишња стопа приноса у дугом року узрокујеснажан раст, иницијалног, капитала.„Закон понашања“: новац и профит су мотор активности! Најбогатији слој чини перцентил људи (1%), на највишем врху пирамиде! Плутократија креира свјетску политику.
Reference
Булатовић 2018: Момир Булатовић. Невидљиви ланци - Моћ непостојећег новца, Београд: Лагуна.
Брацановић 2019: Слободан Брацановић. „Поједини аспекти економских кретања земаља у транзицији“. Баштина: Гласник. Институт за српску културу. Лепосавић: стр. 195-213.
Брацановић Слободан 2020: „Економске визије и хоризонти“. Баштина: Гласник. Институт за српску културу. Лепосавић: стр. 195-213.
Драгутиновић, Филиповић, Цветановић 2005: Диана Драгутиновић, Милорад Филиповић, Слободан Цветановић. Теорија привредног раста и развоја, Београд: Центар за издавачку дјелатност Економског факултета.
Елинг 2013: Мартин Елинг. Инвестициони фондови, Интелигентно и рационално инвестирање. Нови Сад: Академска књига.
Клеут 2010: Марија Клеут. Научно дјело од истраживања до штампе. Нови Сад: Академска књига.
Машић, Џелетовић 2015: Бранислав Машић, Миленко Џелетовић. Увод у менаџмент. Нови Сад, Београд: Академска књига.
Милановић 2016: Бранко Милановић. Глобална неједнакост - Нови приступ за доба глобализације. Нови Сад: Академска књига.
Министарство 2019: Министарство финансија Републике Србије. Билтен јавних финансија. Београд: стр. 12-13.
Пејановић 2014: Радован Пејановић. Огледи из методологије друштвено-економских истраживања. Нови Сад: Академска књига.
Пејановић 2015: Радован Пејановић. Транзиција и национална култура, Огледи из друштвено-економске антропологије. Нови Сад: Академска књига.
Пикети 2015: Тома Пикети. Капитал у 21 вијеку. Нови Сад: Академска књига.
Рикаловић. Молнар 2019: Гојко Рикаловић. Дејан Молнар. „Анализа међузависности (не) стабилности државе и привредног развоја у случају малих земаља“. Зборник радова. Ур. Ранко Кузмановић. Научни скуп. Стратегије развоја и економске сарадње малих земаља у условима глобализације и регионалних интеграција. Академија наука и умјетности Републике Српске, Српска академија наука и умјетности. Књига 42. Бања Лука: стр. 305-321.
Стојадиновић 2006: Драгић Стојадиновић. Економски календар. Београд, Земун: Академска штампа.
Тирол 2019: Жан Тирол. Економија за опште добро. Нови Сад: Академска књига.
Штиглиц 2013: Џозеф Е. Штиглиц. Слободан пад - Америка, слободна тржишта и слом свјетске привреде. Нови Сад: Академска књига.
Штиглиц 2015: Џозеф Е. Штиглиц. Велика подела - Друштва неједнакости и шта да радимо са њима. Нови Сад: Академска књига.
Штиглиц 2016: Џозеф Е. Штиглиц. Евро - Како заједничка валута угрожава будућност Европе. Нови Сад: Академска књига.