УРБАНЕ ПРИЛИКЕ У ЦЕНТРАЛНИМ И ЈУЖНИМ ДЕЛОВИМА СРБИЈЕ У ДОБА КРАЉА МИЛУТИНА
Ključne reči:
Краљ Милутин, урбани развој, привреда, Србија, руднички тргови
Sažetak
Владавина краља Милутина донела је бројне промене које су значајно утицале на даљи развој српске државе. Велики помак учињен је на економском плану, који је, даље, утицао на бројне гране које су зависиле од њега. У директној зависности била је и урбана ситуација која почиње да се мења. Подстицај урбаним променама дала су Милутинова освајања на југу и припајање византијске територије где се баштинила урбана култура. Знатнији подстицај дошао је оснивањем рудничких тргова – у доба краља Милутина у документима се први пут јављају: Рудник, Трепча, Рогозно, Грачаница (Јањево), Ново Брдо, Липник и Трешњица. Они су били чврста база за даљи урбани развој Србије.
Reference
ИЗВОРИ
Баришић и Ферјанчић 1986: Фрања Баришић и Божидар Ферјанчић (ур). Византијски извори за историју народа Југославије, т. VI. Београд: Византолошки институт САНУ.
Данило 2008: Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд: Просвета.
Даничић 1866: Ђура Даничић (изд). Животи краљева и архиепископа српских, написао Данило и други. Загреб: у Светозара Галца у ком.
Живковић, Петровић, Узелац 2013: Тибор Живковић, Владета Петровић, Александар Узелац. Anonymi descriptio Europae Orientalis. Анонимов опис Источне Европе. Београд: Историјски институт.
Мишић, Суботин–Голубовић 2003: Синиша Мишић, Татјана Суботин – Голубовић, Светостефанска хрисовуља. Београд: Историјски институт.
Мошин, Ћирковић, Синдик 2011: Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик (прир.). Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника. Књига I (1186 – 1321). Београд: Историјски институт.
Петровић 2014: Владета Петровић. „Две хрисовуље краља Стефана Душана којима потврђује Хрељине прилоге манастиру Хиландару у Штипу и Струмици“. Стари српски архив, књ. 13, 3–32.
Убичини 1870: Абдолоним Убичини. „Уговори о савезу и пријатељству међу Карлом од Валоа и посланицима српског краља Уроша, потписан 27. марта 1308. у Абатији Ли код Мелина“. Гласник Српског ученог друштва, књ. X, 309–341.
Ферјанчић 1959: Божидар Ферјанчић (обр). Византијски извори за историју народа Југославије, том II. Београд: Византолошки институт САНУ.
Korablev 1915: Vasili Nikolaevich Korablev (ed). „Actes de Chilandar, deuxiéme partie. Actes slaves“. Bизантiйскiй временникъ, т. XIX (приложение), 369–651.
Theiner 1869: Augustino Theiner. Vetera monumenta historica Hungariam sacram illustrantia. Romae: Typis Vaticanis.
ЛИТЕРАТУРА
Динић 1978: Михаило Динић. „Област краља Драгутина после Дежева“. Српске земље у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 123–145.
Динић 1978а: Михаило Динић. „Уз расправу `Област краља Драгутина после Дежева`“. Српске земље у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 145–147.
Динић 1978б: Михаило Динић. „Браничево у средњем веку“. Српске земље у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 84–112.
Динић 2003: Михаило Динић. „Градови у средњовековној српској држави“. Из српске историје средњега века. Београд: Equilibrium, 680–685.
Јиречек 1959: Константин Јиречек. „Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем веку“. Зборник Константина Јиречека I, 205–303.
Максимовић 1991: Љубомир Максимовић. „Котаниц Торник“. Зборник радова Византолошког института, бр. XXIX–XXX, 183–191.
Максимовић 1995: Љубомир Максимовић. „Рецепција византијских државних институција и Стојан Новаковић“. Стојан Новаковић – личност и дело, научни скуп поводом 150–годишњице рођења (1842–1992). ур. В. Стојанчевић. Београд: Српска академија наука и уметности, 267–272.
Максимовић 2007: Љубомир Максимовић. „Србија и идеје универзалног царства“. Зборник радова Византолошког института, бр. XLIV, 371–379.
Микулчиќ 1996: Иван Микулчиќ, Средновекови градови и тврдини во Македонија. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите, Книгоиздателство „Македонска цивилизација“.
Острогорски 1996: Георгије Острогорски. Историја Византије. Београд: Просвета.
Петровски 1999: Бобан Петровски. „Прилог кон прашањето на паѓањето на Штип под српска власт во првата деценија во XIV век“. Годишен зборник на Филозофски факултет на Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“ во Скопје, книга 26 (52), 141–153.
Петровски 2007: Бобан Петровски. „`Жоупа полож`ка`“. Годишен зборник на Филозофски факултет на Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“ во Скопје, книга 60, 321–332.
Петровски 2009: Бобан Петровски. „Прашањето за постоење на средновековен град Полог“. Balcanoslavica, бр. 34–36, 69–88.
Пириватрић 2015. Срђан Пириватрић. „Хронологија првих владарских аката краља Милутина издатих после освајања Скопља“. ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ, књига 1, Зборник у част Мирјане Живојиновић. ур. Бојан Миљковић и Дејан Џелебџић, Београд: Византолошки институт САНУ, 205–213.
Поповић 2000: Марко Поповић. „Тврђаве у областима српско–византијског сукоба у XIV веку“. Новопазарски зборник, бр. 24, 7–29.
Симић 1958: Василије Симић. „Рејонизација и карактеристике средњовековне рударске делатности у области Копаоника“. Весник Завода за геолошка и геофизичка истраживања, 15, 357–381.
Станковић 2012: Влада Станковић. Краљ Милутин. Београд: Фреска.
Томовић 2004: Гордана Томовић. „Ко је био деспот Торник из записа граматика Нестора“. Зборник радова Византолошког института, бр. XLI, 257–269.
Томоски 1976: Томо Томоски. Средновековни градови во Полог. Годишен зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот во Скопје, кн. 2 (28) 1976, 249–268.
Томоски 1978: Томо Томоски. Средновековни градови во Македонија меѓу реките Вардар, Брегалница, Лакавица. Годишен зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“ во Скопје, кн. 4 (30), 265–294.
Ћирковић 1981: Сима Ћирковић (ур). Историја српског народа, Књ. прва: Од најранијих времена до Маричке битке. Београд: Српска књижевна задруга.
Ћирковић 1986: Сима Ћирковић. „Штип у XIV веку“. Зборник на трудови посветени на академикот Михаило Апостолски по повод 75-годишнината од животот. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите, 25–37.
Ћирковић 1991: Сима Ћирковић. „Биографија краља Милутина у Улијарској повељи“. Архиепископ Данило II и његово доба. ур. В. Ј. Ђурић. Београд: САНУ, 53–68.
Узелац 2009: Александар Узелац. „`Кан` Ногај, краљ Милутин и српско–татарски сукоби крајем XIII века“. Војно–историјски гласник, бр. 1/2009, 9–31.
Узелац 2015: Александар Узелац. Под сенком пса. Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века. Београд: Утопија.
Шкриванић 1974: Гавро Шкриванић. Путеви у средњовековној Србији. Београд: Туристичка штампа.
Ducellier 2008: Alain Ducellier. “Balkan powers: Albania, Serbia and Bulgaria (1200–1300)”. The Cambridge History of Byzantine Empire c. 500–1492, ed. Jonathan Sheppard. Cambridge: Cambridge University Press.
Katić 2013: Tatjana Katić. “The Sancak of Prizren in the 15th and 16th Century”. OTAM.nr. 33, 113–138.
Kazhdan 1991: Oxford Dictionary of Byzantium. ed. Alexander P. Kazhdan. New York, Oxford: Oxford University Press.
Kravari 1989: Vassiliki Kravari. Villes et villages Macédoine occidentale. Paris: Éditions P. Lethielleux.
Mavromatis 1978: Leonidas Mavromatis. La foundation de l`empire serbe: La kralj Milutin. Thessaloniki: Kentro Byzantinon Ereynon.
Popović, Polloczek 2017: Mihailo St. Popović, Veronika Polloczek. „Digitising Patterns of Power (DPP): Applying Digital Tools in the Analysis of Political and Social Transformations in the Historical Region of Macedonia, 12th–14th Centuries”. Medieval Worlds, nr. 5, 170–194
Živojinović 1996: Mirjana Živojinović. „La frontière serbo-byzantine dans les premières décennies du XIVe siècle“. Βυζαντιο και Σερβια κατα τον ΙΔ’αιωνα. Αϑηνα: Ινστιτούτο Βυζαντινών Ερευνών του Εθνικού Ιδρύματος Ερευνών, 57–66.
Баришић и Ферјанчић 1986: Фрања Баришић и Божидар Ферјанчић (ур). Византијски извори за историју народа Југославије, т. VI. Београд: Византолошки институт САНУ.
Данило 2008: Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд: Просвета.
Даничић 1866: Ђура Даничић (изд). Животи краљева и архиепископа српских, написао Данило и други. Загреб: у Светозара Галца у ком.
Живковић, Петровић, Узелац 2013: Тибор Живковић, Владета Петровић, Александар Узелац. Anonymi descriptio Europae Orientalis. Анонимов опис Источне Европе. Београд: Историјски институт.
Мишић, Суботин–Голубовић 2003: Синиша Мишић, Татјана Суботин – Голубовић, Светостефанска хрисовуља. Београд: Историјски институт.
Мошин, Ћирковић, Синдик 2011: Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик (прир.). Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника. Књига I (1186 – 1321). Београд: Историјски институт.
Петровић 2014: Владета Петровић. „Две хрисовуље краља Стефана Душана којима потврђује Хрељине прилоге манастиру Хиландару у Штипу и Струмици“. Стари српски архив, књ. 13, 3–32.
Убичини 1870: Абдолоним Убичини. „Уговори о савезу и пријатељству међу Карлом од Валоа и посланицима српског краља Уроша, потписан 27. марта 1308. у Абатији Ли код Мелина“. Гласник Српског ученог друштва, књ. X, 309–341.
Ферјанчић 1959: Божидар Ферјанчић (обр). Византијски извори за историју народа Југославије, том II. Београд: Византолошки институт САНУ.
Korablev 1915: Vasili Nikolaevich Korablev (ed). „Actes de Chilandar, deuxiéme partie. Actes slaves“. Bизантiйскiй временникъ, т. XIX (приложение), 369–651.
Theiner 1869: Augustino Theiner. Vetera monumenta historica Hungariam sacram illustrantia. Romae: Typis Vaticanis.
ЛИТЕРАТУРА
Динић 1978: Михаило Динић. „Област краља Драгутина после Дежева“. Српске земље у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 123–145.
Динић 1978а: Михаило Динић. „Уз расправу `Област краља Драгутина после Дежева`“. Српске земље у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 145–147.
Динић 1978б: Михаило Динић. „Браничево у средњем веку“. Српске земље у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 84–112.
Динић 2003: Михаило Динић. „Градови у средњовековној српској држави“. Из српске историје средњега века. Београд: Equilibrium, 680–685.
Јиречек 1959: Константин Јиречек. „Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем веку“. Зборник Константина Јиречека I, 205–303.
Максимовић 1991: Љубомир Максимовић. „Котаниц Торник“. Зборник радова Византолошког института, бр. XXIX–XXX, 183–191.
Максимовић 1995: Љубомир Максимовић. „Рецепција византијских државних институција и Стојан Новаковић“. Стојан Новаковић – личност и дело, научни скуп поводом 150–годишњице рођења (1842–1992). ур. В. Стојанчевић. Београд: Српска академија наука и уметности, 267–272.
Максимовић 2007: Љубомир Максимовић. „Србија и идеје универзалног царства“. Зборник радова Византолошког института, бр. XLIV, 371–379.
Микулчиќ 1996: Иван Микулчиќ, Средновекови градови и тврдини во Македонија. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите, Книгоиздателство „Македонска цивилизација“.
Острогорски 1996: Георгије Острогорски. Историја Византије. Београд: Просвета.
Петровски 1999: Бобан Петровски. „Прилог кон прашањето на паѓањето на Штип под српска власт во првата деценија во XIV век“. Годишен зборник на Филозофски факултет на Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“ во Скопје, книга 26 (52), 141–153.
Петровски 2007: Бобан Петровски. „`Жоупа полож`ка`“. Годишен зборник на Филозофски факултет на Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“ во Скопје, книга 60, 321–332.
Петровски 2009: Бобан Петровски. „Прашањето за постоење на средновековен град Полог“. Balcanoslavica, бр. 34–36, 69–88.
Пириватрић 2015. Срђан Пириватрић. „Хронологија првих владарских аката краља Милутина издатих после освајања Скопља“. ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ, књига 1, Зборник у част Мирјане Живојиновић. ур. Бојан Миљковић и Дејан Џелебџић, Београд: Византолошки институт САНУ, 205–213.
Поповић 2000: Марко Поповић. „Тврђаве у областима српско–византијског сукоба у XIV веку“. Новопазарски зборник, бр. 24, 7–29.
Симић 1958: Василије Симић. „Рејонизација и карактеристике средњовековне рударске делатности у области Копаоника“. Весник Завода за геолошка и геофизичка истраживања, 15, 357–381.
Станковић 2012: Влада Станковић. Краљ Милутин. Београд: Фреска.
Томовић 2004: Гордана Томовић. „Ко је био деспот Торник из записа граматика Нестора“. Зборник радова Византолошког института, бр. XLI, 257–269.
Томоски 1976: Томо Томоски. Средновековни градови во Полог. Годишен зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот во Скопје, кн. 2 (28) 1976, 249–268.
Томоски 1978: Томо Томоски. Средновековни градови во Македонија меѓу реките Вардар, Брегалница, Лакавица. Годишен зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“ во Скопје, кн. 4 (30), 265–294.
Ћирковић 1981: Сима Ћирковић (ур). Историја српског народа, Књ. прва: Од најранијих времена до Маричке битке. Београд: Српска књижевна задруга.
Ћирковић 1986: Сима Ћирковић. „Штип у XIV веку“. Зборник на трудови посветени на академикот Михаило Апостолски по повод 75-годишнината од животот. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите, 25–37.
Ћирковић 1991: Сима Ћирковић. „Биографија краља Милутина у Улијарској повељи“. Архиепископ Данило II и његово доба. ур. В. Ј. Ђурић. Београд: САНУ, 53–68.
Узелац 2009: Александар Узелац. „`Кан` Ногај, краљ Милутин и српско–татарски сукоби крајем XIII века“. Војно–историјски гласник, бр. 1/2009, 9–31.
Узелац 2015: Александар Узелац. Под сенком пса. Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века. Београд: Утопија.
Шкриванић 1974: Гавро Шкриванић. Путеви у средњовековној Србији. Београд: Туристичка штампа.
Ducellier 2008: Alain Ducellier. “Balkan powers: Albania, Serbia and Bulgaria (1200–1300)”. The Cambridge History of Byzantine Empire c. 500–1492, ed. Jonathan Sheppard. Cambridge: Cambridge University Press.
Katić 2013: Tatjana Katić. “The Sancak of Prizren in the 15th and 16th Century”. OTAM.nr. 33, 113–138.
Kazhdan 1991: Oxford Dictionary of Byzantium. ed. Alexander P. Kazhdan. New York, Oxford: Oxford University Press.
Kravari 1989: Vassiliki Kravari. Villes et villages Macédoine occidentale. Paris: Éditions P. Lethielleux.
Mavromatis 1978: Leonidas Mavromatis. La foundation de l`empire serbe: La kralj Milutin. Thessaloniki: Kentro Byzantinon Ereynon.
Popović, Polloczek 2017: Mihailo St. Popović, Veronika Polloczek. „Digitising Patterns of Power (DPP): Applying Digital Tools in the Analysis of Political and Social Transformations in the Historical Region of Macedonia, 12th–14th Centuries”. Medieval Worlds, nr. 5, 170–194
Živojinović 1996: Mirjana Živojinović. „La frontière serbo-byzantine dans les premières décennies du XIVe siècle“. Βυζαντιο και Σερβια κατα τον ΙΔ’αιωνα. Αϑηνα: Ινστιτούτο Βυζαντινών Ερευνών του Εθνικού Ιδρύματος Ερευνών, 57–66.