(Ne)odgovornost novinara u izveštavanju o osetljivim društvenim grupama u štampanim medijima
Sažetak
Narušavanje profesionalnih standarda kada je reč odgovornosti novinara najčešći je primer kršenja Kodeksa novinara u Srbiji, što potvrđuju i žalbeni postupci pred Savetom za štampu. Etički standardi izveštavanja štampanih medija u Srbiji najupitniji su kada je reč o osetljivim društvenim grupama, u koje se, prema Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije Vlade Republike Srbije, svrstavaju žene, deca, LGBT osobe, osobe sa invaliditetom, starije osobe, nacionalne manjine, izbeglice i pripadnici verskih zajednica. Uprkos neprestanom unapređivanju i dopunama Kodeksa novinara Srbije, istraživanja koja se bave poštovanjem etičkih i profesionalnih vrednosti izveštavanja štampanih medija još uvek su u povoju i uglavnom su se bavila zaštitom privatnosti. Osnovna ideja ovog rada je da sprovede analiza sadržaja sa akcentom na odricanje odgovornosti novinara u autorskim tekstovima u pet dnevnih listova u Srbiji: Politika, Večernje novosti, Blic, Informer i Kurir, u petodnevnom periodu u junu 2017. godine. Analizom narušavanja ove odredbe kodeksa bavićemo se u posebno definisanim segmentima: diskriminacija, govor mržnje i podsticanje nasilja; kršenje pretpostavke nevinosti; korišćenje neprimerenog i uznemirujućeg sadržaja; zaštita prava i dostojanstva ugroženih društvenih grupa. Dnevni list Politika opravdao je status ozbiljne dnevno-političke štampe u kojoj su novinari najodgovornije izveštavali, posebno o deci i ženama žrtvama krivičnih dela, kao najzastupljenijim osetljivim društvenim grupama. Analiza je pokazala da se razlika između polutabloidne i tabloidne štampe ogleda u korišćenju uznemirujućeg sadržaja, dok je narušavanje privatnosti karakterisika i polutabloidne i tabloidne štampe.
Reference
Avramović, D. (2005). Mapiranje mizoginije u Srbiji. Beograd: Asocijacija za žensku inicijativu, Statistički godišnjak Srbije.
Avramović, Z. & Vujačić, M. (2010). Odnos kvalitativne i kvantitativne metode istraživanja školskih udžbenika, Teme, XXXIV(2): 447–461.
Baćanović, V. (2008). Uvodnik ‒ Kandidatkinje ‒ Monitoring prisustva žena kandidatkinja u medijima tokom predizbornih kampanja za lokalne i pokrajinske izbore u 2008. In D. Valić Nedeljković (ed.), Kandidatkinje ‒ Monitoring prisustva žena kandidatkinja u medijima tokom predizbornih kampanja za lokalne i pokrajinske izbore u 2008 (pp. 13–24). Novi Sad: Novosadska novinarska škola.
Bajčeta, S. & Milošević, I. (2015). Etički i profesionalni aspekti izveštavanja na nacionalnim televizijama. In R. Veljanovski (ed.), Indikatori profesionalnog/ neprofesionalnog ponašanja novinara i medija (pp. 57–70). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Barović, V. (2015). Medijsko izveštavanje o polavama u tabloidima u Srbiji 2014. godine kao indikator neprofesionalnog novinarskog rada“. In R. Veljanovski (ed.), Indikatori profesionalnog/ neprofesionalnog ponašanja novinara i medija (pp. 95–107). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Begović, B. (2015). Upotreba rodno osetljivog jezika i prikaz žena u štampanim medijima u Srbiji. CM: Časopis za upravljanje komuniciranjem, 10(35): 59–80.
Berelson, B. (1952). Content Analysis in Communication Research. Glencoe, IL: Free Press.
Bešić, M. (2011). Metodologija političkih nauka. Podgorica: Fakultet političkih nauka.
Bojović Kolaković, M. (2012). Mediji i pretpostavka nevinosti. Zbornik radova pravnog fakulteta u Nišu, 61: 555–569.
Božović, D. (2017). Novinarska etika i sekundarna viktimizacija u štampanim medijima u Srbiji. CM: Communication and Media, 12(40): 37–66.
Code of Ethics (2014). Indianapolis: Society of Professional Journalists.
Cvetković, D. (2010). Vest je muškog roda – etički aspekti rodne ravnopravnosti u informativnom program nacionalnih televizija u Srbiji. Kultura, 127: 156–175.
Ecker, U. K., Lewandowsky, S., Chang, E. P. & Pillai, R. (2014). The effects of subtle misinformation in news headlines. Journal of Experimental Psychology: Applied 20 (4): 323–335.
Gruhonjić, D. (2015). Regionalizacija kao političko-medijska farsa. In A. Đurić Bosnić & M. Đurić (eds.), Zbornik tekstova Socio-kulturni aspekti regionalizacije Srbije (u kontekstu evrointegracija) (pp. 149–158). Novi Sad: CINK.
Gruhonjić, D. (2017). (Ne)poštovanje Kodeksa novinara Srbije u kampanji za predsedničke izbore u 2017. godini. CM: Communication and Media, 12(40): 145–164.
Hallin, D. C. & Mancini, P. (2004) Comparing Media Systems: Three Models od Media and Politics. Cambridge: Universty Press.
Hardt, H. (1996). The End of Journalism: Media and Newswork in the United States. Javnost/The Public, 3(3): 21–41.
Jevtić, M. (2015). Novinarska etika u izveštavanju o osetljivim temama: (zlo)upotreba fotografije tokom migrantske krize 2015. In R. Veljanovski (ed.), Indikatori profesionalnog/ neprofesionalnog ponašanja novinara i medija (pp. 179–192). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Kelner, D. (2004). Medijska kultura. Beograd: Clio.
Kljajić, V. (2012). Intervju-u štampi, on-line magazinima i na Internetu. Beograd: Čigoja štampa.
Knežević, S. & Car, V. (2011). Žene u televizijskim vijestima–analiza središnjih informativnih emisija HTV-a, RTL-a i Nove TV. Medijske studije, 2(3–4), 76–92.
Kodeks novinara Srbije: upustva i smernice (2015). Beograd: Savet za štampu
Korni, D. (1999). Etika informisanja. Beograd: Clio.
Krstić, A. & Milojević, A. (2015). Etički i profesionalni aspekti izveštavanja dnevne štampe u Srbiji. In R. Veljanovski (ed.), Indikatori profesionalnog/ neprofesionalnog ponašanja novinara i medija (pp. 11–37). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Lauk, E. (2009). Reflections on changing patterns of journalism in the new EU countries. Journalism Studies, 10(1): 69–84.
Dej, L. A. (2004). Etika u medijima primeri i kontraverze. Beograd: Medija centar.
Martinoli, A. (2015). Društvene mreže i UGG kao izvori profesionalnog novinarskog izveštavanja. In R. Veljanovski (ed.), Indikatori profesionalnog/ neprofesionalnog ponašanja novinara i medija (pp. 193–206). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Matić, J. (2015). Tri nivoa odbrane novinarskog profesionalizma. In R. Veljanovski (ed.), Indikatori profesionalnog/ neprofesionalnog ponašanja novinara i medija (pp. 73–84). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Makluan, M. (1971). Poznavanje opštila - čovekovih produžetaka. Beograd: Prosveta.
Milanović, J. (2010). Međunarodni novinarski kodeksi i dečija prava. CM: časopis za upravljanje komuniciranjem, 5(15): 87–105.
Milić, V. (1996). Sociološki metod. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.
Milivojević, S., Radojković, M., Raković, M., Milojević, A., Ugrinić, A. & Matović, M. (2011). Profesija na raskršću – novinarstvo na pragu informacionog društva. Beograd: Fakultet političkih nauka, Centar za medije i medijska istraživanja.
Milojević, A. & Krstić, A. (2016). Demokratizacija medija u Srbiji: etika novinarske profesije posmatrana kroz analizu naslova u dnevnoj štampi. In I. Vujačić & B. Vranić (eds), Urušavanje ili slom demokratije? (pp. 277–297) Beograd: Udruženje za političke nauke Srbije, Fakultet političkih nauka.
Momčilović, V. (2012). Analiza medijskog diskursa. Prikaz žene u nedeljnicima Novi magazin, Vreme i NIN u toku predizborne kampanje 2012. godine u Republici Srbiji. Posećeno 15. 6. 2017. URL: http://www.academia.edu/5419440/Analiza_medijskog_diskursa__prikaz_%C5%BEene_u_nedeljnicima_Novi_Magazin_Vreme_i_NIN_u_toku_predizborne_kampanje_2012._godine_u_Republici_Srbiji.
Nikolić, M. (2010). Etika medija – između lične, profesionalne i društvene odgovornosti. Kultura, 127: 35–50.
Ninković Slavnić, D. (2015). Etika foto-izveštavanja: Stare dileme i novi izazovi. In R. Veljanovski (ed.), Indikatori profesionalnog/ neprofesionalnog ponašanja novinara i medija (pp. 163–178). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Poler Kovačić, M. (2001). Kriza novinarstva kao kriza etike: tko je novinarski subjekt? Medijska istraživanja, 7(1–2): 25-44.
Prajs, S. (2011). Izučavanje medija. Beograd: Clio.
Prelić, M. (2001) Zapadna kultura i mizoginija. Kultura, 105/106: 301–305
Radojković, M. (2004). Kodeksi profesionalne etike u novinarstvu. In Z. Vacić (ed.), Etika javne reči u medijima i politici (pp. 51–90). Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije.
Rosengren, K. E. (1981). Advances in Scandinavia Content Analysis: An Introduction. In K. E. Rosengren (ed.), Advances in Content Analysis (pp. 9–19). Beverly Hills, CA: Sage.
Rupar, V. & Seizova, S. (2017). Ethics and professional orientation of Serbian journalists. CM: Communication and Media, 12(40): 5–36.
Simeunović, N. (2009). Tretman Roma u štampanim medijima u Srbiji. CM: Časopis za upravljanje komuniciranjem, 4(10): 71–92.
Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije (2013). Službeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US i 72/12.
Torlak, N. (2011). Medijska slika žene u Srbiji. CM: Časopis za upravljanje komuniciranjem, 6(19): 39–52.
Ugrinić, A. & Atlagić, S. (2015). Etički i profesionalni aspekti izveštavanja na radiju u Srbiji. In R. Veljanovski (ed.), Indikatori profesionalnog/ neprofesionalnog ponašanja novinara i medija (pp. 39–56). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Valić Nedeljković, D. (ed.) (2011). Medijski diskurs o siromoaštvu i socijalnoj isključenosti, Novi Sad: Filozofski fakultet.
Valić Nedeljković, D. (2015). (Ne)zainteresovanost programa na manjinskim i većinskom jeziku za izbore za člaove Nacionalnih saveta nacionalnih manjina. In R. Veljanovski (ed.), Indikatori profesionalnog/ neprofesionalnog ponašanja novinara i medija (pp. 147–162). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Višnjić, J. (2012). “Killing me softly”: izveštavanje štampanih medija o ženama žrtvama nasilja. Genero, 16: 141–156.
Vodinelić, V. V. (2012). Novinarski kodeksi i pravo medija u Srbiji – nedovoljno samodefinisanje. Pravni zapisi, 3(1): 73–89.
Vujović, M. & Prelević Stojanović, I. (2014). Etičnost novinske fotografije. Facta universitatis – series: Philosophy, Sociology, Psihology and History, 13(3): 123–135.
Weber, R. P. (1990). Basic Content Analysis. Beverly Hills, CA: Sage.
Žaket, D. (2007). Novinarska etika. Beograd: Službeni glasnik.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.