ИДЕНТИТЕТСКЕ ТЕМЕ У ДЕЛИМА СРПСКИХ ЛИКОВНИХ СТВАРАЛАЦА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ДО ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВЕКА

  • Звездана М. ЕЛЕЗОВИЋ
Ključne reči: Косово и Метохија, идентитет, ликовна уметност, Влада Радовић, Сава Ракочевић, Трајко Стојановић Косовац, Светомир Арсић Басара, Петар Ђуза, Зоран Фуруновић.

Sažetak


У раду се говори о питању идентитетских тема у стваралаштву савремених српских ликовних стваралаца на Косову и Метохији, до деведесетих година XX века.Седамдесетих и осамдесетих година, одређени број српских стваралацаца јеу својој поетици неговао теме у вези са српским културним идентитетом.Приказивањемкроздела „Пећка Патријаршија“, „Дечанска шума, с погледом на манастир Високи Дечани“ и „Богородица Љевишка“, сликар Влада Радовић је то потврдио. Косовски завет и Косово као простору утканом у српски културни идентитет, надахнуће је користио Сава Ракочевић. „Споменик  косовским јунацима“ стоји као репрезантивни пример. “. У још тежим временима Косовско-заветнo надахнућецрпео је и Трајко Стојановић Косовац. Његов циклус акватинти и графика посвећен је Дечанима – ризници српске духовности и културе.У атељеу Трајка Косовца јејош пре уписаних основних студија радио Зоран Фуруновић на копирању фресака, где препознјемо и његово интересовање за теме које су у вези са српским културним идентитетом.  Сликар Петар Ђуза директним одговором и кроз дато платно „Хе­ро­и­ка ми­та пре­ра­ста у тра­ги­ку зби­ље“, пружа на увид посматрачу поставку немилих дешавања. Седамдесетих и осамдесетих година XXвека, Светомир Арсић Басара, као водећи српски вајар у Покрајини, почиње кроз скулптуру да приказује немогућност мирења са угрожавањем српског националног и културног идентитета

Reference

Agolli 1980: DritëroAgolli (DriteroAgoli),Poeziaenjë krijimtarieAbdurrahimBuzapiktoripopullitirepublikësPopulloresocialisteteShqipërisë. Tiranë:Galeriaeartevefigurative.

Adamec1984: Ana Adamec. IvanMeštrović 1883-1962.KatalogizložbeSAN.Beograd:SANU.

Борић 2008: Тијана Борић.„Уметнички опус Ивaнa Мештровићa у дворском комплексу нa Дедињу“.Нaслеђе. 9, 179-183.

Глушчевић2001: ЗоранГлушчевић. Ракочевић Сава. Београд: Српска књижевна задруга.

Елезовић 2010: Звездана Елезовић.„О претенционизму у сликарству (на примеру слика Абдурахима Бузе)“.Баштина. 29, 209-214.

Елезовић 2009: Звездана Елезовић. „Косовске теме пaвиљонa Крaљевине Србије нa међунaродној изложби у Риму 1911. године“. Бaштинa. 27, 261-267.

Elezović2020: Zvezdana M. Elezović, „JavnispomenikkaoconstituentkulturnogidentitetaSrbanaKosovuiMetohiji“. Baština. (52), 409-415. DOI: 10.5937/bastina30-29640

Елезовић 2016: Звездана Елезовић. Улога савремене српске ликовне уметности на Косову и Метохији у очувању српског културног идентитета. Докторски рад.Београд: Факултет за културу и медије Џон Незбит универзитета.

Мајхер 2006: ВеснаМајхер.Казивања и искази српских вајара.Београд:Издањеаутора.

Muharremi1986: Hivzi Muharremi (HivziMuharem), VladaRadović.Priština: Galerija savremene umetnosti.

Петровић 2011: Рaдмило Петровић. „Нaдеждини Косовски божури и Мaнеовa Пољa мaковa“. Зборник рaдовa Филозофског фaкултетa у Приштини.41: 421-437.

Stojanović 1970: TrajkoStojanović.Grafikai crtež.Zrenjanin: Mala galerija Umetničke kolonije Ečka.

Stojanović 1980: Trajko Stojanović. KatalogTrajko Stojanović Kosovac. Beograd: Kulturni centar.
Objavljeno
2021/10/25
Rubrika
Članci