NOVINARSKI ŽANROVI U NEDELJNIKU „LESKOVAČKI GLASNIK“ 1927. i 1928. GODINE NA TEMU ŽENSKOG PRAVA GLASA
Sažetak
Predmet našeg istraživanja su novinski tekstovi u nedeljniku „Leskovački glasnik“ 1927. i 1928. godine koji se bave temom ženskog prava glasa. Istraživanje polazi od sledećih istraživačkih pitanja: „Koji su novinarski žanrovi bili zastupljeni u nedeljniku međuratnog doba 20. veka prilikom pisanja o ženskom političkom organizovanju?“ i „Kako specifični strukturno – kompozicijski elementi određenog medijskog sadržaja mogu poslužiti u cilju očuvanja postojećeg društvenog poretka?“ U radu je korišćena kvalitativna analiza sadržaja, a jedinica analize su novinski tekstovi nedeljnika „Leskovački glasnik“ iz 1927. i 1928. godine.
Novine zbog svoje praktičnosti i dostupnosti predstavljaju sredstva pristupa znanju od kojeg zavisi veliki broj društvenih aktivnosti, stoga mogu suptilno uticati na kreiranje javnog mnjenja i naš doživljaj realnosti. Uz ostale socijalizacijske elemente, mediji imaju značajnu ulogu u razvoju rodnih uloga, ali i u nastanku i održanju rodnih stereotipa. Poznavanje kompleksnosti novinskog izražavanja različitih istorijskih perioda može nam pomoći u sagledavanju aktuelne društveno-političke realnosti predstavljene kroz prizmu medija i biti podsticaj borbi protiv rodne dihotomije, istraživanjem njenih korena kroz raznovrsnost medijskog izražavanja.
Reference
Бјелица, М. & Јевтовић, З. (2006). Историја новинарства. Београд: Мегатренд универзитет примењених наука.
Брајовић, Т. (1995). Поетика жанра, Београд: Народна књига.
Vujović, M. (2016). Komparativna analiza reklamne fotografije i reprezentacije roda u socijalističkoj i tranzicijskoj Srbiji, (doktorska disertacija), Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Вучетић, Р. (2007). Жена у граду, Приватни живот код Срба у 20. веку, Београд: Клио.
Gidens, E. (2001). Sociologija, Cambridge: Polity Press.
Јевтовић, З., Петровић, Р., Арацки, З. (2014). Жанрови у савременом новинарству, Београд: Јасен.
Gruhonjić, D. (2021). Hibridni novinarski žanrovi, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet Novi Sad.
Đorđević, J. (2009). Postkultura, uvod u studije kulture, Beograd, Clio.
Животић, Р. (1998). Новинарски жанрови, Београд: Институт за новинарство.
Penezić, Z. & Šunjić. M. (2013). „Mediji, ženska rodna uloga i rodni stereotipi“, Kultura komuniciranja 2, Zadar: Odsek za psihologiju Sveučilista, 77 – 92. Preuzeto sa https://ff.sum.ba/sites/default/files/casopisi/Kultura%20Komuniciranja%20br%202.pdf Pristupljeno 4. 1. 2024.
Rašević, D. (2014). Medijska kultura i medijska pismenost, Udruženje sociologa, Banja Luka ISBN 978-99955-720-7-5, 144.
Svilar, P. (2011). Medijska konstrukcija Balkana, Novi Sad: Mediterran Publishing.
Стојковић, Ж., Стојичић, С., Ракић, Х. (1992). Историја Лесковца, Београд: Институт за савремену историју.
Тодић, М. (2008/09). Нова жена или робињица луксуза: насловне стране женских часописа у Србији (1920 - 1940 ), Зборник Музеја примењене уметности, Београд: Музеј примењене уметности, 145 – 163. Preuzeto sa https://mpu.rs/zbornik/pdf/zbornik_4/14.pdf Pristupljeno 4. 1. 2024.
Stefanović, S. (2020). Radnički vs. Građanski ženski pokret u Srbiji i Jugoslaviji 1910 – 1940., Arhiv, Beograd: Arhiv Jugoslavije, 55 – 71. Preuzeto sa https://www.antropologija.com/index.php/an/article/view/31/27 Pristupljeno 4. 1. 2024.
Todorović, N. (2002). Novinarstvo – interpretativno i istraživačko, Beograd: Čigoja štampa.
Хаџи-Јованчић, П. (2010). Европеизација српског Манчестера 1918-1941, Београд: Одељење за друштвену историју.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.