ИМАГИНАЦИЈА ИСТОРИЈЕ У ПРИПОВЕТКАМА СТЕВАНА СРЕМЦА „ИЗ КЊИГА СТАРОСТАВНИХ“
Sažetak
Тема овог рада су историјске приповетке Стевана Сремца. Њихова уметничка вредност заостаје за вредношћу његове реалистичне прозе. Имајући у виду стил пишчевих историјских приповедака, закључује се да је пишчев примарни мотив у писању била „национално-васпитна акција“, а не књижевно стваралаштво. Пратећи траг легенди и предања, аутор је запоставио историјске чињенице, што је резултирало уметничком неубедљивошћу. У Књигама староставним Стеван Сремац се трудио да уравнотежи историјске чињенице са уметничком визијом и легендама.
Reference
1. Аристотел, 1982: Аристотел: О песничкој уметности, Рад, Београд.
2. Сремац, 1997: С. Сремац, Из књига староставних, Просвета, Београд.
3. Новаковић, 1997: Б. Новаковић: Напомене, у: Стеван Сремац, Из књига староставних, Просвета, Београд.
4. Ребић, 1996: Ч. Ребић: Естетика унутрашњег и умна виђења, Институт за српску културу Приштина, Приштина.
5. Свето писмо, Старога и Новога завјета, Библија, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 2012.
6. Шевић, 1908: М. Шевић, Предговор, у: Књиге за народ, издаје Матица српска, из Задужбине Петра Коњевића, свеска 128, Из књига староставних, Матица српска, Нови Сад.