СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА ТЕЛЕСНОСТИ У ПЕСНИЧКОМ ДИСКУРСУ МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА

Sažetak

У раду се семантички анализира телесност у поезији Момчила Настасијевића. Циљ рада је појмовна анализа телесности и утврђивање њеног значења кроз трихотомну семантичку структуру коју чине осетна, осећајна и онтолошка компонента. У концептуалним представама телесност је у Настасијевићевом песничком искуству диференцирана у односу на тело, она надилази биофизичку (осетну) појавност тела и испољава трансцендентну континуалну природу јер се остварује тек у плоти – додиру/континуитету са другим  (телом), односно  другим бићем. Тако телесност постаје проширена могућност тела на друго тело и простор за постојање тела на нетелесан и нематеријалан начин, као и за испољавање љубави – осећајне значењске компоненте телесности. Тело је као концептуални ентитет доведено у метафоричке асоцијативне везе са биљним светом, пупољцима, цветовима и плодовима биљака, а представа телесности се семантички испољава у радњама пупљења, цветања и плођења. Увођењем жеље (појма с негативном конотацијом) у појам телесности песник наглашава и њену онтолошку компоненту значења, подједнако вредну као што су осетна и осећајна. Стога ћемо овде указати и на то да је из перспективе лирског субјекта телесност и метафизичка претпоставка човечјег бића.