Uloga medija u slobodnim i poštenim izborima – problem „funkcionerske kampanje“ u Srbiji
Sažetak
Osnovna pretpostavka slobodnih i poštenih izbora je ravnopravnost učešća i ravnomerna predstavljenost svih kandidata i izbornih lista. Veoma važan faktor u ovom procesu predstavljaju mediji, s obzirom na to da su savremene demokratije nerazdvojive od medija. Uloga medija u promotivnim aktivnostima političkih partija regulisana je zakonima, ali je u proteklim godinama u Srbiji evidentiran veliki broj propusta. Kao najslabije regulisano polje u izbornim kampanjama jeste pitanje uloge javnih funkcionera i upotrebe javnih resursa u svrhe izborne kampanje. Ovakav vid promocije okarakterisan je kao funkcionerska kampanja, a mediji predstavljaju osnovno sredstvo u razvoju ovog problema. Predmet ovog rada je definisanje funkcionerske kampanje i analiza zakonskih rešenja u oblasti funkcionerske kampanje u Srbiji. Iako je ovaj fenomen poznat i utvrđen i ranije, ovako terminološki označen dobio je nove aspekte u periodu od 2012. godine i istaknut je kao jedan od ključnih problema u održavanju slobodnih i poštenih izbora u Srbiji. U zakonskom okviru uviđa se niz propusta, ali je očigledno da je sprovođenje postojećih zakona, takođe, veoma neefikasno. Funkcionerska kampanja bila je tema i razgovora o izbornim uslovima u Srbiji između vlasti i opozicije. Rad daje i analizu predloga rešenja koje je, 2019. godine, Vlada Srbije predložila Narodnoj skupštini.
Reference
Atlagić, S. (2019). Državni marketing u izbornim kampanjama u Srbiji: Kako regulisati medijsko „pokrivanje“ zloupotrebe javnih resursa?. Kultura polisa, 40(X1V), 11–21.
Bieber, F. (2018). Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans, East European Politics, 34(3), 337–354.
BIRODI (2017). Vučiću 250 minuta više nego svim ostalim kandidatima. Posećeno 15. 2. 2020. URL: https://insajder.net/sr/sajt/predsednicki_izbori_2017/3841/.
Boorstin, D. J. (2006). From News Gathering to News Making: A Flood of Pseudo-Events. In G. S. Adam & R. P. Clark (eds.), Journalism: The Democratic Craft (pp. 80–98). Oxford: Oxford University Press. Posećeno 14.11.2019. URL: http://www.columbia.edu/itc/journalism/j6075/edit/boor.html.
CRTA (2019). Preporuke za unapređenje izbornih uslova do 2020. Posećeno 20. 12. 2019. URL: https://crta.rs/wp-content/uploads/2019/03/CRTA-2020-PREPORUKE-web.pdf.
Dal, R. (1997). Poliarhija, participacija i opozicija. Beograd: Filip Višnjić.
Danas (2018). Koje su sve ratove najavljivali tabloidi u 2018 godini. Posećeno 15. 12. 2018. URL: https://www.danas.rs/drustvo/koje-su-sve-ratove-najavljivali-tabloidi-u-2018-godini/.
Diaz-Rosillo, C. E. (2008). Rose Garden Strategy. In F. K. Warren (ed.), Encyclopedia of U.S. Campaigns, Elections, and Electoral Behavior (pp. 726). London: SAGE.
Dolanec, D. (2013). Democratic Institutions and Authoritarian Rule in Southeast Europe. Colchester: ECPR Press.
Freedom House (2018). Agregate Freedom Score – Serbia. Posećeno 11. 11. 2019. URL: https://freedomhouse.org/report/freedom-world/2019/serbia.
Glas Amerike (2017). Politička odluka REM-a da ne prati izbornu kampanju. Posećeno 14. 11. 2019. URL: https://www.glasamerike.net/a/politicka-odluka-rema-da-ne-prati-izbornu-kampanju/3760584.html.
Goati, V. (2013). Izbori u Srbiji i Crnoj Gori od 1990. do 2013. i u SRJ od 1992. do 2003. Beograd: NDI, Centar slobodne izbore i demokratiju.
IDEA (1999). Campaigning in Democratic Elections. Posećeno 10. 8. 2020. URL: https://www.idea.int/publications/coc_campaigning/upload/polparties.pdf.
Izborni zakon BiH, Sl. glasnik BiH, br. 23/2001, 7/2002, 9/2002, 20/2002, 25/2002 - ispr., 4/2004, 20/2004, 25/2005, 77/2005, 11/2006, 24/2006, 33/2008, 37/2008, 32/2010, 48/2011 - odluka US, 63/2011 - odluka US, 18/2013, 7/2014, 31/2016 i 54/2017 - odluka US)
Katz, R. & Mair, S. (1995). Changing Models of Party Organization and Party Democracy: The Emergence of the Cartel Party. Party Politics, 1(1), 5–28.
Kin, Dž. (1995). Mediji i demokratija. Beograd: Filip Višnjić.
Komar, O., & Živković, S. (2016). Montenegro: A Democracy Without Alternations. East European Politics and Societies and Cultures, 20(10): 1–20.
Kovačević, D. (2018). Zakonski okvir za vođenje izbora i izbornih kampanja u BiH. U S. Orlović (ur.), Priručnik za vođenje izborne kampanje (str. 117–139). Bijeljina: Paradigma.
Krivični zakonik (2005). Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019.
Lou, E. P. (2012). Mediji & politički proces. Beograd: Fakultet političkih nauka Univerezitet u Beogradu.
Lutovac, Z. (2017). Odnos građana prema političkoj eliti i reprezentativnoj demokratiji. U Z. Lutovac (ur.), Građani Srbije i populizam – javno mnjenje Srbije 2017 (str. 13–35). Beograd: Institut društvenih nauka.
Mancini, P., & Swanson, D. (1996). Politics, Media and Modern Democracy: Introduction. In D. Swanson & P. Mancini (eds.), Politics, Media and Modern Democracy (pp. 1–29). Westport: Praeger Publishers.
Matić, J. (2007). Televizija protiv birača: televizijska prezentacija kampanja za parlamentarne izbore u Srbiji 1990–2000. Beograd: IP Dobar naslov.
Matić, J. (2017). Medijski populizam i politički populizam. U Z. Lutovac (ur.), Populizam (str.131–147), Beograd: Institut za društvene nauke, Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje.
Miler, J. V. (2017). Šta je populizam?. Beograd: Fabrika knjiga.
Milivojević, S., & Matić, J. (1993). Ekranizacija izbora: TV prezentacija izborne kampanje '92. u Srbiji, Beograd: Vreme knjige.
Minić, Z., & Nenadić, N. (2017). Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa – opis problema i moguća rešenja. Beograd: Transparentnost Srbija.
Minić, Z. (2019). Zamagljivanje funkcionerske kampanje. Peščanik. Posećeno 5. 10. 2019. URL: https://pescanik.net/zamagljivanje-funkcionerske-kampanje/.
Müller, L. (2014). Comparing Mass Media in Established Democracies: Patterns of Media Performance. New York: Palgrave Macmillan.
Orlović, S. (2015). Mediji i demokratija ili mediokratija. Posećeno 10. 11. 2019. URL: http://www.politikolog.com/files/Mediji%20i%20demokratija%20ili%20mediokratija%2C%20Politi%C4%8Dka%20misao.pdf.
OSCE/ODHIR (2018a). Smernice za ocenu zakonskog okvira izbora. Posećeno 20. 10. 2020. URL: https://www.osce.org/sr/odihr/elections/384951?download=true.
OSCE/ODHIR (2018b). Priručnik za pračenje medija za misije za posmatranje izbora. Posećeno 20. 10. 2019. URL: https://www.osce.org/sr/odihr/elections/384831.
OSCE/ODHIR; Venice Commision (2016). Zajedničke smernice OEBS/ODIHR i Venecijanske komisije za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u izbornom procesu. Posećeno 5. 5. 2019. URL: https://www.osce.org/odihr/elections/227506?download=true.
Pavlović, D., & Antonić, S. (2007). Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine. Beograd: JP Službeni glasnik.
Pavlović, D. (2007). Unutrašnja demokratija u političkim strankama Srbije u period 2000–2006. godine, Sociološki pregled, 41(1), 123–141.
Pravilnik o medijskom predstavljanju političkih subjekata u periodu od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora (2010). Posećeno 10. 11. 2019. URL: https://www.izbori.ba/Documents/Opci-Izbori-2010/Mediji/Pravilnik_o_medijskom_predstavljanju-HRV.pdf.
Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje (2014) Službeni glasnik RS, br. 83/14, 55/15, 90/17.
Predlog izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (2019). Posećeno 15. 11. 2019. URL: http://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.1037.html.
Predlog izmene Zakona o sprečavanju korupcije (2019). Posećeno 15. 11. 2019. URL: http://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.1037.html.
Rajesh C. S., (2018). Democratic Elections and Media Responsibility. French Journal For Media Research , 9/2018. Posećeno 15. 11. 2019. URL: https://frenchjournalformediaresearch.com:443/lodel-1.0/main/index.php?id=1449.
Randall, V. (1993). The Media and Democratization. Third World Quarterly, 14(3), 625–46.
RSF (2019). World Press Freedom Index. Posećeno 11. 11. 2019. URL: https://rsf.org/en/serbia.
RTS (2013). Ko su sve javni funkcioneri?. Posećeno 12. 11. 2019. URL: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/1480897/ko-su-sve-javni-funkcioneri.html.
RTS (2018). Dezir zabirnut jer nisu izabrani članovi Saveta REM-a. Posećeno 12. 11. 2019. URL: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3354123/dezir-zabrinut-jer-nisu-izabrani-clanovi-saveta-rem-a.html.
Schedler, A. (2002). Elections Without Democracy: The Menu of Manipulation. Journal of Democracy, 13(2), 36–50.
Slavujević, Z. (2017). Pohodi na birače u ime države i naroda: Izborne kampanje u Srbiji od 1990. do 2016. godine. Beograd: Univerzitet u Beogradu–Fakultet političkih nauka.
Tomović, N., & Kovačević, D. (2016). Unutarstranačka demokratija u Srbiji i Crnoj Gori. U Z. Stojiljković & D. Spasojević (ur.), Birači, partije, izbori – kako demokratizovati partije u Crnoj Gori i Srbiji (str. 115 –133). Beograd, Podgorica: Centar za demokratiju FPN, CeMi.
Transparentnost Srbija (2012). Monitoring finasiranja izborne kampanje 2012. Posećeno 20. 11. 2019. URL: https://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/inicijative-i-analize-ts#a2012.
Transaprentnost Srbija (2014). Aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje 2014. Posećeno 20.11.2019. URL: https://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/inicijative-i-analize-ts#a2012.
Valić Nedeljković, D. (2007). Pseudodogađaj ili dvosmislena istina – studija slučaja javni servis Vojvodine. MediAnali, 1(2), 67–86.
Vladisavljević, N. (2019). Uspon i pad demokratije u Srbiji. Beograd: Arhipelag.
Voltmer, K., & Sorensen, L. (2019). Media, Power, Citizenship: The Mediatization of Democratic Change. In K. Voltmer, C. Christensen et al. (eds.), Media, Communication and the Struggle of Democratic Change – Case Studie on Contested Transition (pp. 35–59). Cham: Palgrave Macmillan.
Voltmer, K. (2009). The Media, Government Accountability, and Citizen Engagement. In P. Norris (ed.), Publice Sentinel – News Media & Governance Reform (pp. 137–163). Washington: The World Bank.
Zaključak Vlade (2019). Posećeno 23. 9. 2019. URL: https://www.srbija.gov.rs/dokumenti/2430
Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije (2008). Službeni glasnik RS, br. 97/2008, 53/2010, 66/2011–odluka US, 67/2013–odluka US, 112/2013–autentično tumačenje i 8/2015–odluka US.
Zakon o budžetskom sistemu (2009). Službeni glasnik RS, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013–ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015–dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019.
Zakon o elektronskim medijima (2014). Službeni glasnik RS, br. 83/2014 i 6/2016–dr. zakon.
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti (2011). Službeni glasnik RS, br. 43/2011 i 123/2014.
Zakon o finansiranju političkih partija i izbornih kampanja CG (2020). Sl. list CG, br. 3/2020 i 38/2020.
Zakon o izboru narodnih poslanika (2000). Službeni glasnik RS, br. 35/2000, 57/2003–odluka USRS, 72/2003–dr. zakon, 75/2003–ispr. dr. zakona, 18/2004, 101/2005–dr. zakon, 85/2005–dr. zakon, 28/2011–odluka US, 36/2011 i 104/2009–dr. zakon.
Zakon o izboru predsednika Republike (2007). Službeni glasnik RS, br. 111/2007 i 104/2009–dr. zakon.
Zakon o javnim medijskim servisima (2014). Službeni glasnik RS, br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016.
Zakon o javnom informisanju i medijima (2014). Službeni glasnik RS, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016–autentično tumačenje.
Zakon o lokalnim izborima (2007), Službeni glasnik RS, br. 129/2007, 34/2010–odluka US i 54/2011.
Zakon o lokalnoj samoupravi (2007). Službeni glasnik RS, br. 129/2007, 83/2014–dr. zakon, 101/2016–dr. zakon i 47/2018.
Zakon o oglašavanju (2016). Službeni glasnik RS, br. 6/2016 i 52/2019–dr. zakon.
Zakon o vladi (2005). Službeni glasnik RS, br. 55/2005, 71/2005–ispr., 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012–odluka US, 72/2012, 7/2014–odluka US, 44/2014 i 30/2018–dr. zakon.
Закон за владата на Рeпублика Македонија (2016). Службен весник на РМ, br. 142/16. Posećeno 15. 10. 2019. URL: https://vlada.mk/sites/default/files/dokumenti/zakoni/zakon_za_vladata_na_republika_makedonija.pdf
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.