RETORIČKI POSTUPCI JOVANE JOKSIMOVIĆ POSMATRANI KROZ ELEMENTE NUŠIĆEVE „RETORIKE“ PRILIKOM VOĐENJA JUTARNJEG PROGRAMA NA KOMERCIJALNIM TELEVIZIJSKIM KANALIMA
Sažetak
Jovana Joksimović je novinarka i voditeljka koja je najveći deo svoje dosadašnje karijere posvetila vođenju istog formata emisija, a to je jutarnji program i tu vrstu televizijskog formata radi skoro 20 godina. Upravo iz tog razloga se može smatrati jednom od najiskusnijih prezenterki u Srbiji kada je u pitanju ova vrsta programa i voditeljkom koja se najduže u kontinuitetu bavi formom jutarnjeg programa u Srbiji. Tokom svoje karijere radila je na tri različite komercijalne televizije, a to su: Pink, Prva i K1. Treba napomenuti da je na Pinku i Prvoj često program vodila u paru sa Srđanom Predojevićem. Zbog svega navedenog predmeta rada jeste Jovana Joksimović i njena retorička svojstva prilikom vođenja jutarnjeg programa. Osnovna hipoteza od koje se polazi u radu je da, bez obzira na različite komercijalne televizijske kanale na kojima je radila, je Jovana Joksimović sklona istim retoričkim postupcima, kao i da neretko prekida svoje sagovornike prilikom razgovora koje vodi i upada im u reč. Te hipoteze su potvrđene jer njeni retorički postupci nisu u skladu sa onim što Nušić u svojoj „Retorici“ daje kao određeni vid preporuka za poželjno retoričko ponašanje. Tačnije, u novinarskom izražavanju Jovane Joksimović dominantan je nelogičan i neskladan pristup što za posledicu ima da ne postoji pravilan red prilikom intervjua koje radi u svom televizijskom programu.
Reference
Austin, A., Barnard, J. i Hutcheon (2015). Media Consumption Forecasts. ZenithOptmedia.
Argyle, M., & Dean, J. (1965). Eye-contact, distance and affiliation. Sociometry, 28: 289–304.
Argyle, M. (1972). Non-verbal Communication in Human Social Interaction. In Hinde, R. A. (ed.), Non-verbal Communication, 243-269. Oxford: Cambridge University Press.
Barašin, O., Kalinić, Z., i Milutinović, M. (2013). Odgovornost za javnu reč. Svarog 6, 118-140.
Bassett, G. A. (1968). Praktično intervjuiranje: priručnik za rukovodioce. Zagreb: Panorama.
Bourdie, P. (2005). O televiziji-Pozornica i kulise. Europski glasnik-Le Messager européen, 10, 270-308.
Car, V. (2010). Politika i političari-glavna tema i glavni junaci televizijskih vijesti. Anali Hrvatskog politološkog društva: časopis za politologiju, 7(1), 193-212.
Cleary, J. & Bloom, T.A. (2009). Selling News: Behind the Content of Cable and Broadcast Morning Shows. Electronic news, 3(1), 13-31.
Directorate-General for Communication. (2020). Media use in the European Union. Pristupljeno 18. aprila 2023. godine https://op.europa.eu/en/publication-detail/-/publication/c2fb9fad-db78-11ea-adf7-01aa75ed71a1/language-en
Holbert, R. L. (2005). Back to basics: Revisiting, resolving, and expanding some of the fundamental issues of political communication research. Political Communication, 22, str: 511–514.
Životić, R. (2001). Izražavanje novinara. Beograd: Savremena administracija.
Јевтовић, З., Петровић, Р., и Арацки, З. (2014). Жанрови у савременом новинарству. Београд: Јасен.
Jurčić, D. (2017). Teorijske postavke o medijima–definicije, funkcije i utjecaj. Mostariensia: časopis za društvene i humanističke znanosti, 21(1), 127-136.
Kukavica, J. (2021). Moć medija u hipermedijskom okruženju. Fakultet političkih nauka: Sarajevo.
Кљајић, В. (2016). Интервју у штампи, онлајн магазинима и на интернету. Београд: Чигоја.
Миљанић, М. (2001). Новинарске подуке и доуке, водич кроз новинарство.Подгорица: Радио Црна Гора.
Младенов, М. (1980). Новинарска стилистика. Београд: Научна књига.
Наваро, Џ., и Карлинс, М. (2020). Шта нам свако тело говори. Београд: Лагуна.
Nielsen, R. K., & Sambrook, R. (2016). What is happening to television news?. Digital news project, Reuters Institute.
Nujić, D. (2010). Mocijska tvorba u novinarsko-publicističkom stilu.. Faculty of Humanities and Social Sciences. Osijek.
Нушић, Б. (2017). Реторика. Талија: Ниш.
Рајнвајн, Љ. (2016). Стваралаштво новинара. Београд: Чигоја.
Рус-Мол, Ш. и Загорац, А. (2014). Новинарство. Београд: Клио.
Рот, Н. (2003). Основи социјалне психологије. Београд: Завод за уџбенике.
Roščin, S.K. (1989). Psihologija i žurnalistika. Moskva: Nauka.
Sabljak, T. (1981). Rječnik šatrovačkog govora. Zagreb: Globus.
Sapunar, M. (2000). Novinarska retorika “Als ob”. Politička Misao, 37, 105-112.
Schweiger, W. (2000). Media credibility – experience or image?: A survey on the credibility of the World Wide Web in Germany in comparison to other media. European Journal of Communication, 15, 37-59.
Stanojević, D. (2009). Jezik i moć medija. CM Komunikacija i mediji, 4(13), 81-96.
Станојевић, Д. (2009). Медијска еристика и јавни дискурс. Београд: Сербика.
Stanojević, D. Ž. (2013). Public discourse and contemporary political communication. Godišnjak Fakulteta političkih nauka, 7(10), 99-110.
Stanojević, D. i Đorđević, M. (2019). Mediji i život bez smisla. Jagodina: Fakultet pedagoških nauka.
Stanojević, D., & Mirkov, L. (2022). Genological media alternative: Column as an antigenre. CM: Communication and Media, 17(52), 263-272.
Tjuro, Dž. (2013). Mediji danas 2, Uvod u masovne komunikacije. Beograd: Klio.
Todorović, N. (2006). Tabloidni žurnalizam. CM: Časopis za upravljanje komuniciranjem. 1(1), 19–31.
Turković, H. (2005). Programska priroda televizije. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 8-9, 341-364.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.