ПРИЛИКЕ У ПЕЋКОЈ КАЗИ (1899–1901)
Sažetak
У раду се говори о приликама у Пећкој кази на прелазу из XIX у XX век. Кроз репрезентативне примере је обрађен краћи, али веома турбулентан временски период који су обележила бројна страдања, убиства, уцене, глобе и протеривања српског становништва са тих простора. Османске власти су биле веома попустљиве према арбанашким зулумћарима, нарочито када се радило о уништавању хришћанског елемента. Такав је био случај и приликом спаљивања десет кућа у селу Вериће, након чега су се оштећени жалили турским властима које нису предузимале мере против арбанашких зулумћара. Арбанаси су били увек спремни на изазивање нових немира, непослушност и неплаћање пореза, што је утицало на слабљење државе. Мутесариф у Пећи Сулејман паша је намеравао да заведе ред у кази, али није имао одобрење из Цариграда, одакле су уместо наредби о кажњавању изгредника стизала бројна одликовања и додељивани чинови.
Reference
Државни архив Србије – Министарство иностраних дела, Политичко–просветно одељење.Државни архив Србије – Министарство иностраних дела, Политичко одељење.
Ѓорѓиев, Шериф 2012: Драѓи Ѓорѓиев, Ахмет Шериф. Салнаме на Вилаетот Косово. Скопје: Матуситеб.
Задужбине Косова, 1987. Призрен–Београд: Епархија Рашко–призренска, Богословски факултет.
Перуничић 1989: Бранко Перуничић. Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету 1878–1913. Београд: Нова књига.
Перуничић 1985: Бранко Перуничић. Писма српских конзула из Приштине (1890–1900). Београд: Народна књига.
Перуничић 1988: Бранко Перуничић. Сведочанство о Косову 1901–1913. Београд: Научна књига.
Преписка о арбанаским насиљима у Старој Србији 1898–1899, 1998. Београд: Никола Пашић.
ЛИТЕРАТУРА
Војводић 2007: Михаило Војводић. „Дипломатска активност Стојана Новаковића у вези са Старом Србијом и Македонијом 1901–1902. године“. Изазови српске спољне политике (1791–1918) огледи и расправе. Београд: Историјски инстититут, 275–294.
Војводић 2007: Михаило Војводић. „`Плава књига“ о страдањима Срба у Старој Србији“. Изазови српске спољне политике (1791–1918) огледи и расправе. Београд: Историјски инстититут, 265–274.
Војводић 1988: Михаило Војводић. Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века. Београд: Српска академија наука и уметности.
Динић 1978: Михаило Динић. „Настанак два наша средњовековна града“, Српске земље у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 347–356.
Зарковић 2015: Весна Зарковић. „Збор Арбанаса у Пећи 1899. године и његове последице “. Баштина, св. 38. Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 79–92.
Зарковић 2022: Весна Зарковић. „Шемси паша у колашинским збивањима почетком XX века“. Шемси паша Бишевац и Ибарски Колашин. Зубин Поток: Дом културе „Стари Колашин“, 99–120.
Zarković 2020: Vesna Zarković. „Fandas and operation of the Austria-Hungary in Prizren and Peć Sanjak (1900–1905)“. Баштина, св. 50. Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 271–289.
Историја српског народа VI/1, 1983. Београд: Српска књижевна задруга.
Јагодић 2009: Милош Јагодић. Српско–албански односи у Косовском вилајету (1878–1912). Београд: Завод за уџбенике.
Косово и Метохија у српској историји, 1989. Београд: Српска књижевна задруга.
Костић 1922: Коста Н. Костић. Наши нови градови на југу. Београд: Српска књижевна задруга.
Микић 1988: Ђорђе Микић. Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века (од чифчијства до банкарства). Београд: Српска академија наука и уметности.
Микић 1977: Ђорђе Микић. „Настојање Србије на отварању руског или енглеског конзулата у Пећи 1908. године“. Обележја, бр. 1. Приштина: НИП „Јединство“, 149–167.
Недељковић 2019: Славиша Недељковић. Дахијска времена на Косову и Метохији (1878–1899). Нови Сад: Прометеј–Матица српска.
Овадија 1935: Јаков М. Овадија. Именик места Краљевине Југославије. Београд: Штампарија Привредник.
Стојанчевић 1994: Владимир Стојанчевић. „Етничке, конфенсионалне и демографске прилике у Метохији 1830-их година“. Срби и Арбанаси 1804–1912. Нови Сад: Прометеј, 73–92.
Стојанчевић 2010: Владимир Стојанчевић. „Етно–историјски и демографски процеси на лимитрофном подручју Србије и Албаније. Срби и Арбанаси у XIX и XX веку (до 1912. године)“. Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, књ. 3. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 189–211.