ФЈОДОР М. ДОСТОЈЕВСКИ: ЕВРОПА ИЛИ АЗИЈА
Sažetak
Достојевски је био нервчик, меланхолик, хипохондар, сањар, страстан коцкар и љубавник, чије је основно занимање писац романа. Они су били идејни, антрополошки, филозофски, политички, теоријско сентиментални трактати, критичко спознајне рефлексије себе самог и других. Писац хазарда који је искушавао границе, идући увек до крајњих граница, пишући на кредит за новац, у некој врсти мање више литерарног ропства и стваралачки стресног цајтнота. Хроничног недостатка времена. Као велики писац није био лишен таштине, егоизма, самољубља и славодобитности, изузетне харизме и личне несреће, пророка и свеца, завереника и политичког мученика, који је патњу доживљавао као неку врсту спасења, уживања и извора духовне узвишености, личног отпора, морала и вере малог човека. Захваљујући осуди на смрт и помиловању на самом стрелишту кроз катарзу Сибирског казамата доживео је преумљење. Од сањарија Фуријевског социјал утопизма и либералног европејца, постао је писац „руске идеје“ националног конзервативизма, апологета монархије и светске руске империје. Носиоца „источног питања“ ради ослобођења човечанства. Нелагодно се осећао у западно европској култури и цивилизацији нихилизма, либерализма, социјализма и досаде. Али није писао из досаде, већ из осећања личне мисије и славе, и мисије „руске идеје“. Идеје православља и открића руског Христа. То су биле његове велике потребе и визије литерарне биографије.
Reference
Bentam 2014: Dž. Bentam, Panoptikon ili nadzorna zgrada, Mediterran Publishing, Novi Sad.
Berlin 2013: I. Berlin, Ruski mislioci, Službeni glasnik, Beograd.
Berlin 2000: I. Berlin, O nacionalizmu i drugi eseji, Buybook, Sarajevo.
Blum 1990: A. Blum, Sumrak američkog uma, Prosveta, Beograd.
Браун 2008: М. Браун, Достојевски, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци:
Нови Сад.
Gončarov 2004: I. A. Gončarov, Oblomov, Daily Press, Podgorica.
Guski 2020: A. Guski, Dostojevski: Biografija, Laguna, Beograd.
Данилевски 2007: Н. Ј. Данилевски, Русија и Европа, Досије, Београд.
Достојевскаја 2020: Љ. Достојевскаја, Мој отац Фјодор Достојевски, ННК Интернационал, Београд.
Достојевски 2020: Ф. М. Достојевски, Зли дуси: роман у три дела (приредио З. Живковић), Зоран Живковић,
Београд.
Dostojevski 2015: F. M. Dostojevski, Zločin i kazna, Nova knjiga, Beograd: Podgorica.
Достојевски 2015: Ф. М. Достојевски, Писма 1832-1881, том I-III, Логос, Београд.
Достојевски 2012: Ф. М. Достојевски, Момче, Отворена књига, Београд.
Достојевски 2007: Ф. М. Достојевски, Забелешке из подземља, Октоих, Подгорица.
Dostojevski 1982: F. M. Dostojevski, Dnevnik pisca 1877-1881, Partizanska knjiga, Ljubljana; Izdavačko publicistička
delatnost, Beograd.
Dostojevski 1981: F. M. Dostojevski, Piščev dnevnik II, Rad, Beograd.
Ивашов 2022: Л. Ивашов, Забрањени свет: Тајне прошлости-загонетке будућности, Духовни луг.
Крагујевац.
Kantor 2001: V. Kantor, Rusija je evropska zemlja: mukotrpan put ka civilizaciji, Biblioteka XX vek, Beograd.
Markes 2018: G. G. Markes, S puta po Istočnoj Evropi, Sezam Book, Beograd.
Marx 1977 [1856]: K. Marx, Novčana kriza u Evropi- iz istorije novčanog opticaja, u: K. Marx-F. Engels, Dela tom 15,
Institut za međunarodni radnički pokret: Prosveta, Beograd, 54-59.
Mesi 2016: R. K. Mesi, Petar Veliki: njegov život i svet. Tom II, Laguna, Beograd.
Mesi 2016: R. K. Mesi, Katarina Velika: portret jedne žene, Laguna, Beograd.
Набаков 2006а: В. Набаков, Есеји: Иван Тургењев и Антон Чехов, ННК Интернационал, Београд.
Nabakov 2006б: V. Nabakov, Eseji: Nikolaj Gogolj i Fjodor Dostojevski, NNK Internacional, Beograd.
Popov 2015: A. Popov, Senke vodilje, Službeni glasnik, Beograd.
Salivan 2016: R. Salivan, Staljinova kći, Laguna, Beograd.
Tolstoj 2019: L. N. Tolstoj, Vaskrsenje, Sumatra izdavaštvo, Šabac.
Turgenjev 2004: I. S. Turgenjev, Uoči novih dana: Očevi i sinovi, Daily Press, Podgorica.
Uspenski 2003: F. I. Uspenski, Istočno pitanje, Služben list, Beograd; CID, Podgorica.
Frojd 1984: S. Frojd, Dostojevski i oceubistvo, u: Iz kulture i umetnosti, Matica srpska, Novi Sad.
Hercen 1999: A. Hercen, Ruski narod i socijalizam, CID, Podgorica.
Čehov 2004: A. P. Čehov, Drame i pripovetke, Daily Press, Podgorica.