Antirodni diskurs u medijima u Srbiji
Sažetak
Cilj teksta je feministička kritička analiza antirodnih diskursa u 892 medijska teksta objavljena u Srbiji, u periodu od prvog januara 2019. do trideset prvog oktobra 2022. godine. Izabrana je medijska baza koja obuhvata najveći deo mejnstrim medija na teritoriji Srbije. Analiza je rađena na ciljanom uzorku kroz pretraživanje nekoliko ključnih pojmova, karakterističnih za antirodne diskurse: „rodna ideologija“, „porodične vrednosti“ i „tradicionalne vrednosti“.
Istraživanje je pokazalo kako diskurs antirodnog pokreta u Srbiji korespondira sa diskurzivnim okvirom i širim delovanjem međunarodnog antirodnog pokreta, konfrontirajući se sa feminizmom, delovanjem LGBTIQ+ pokreta i generalno, progresivnim politikama. Kao i u slučaju internacionalnog antirodnog pokreta, oslanjanje na esencijalističko i biologističko razumevanje roda i seksualnosti i insistiranje na tradicionalističkom ustrojstvu porodice, zasnovanom na rodnoj asimetriji i pratećim hijerarhijama, deo je šireg odbacivanja ideja i praksi društvene i ljudske jednakosti. Tek u tom kontekstu postaje jasnije zašto se ideje o društvenoj uslovljenosti roda, fluidnosti i promjenjivosti ljudskih identiteta, kao i jednakost i jednakopravnost različitih ispoljavanja ljudske seksualnosti smatraju toliko subverzivnim.
Reference
Literatura
Graff, A. & E. Korolczuk. (2022). Anti-Gender Politics in the Populist Moment. London and New York: Routledge.
Grosby, Steven. (2005). Nationalism: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press.
Korolczuk, E. (2015). «The War on Gender» A Transnational Perspective – Lessons for Feminist Strategising. In Heinrich Böll Foundation (ed.), Anti-Gender Movements on the Rise? Strategising for Gender Equality in Central and Eastern Europe (pp. 43–53). Publication Series on Democracy vol. 38.
Denkovski, D, Bernarding N, & Lunz, K. (2021). Power Over Rights. Understanding and countering the transnational anti-gender movement Volume I. Berlin: Centre for Feminist Foreign Policy.
Rothermel, A-K. (2022). What anti-gender and anti-vaccines politics have in common – the construction of gender and the Covid-19 pandemic in right-wing discourses. Blogs, The London School of Economics and Political Science. Posećeno: 7.11.2022. URL: https://blogs.lse.ac.uk/gender/2022/04/11/what-anti-gender-and-anti-vaccines-politics-have-in-common-the-construction-of-gender-and-the-covid-19-pandemic-in-right-wing-discourses/
Kováts, E. & Põim, M, (eds.). (2015). Gender as symbolic glue. The position and role of conservative and far right parties in the anti-gender mobilizations in Europe. Budapest: FEPS – Foundation for European Progessive Studies.
Anti-Gender Campaigns in Europe. Mobilizing against Equality. London, New York: Rowman & Littlefield International Ltd.
Lazar, M. M. (2018). Feminist critical discourse analysis. In J. Flowedew & El Richardson (eds). The Routledge Handbook of Critical Discourse Studies. London and New York: Routledge.
Motschenbacher, H. (2018). Sexuality in critical discource studies. In J. Flowedew & El Richardson (eds). The Routledge Handbook of Critical Discourse Studies. London and New York: Routledge.
Edenborg, E. (2021a). ‘Traditional values’ and the narrative of gay rights as modernity: Sexual politics beyond polarization. Sexualities, 0(0). https://doi.org/10.1177/13634607211008067
(2021b) Anti-Gender Politics as Discourse Coalitions: Russia’s Domestic and International Promotion of “Traditional Values”, Problems of Post-Communism, DOI: 10.1080/10758216.2021.1987269
Pető, A. (2021). Feminist Stories from an Illiberal State: Revoking the License to Teach Gender Studies in Hungary at a University in Exile (CEU). In: Bluhm, K., Pickhan, G., Stypinska, J., Wierzcholska, A. (eds) Gender and Power in Eastern Europe. Societies and Political Orders in Transition. New York: Springer. https://doi.org/10.1007/978-3-030-53130-0_4
Paternotte, D. (2015). Blessing the Crowds: Catholic Mobilizations against Gender in Europe. In S. Hark & P-I. Villa (eds.), Anti-Genderismus. Sexualität und Geschlecht als Schauplätze aktueller politischer Auseinandersetzungen, (pp. 129–147). Bielfeld: Transcript Verlag.
Kuhar, R. & D. Paternotte. (2017a). Anti-Gender Campaigns in Europe. Mobilizing against Equality. London, New York: Rowman & Littlefield.
Paternotte, D. & R. Kuhar. (2017b). The anti-gender movement in comparative perspective. In R. Kuhar & D. Paternotte (eds.) Anti-Gender Campaigns in Europe. Mobilizing against Equality (pp. 253–276). London, New York: Rowman & Littlefield.
Paternotte, D. & R. Kuhar. (2018). Disentangling and Locating the “Global Right”: Anti-Gender Campaigns in Europe. Politic and Governance 6(3): https://doi.org/10.17645/pag.v6i3.1557
Gregorić, M. (2020). Antirodni pokreti u 21. stoljeću. Anali 17(1): 149–167, doi: 10.20901/an.17.07.
Škokić, T. (2019). O radnoj i rodnoj ideologiji. Glasnik enografskog institute SANU 67(2): https://doi.org/10.2298/GEI1902247S
Veljan, N. i Ćehajić Čampara M. (2021). Rodne ideologije: Kako ekstremisti iskorištavaju borbe za ženska prava i pokreću recipročnu radikalizaciju. Sarajevo: Atlanska inicijativa. https://atlantskainicijativa.org/wp-content/uploads/2021/12/GENDER_IDEOLOGIES_BHS.pdf
Kuhar, R. (2017) Changing gender several times a day: The anti-gender movement in Slovenia. In In R. Kuhar & D. Paternotte (eds.) Anti-Gender Campaigns in Europe. Mobilizing against Equality, (pp. 215–232). London, New York: Rowman & Littlefield.
Đurin, S., Jambrešić Kirin R. i T. Škokić. (2019) Od antropologije žene do rodne ideologije. Glasnik enografskog institute SANU 67(2): 231–245, doi: https://doi.org/10.2298/GEI1902231D
Yuval-Davis, Nira. (1997). Gender and Nation. London: Sage Publication.
Zaharijević, A. (2019). Spaljivanje u 21. veku – šta stoji iza „rodne ideologije“. Kultura 163: 28–45, doi: https://doi.org/10.5937/kultura1963028Z
Zaharijević, A. i K. Lončarević. (2020). Rod i ideologija: o pobuni protiv jednakosti. U T. Várady
i M. Pajvančić (ur). Rodna ravnopravnost – od jednakih prava do jednakih mogućnosti (str. 29–43). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Medijski tekstovi
Antonić, Slobodan. (2021). „Eskalacija džender ludila“. Novi standard. 31. decembar. https://standard.rs/2021/12/31/slobodan-antonic-eskalacija-dzender-ludila/
Ћирјаковић, Зоран. (2021). „СИЛОВАЊЕ У ВРЕМЕ КУЛТУРНОГ РАТА“. Печат, 29. јануар. https://www.pecat.co.rs/2021/01/silovanje-u-vreme-kulturnog-rata/
Ћирјаковић, Зоран. (2022). „СРПСТВО И ДЕМОКРАТИЈА“. Печат, 15. јул. https://www.pecat.co.rs/2022/07/srpstvo-i-demokratija/
Dimitrijević, Vladimir. (2021). „Rodno budžetiranje ili u ovom ludilu ima sistema“. Novi standard. 7. mart. https://standard.rs/2021/03/07/v-dimitrijevic-rodno-budzetiranje-ili-u-ovom-ludilu-ima-sistema/
Đurković, Miša. (2020a). „Komunističke osnove razaranja porodice (1)“. Novi standard, 21. decembar. https://standard.rs/2020/12/21/komunisticke-osnove-razaranja-porodice-1/
Đurković, Miša. (2020b). „Komunističke osnove razaranja porodice (2)“. Novi standard, 23. decembar. https://standard.rs/2020/12/23/komunisticke-osnove-razaranja-porodice-2/
Lisinac, Nemanja. (2021). „Sajsi reagovala na sramne Đukine napade na žene iz kampanje #nisamprijavila“. Nova S, 28. decembar. https://nova.rs/zabava/showbiz/sajsi-reagovala-na-sramne-djukine-napade-na-zene-iz-kampanje-nisamprijavila/
Malenica, Ljubiša. (2020). „Feminizam kao društvena patologija“. Novi standard, 24. decembar. https://standard.rs/2020/12/24/feminizam-kao-drustvena-patologija/
Malenica, Ljubiša. (2021). „Pozadina demografske krize“. Novi standard, 9. februar. https://standard.rs/2021/02/09/pozadina-demografske-krize/
Милосављевић, Мила. (2022). „МОЋНИЦИ БИ ДА КОНТРОЛИШУ СВЕТ И ПРЕКО ЛГБТ И ‘ЗЕЛЕНИХ’ Професор Танасковић: Србима није суђено да их не запљусну таласи светских потреса“. Вечерње новости. 11. septembar. https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1152767/mocnici-kontrolisu-svet-preko-lgbt-zelenih-profesor-tanaskovic-srbima-nije-sudjeno-zapljusnu-talasi-svetskih-potresa
Панов, Владислав. (2022). „Деца су тегобна и страшна обавеза“. Печат, 29. jul. https://www.pecat.co.rs/2022/07/deca-su-tegobna-i-strasna-obaveza/
Правда. (2019). „СРПСКА ДЕСНИЦА: Основна функција феминизма је разарање патријархалног друштва“. Правда, 1. april. https://www.pravda.rs/2019/4/1/srpska-desnica-osnovna-funkcija-feminizma-je-razaranje-patrijarhalnog-drustva-video/
Рељић, Слободан. (2022). „ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Болоња мора пасти“. Печат, 24. jun. https://www.pecat.co.rs/2022/06/ili-ili-i-posle-toga-bolonja-mora-pasti/
Родић, Филип. (2020). „ЛИТИЈА И КОНТРАЛИТИЈА“. Печат, 2. septembar. https://www.pecat.co.rs/2022/09/litija-i-kontralitija/
Stanje Stvari. (2022). „Episkop Fotije: „Parada ponosa” narušava porodične i moralne vrijednosti“. Novi standard, 27. jul. https://standard.rs/2022/07/27/episkop-fotije-parada-ponosa-narusava-porodicne-i-moralne-vrijednosti/
Веизовић, Весна. (2022). „ВЕИЗОВИЋ: Запад и ЛГБТ+ екстремисти изазивају грађански рат у Србији, у сусрет томе – видимо се на Прајду!“. Правда, 2. septembar. https://www.pravda.rs/2022/9/2/veizovic-zapad-i-lgbt-ekstremisti-izazivaju-gradjanski-rat-u-srbiji-u-susret-tome-vidimo-se-na-prajdu/
Владушић, Слободан. (2022). „МЕГАЛОПОЛИС – ДОБРО ДОШЛИ У ПАКАО“. Печат, 23. septembar. https://www.pecat.co.rs/2022/09/megalopolis-dobro-dosli-u-pakao/
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.