Novinarska etika i sekundarna viktimizacija u štampanim medijima u Srbiji
Sažetak
Navođenje podataka kojima se krši pravo na dostojanstvo, privatnost i bezbednost žrtava veoma je česta neprofesionalna praksa novinara u izveštavanju o kriminalu. Na ovaj način stvaraju se uslovi za nastanak sekundarne viktimizacije koja se manifestuje kroz pogoršavanje negativnih posledica koje su nastale kažnjivim delom. Cilj ovog rada je da ispita koliko štampani mediji u Srbiji izazivaju sekundarnu viktimizaciju ne poštujući etička načela prilikom izveštavanja o žrtvama krivičnih dela. Primenjena je analiza sadržaja novinskih tekstova o žrtvama nasilja u porodici u periodu od 1. januara do 30. juna 2016. godine. Rotacioni uzorak obuhvatio je štampana izdanja tri dnevna lista različite uređivačke koncepcije sa nacionalnom pokrivenošću: kvalitetne dnevne novine Politika, polutabloidni list Blic i taboidne novine Kurur. Radi potpunijeg sagledavanja poštovanja etičkog kodeksa novinarstva u izveštavanju o nasilju u porodici, za potrebe istraživanja intervjuisani su članovi Saveta za štampu. Rezultati istraživanja su pokazali da postoje razlike između analiziranih dnevnih listova u pristupu temi nasilja u porodici. Polutabloidni list Blic je u analiziranom periodu načinio najveći broj propusta, zatim slede novine tabloidnog karaktera Kurir, dok se u Politici našao značajno manji broj tekstova koji stvaraju uslove za sekundarnu viktimizaciju žrtava ovog krivičnog dela. Otkrivanje identiteta, neopravdano traganje za razlozima nastanka nasilja i navođenje drugih podataka koji nisu u direktnoj vezi sa informativnošću teksta nego ulaze u domen privatnog, neki su od najčešćih etičkih prekršaja novinara.
Reference
Aleksić, J., Đorgović, J. (2011). Priručnik za medijsko izveštavanje o nasilju u porodici i nasilju nad ženama. Beograd: Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost.
Kontakta (2015). Analiza izveštavanja dnevne štampe o nasilju u porodici. Posećeno 21.01.2017. URL:
http://kontakta.rs/analiza-izvestavanja- dnevne-stampe- o-nasilju- u-porodici- februar-mart- april-2015/.
Vreme (2016). Vreme protiv nasilja. Posećeno 03.02.2017. URL: http://vremeprotivnasilja.rs/
Dečiji fond Ujedinjenih nacija (2010). Deca u medijskom ogledalu. Beograd: Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF).
Dičić-Kostić, N. (2012). Zabrana zlostavljanja i izveštavanje medija: priručnik za novinare. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
Đurđević, Z. (2014). Krivična dela ubistva. Beograd: Službeni glasnik.
Žene protiv nasilja (2016). Žene protiv nasilja Evropa (WAVE) pokreću Step up! kampanju. Posećeno 05.02.2017. URL: http://www.zeneprotivnasilja.net/vesti/586-zene- protiv-nasilja- evropa-wave- pokrecu-step- up-kampanju
Žene protiv nasilja (2016). Žene i dalje žrtve porodičnog nasilja. Posećeno 05.02.2017. URL: http://www.zeneprotivnasilja.net/images/zpn-u-novinama/2016/pdf/30.01.2016_Zene_i_dalje_zrtve_porodicnog_nasilja-Kikindske%20novine.pdf
Zakon o javnom informisanju i medijima (2016). Službeni glasnik RS, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016.
Ignjatović, Đ. (2009). Teorije u kriminologiji. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Ignjatović, Đ. & Simeunović-Patić, B. (2015). Viktimologija. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Ignjatović, T. (2008). Nasilje u porodici: vodič za novinar(k)e. Beograd: Autonomni ženski centar, Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici.
Ignjatović, T. (2009). Postupanja profesionalaca kao uslov smanjenja sekundarne viktimizacije žrtava partnerskog nasilja u porodici. Temida, (12)2: 33-47.
Jugović, A., Jugović, J. & Bogetić D. (2016). Socio-kulturni kontekst i karakteristike nasilja nad ženama u Srbiji. Godišnjak Fakulteta političkih nauka, X(15): 105-123.
Kleut, J. & Mišljenović, U. (2016). Zaštita privatnosti i pretpostavka nevinosti u medijima. Beograd: Partneri za demokratke promene Srbija.
Kodeks novinara Srbije. (2006). Beograd: Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije
Krstić, A. & Milojević, A. (2015). Etički i profesionalni aspekti izveštavanja dnevne štampe u Srbiji, U Indikatori profesionalnog/neprofesionalnog ponašanja novinara i medija – mogućnosti za poboljšanje stanja. (str. 11-37). Beograd: Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Krippendorf, K. (1980). Content analysis. An introduction to its metodology. Berverly Hills: Sage.
Kurir (2016). Kurir – stop nasilju. Posećeno 11.01.2017. URL: https://www.kurir.rs/tagovi/stop-nasilju.
Milenković, D. (2015). Medijsko pravo i politike. Beograd: Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu
Mršević, Z. (2013). Kvalitativna analiza medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama u Srbiji. Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj.
Mršević, Z. (2015). Mediji u Srbiji 2014 o rodno zasnovanom nasilju: Između stereotipa i zabave. Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj.
Neuendorf, K. (2002). The Content Analysis Guidebook. London: Sage.
Porodični zakon (2015). Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011 i 6/2015.
Savet za štampu (2017). Monitoring poštovanja Kodeksa novinara Srbije. Posećeno 17.12.2016. URL: http://www.savetzastampu.rs/cirilica/monitoring-postovanja-kodeksa-novinara-srbije/132/2017/01/25/1365/rezultati-monitoringa-postovanja-kodeksa-novinara-u-dnevnim-novinama-od-marta-do-decembra-2016.html.
Simeunović-Patić, B. & Kesić T. (2016). Kriminalistička viktimologija. Beograd: Kriminalističko policijska akademija.
Weber, R. P. (1990). Basic Content Analysis (2nd edition). Newbury Park: Sage.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.