Anksioznost kao kulturna paradigma društvenih mreža: primer Instagrama

  • Marija Đurđević Faculty of Technology and Metallurgy Belgrade University
DOI: https://doi.org/10.5937/cm20-55241
Ključne reči: anksioznost, novi mediji, društvene mreže, Instagram, medijska pismenost

Sažetak


Društvene mreže jedno su od centralnih obeležja savremene, digitalne današnjice. Njihova uloga je višestruka – one su istovremeno alat za komunikaciju, komunikativni prostor i polje za socijalizaciju i kreiranje značenja i vrednosti. Osnovna hipoteza ovog rada glasi da se anksioznost, iako pojam koji izvorno pripada filozofiji, psihijatriji, psihoanalizi i psihologiji, može transponovati u domen kulturologije i analizirati kao kulturološki topos. Druga hipoteza jeste da anksioznost, shvaćena upravo kao kulturološki topos, predstavlja kulturnu paradigmu društvenih mreža. Jedna od najpopularnijih i najzastupljenijih društvenih mreža u trenutku pisanja ovog rada jeste Instagram. Iz tog razloga, ali i zbog specifičnih funkcija koje nudi i ideološke pozadine na kojoj je zasnovan, odabrali smo i analizirali upravo Instagram kako bismo pokazali brojne načine delovanja kulture anksioznosti. Smatramo da ovakvo viđenje anksioznosti otvara nove mogućnosti sagledavanja različitih aspekata digitalne današnjice i ukazuje na važnost razvijanja kritičkog aparata i medijske pismenosti kod korisnika novih digitalnih servisa.

Reference

Alter, A. (2017). Irresistible: The Rise of Addictive Technology and the Business of Keeping Us Hooked. New York: Penguin Press. URL: https://www.scribd.com/book/339448045/Irresistible-The-Rise-of-Addictive-Technology-and-the-Business-of-Keeping-Us-Hooked.
Black, T. (2019). Autonomy and the Birth of Authenticity. In A. Kennedy & J. Panton (eds.), From Self to Selfie. A Critique of Contemporary Forms of Alienation (pp. 105-128). Cham: Palgrave Macmillan.
boyd, d. (2014). It’s complicated: the social lives of networked teens. New Haven & London: Yale University Press.
De Boton, A. (2005). Statusna zebnja. Beograd: Zavet.
Đorđević, M. M., Stanojević D. Ž., Đorđević T. S. (2021). Tragedija selfija. Filozofija Medija: Mediji i usamljenost, 26: 63-70. UDK: 77.041.5-026.87:316.472.4.
Đurđević, M. (2018). Instaself: Kreiranje identiteta na društvenim mrežama, slučaj Instagrama. U Zbornik radova sa 11. Naučno-stručne konferencije Studenti u susret nauci – StES 2018, Humanističke nauke: postidentiteti (str. 122-135). Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci. DOI: 10.7251/ZSSN1811122D.
Ercegovac, I. (2017). Influenseri kao vođe mnjenja u primarnim grupama na društvenim mrežama i njihova uloga u novoj medijskoj sferi. Godišnjak Fakulteta za kulturu i medije, 14(IX): 251-268.
Erić, Lj. (1972). Strah, anksioznost i anksiozna stanja. Beograd: Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika.
From, E. (1980). Zdravo društvo. Beograd: Rad.
Fuchs, C. (2014). Social Media: A Critical Introduction. London [etc.]: Sage.
Furedi, F. (2019). New Forms of Alienation. In A. Kennedy & J. Panton (eds.), From Self to Selfie. A Critique of Contemporary Forms of Alienation (pp. 193-206). Cham: Palgrave Macmillan.
Inicijativa za novu digitalnu i medijsku pismenost (2020). Mladi i influenseri: simbioza modernog društva. Beograd: CeSID. URL: http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2021/12/Mladi-i-influenseri-izves%cc%8ctaj-2020.pdf.
Keen, A. (2017). Internet nije odgovor. Zagreb: Ljevak.
Kemp, S. (2023). Instagram Users, Stats, Data & Trends. Pristupljeno 14. oktobra 2024. URL: https://datareportal.com/essential-instagram-stats.
Kemp, S. (2024). Digital 2024 Global Overview Report. Pristupljeno 14. oktobra 2024. URL: https://datareportal.com/reports/digital-2024-global-news-report.
Komatina, S., Antović, T. (2021). Građani i mediji: izveštaj iz istraživanja javnog mnjenja. Beograd: CeSID. URL: http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2021/12/Ciklus-III-GRADANI-I-MEDIJI.pdf.
Kovačević, M, Šutić, V., Rajčević, U.. Minaeva, I. (2023). Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2023. Beograd: Republički zavod za statistiku.
Lasch, C. (1986). Narcistička kultura: američki život u doba smanjenih očekivanja. Zagreb: Naprijed.
Lipovecki, Ž, Seroa, Ž. (2013). Globalni ekran: od filma do smartfona. Novi Sad: Akademska knjiga.
Lipovecki, Ž. (1987). Doba praznine: ogledi o savremenom individualizmu. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada.
Liu, C, Ma, J. (2020). Social media addiction and burnout: The mediating roles of envy and social media use anxiety. Current Psychology, 39: 1883–1891. DOI: https://doi.org/10.1007/s12144-018-9998-0.
Manovich, L. (2017). Instagram and Contemporary Image. URL: http://manovich.net/content/04-projects/162-instagram-and-contemporary image/instagram_book_manovich_2017.pdf.
Miladinović, S. (2014). Deca na internetu i onlajn društvenim mrežama. U D. Todorović, D. Petrović i D. Prlja (ur.), Internet i društvo: međunardni tematski zbornik radova (str. 443-457). Beograd i Niš: Srpsko sociološko društvo; Univerzitet u Nišu – Filozofski fakultet; Institut za uporedno pravo, Beograd.
Milošević, S., Milošević, D. (2022). Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, XLI/1: 27-40. DOI: 10.47152/ziksi2022012.
Newton, C. (2021). What Instagram really learned from hiding like count. Pristupljeno 15. maja 2023. URL: https://www.theverge.com/2021/5/27/22456206/instagram-hiding-likes-experiment-results-platformer.
Oxford Learners Dictionaries (2022). Selfie. Pristupljeno 24. avgusta 2022. URL: https://www.oxfordlearnersdictionaries.com/definition/english/selfie.
Petrović, D. (2022). Sociologija e-komunikacija. Beograd: Saobraćajni fakultet.
Salecl, R. (2004). On Anxiety. London & New York: Routledge.
Salecl, R. (2014). Tiranija izbora. Beograd: Arhipelag.
Smith, S., Watson, J. (2014). Virtually Me: A Toolbox about Online Self-Presentation. In A. Poletti & J. Rak (eds.), Identity Technologies: Constructing the Self Online (pp. 70-95). Madison: The University of Winsconsin Press.
Terkl, Š. (2011). Sami zajedno: zašto očekujemo više od tehnologije nego jedni od drugih. Beograd: Clio.
Tifentale, A., Manovich, L. (2018). Competitive Photography and the Presentation of the Self. In J. Eckel, J. Ruchatz & S. Wirth (eds.), Exploring the Selfie. Historical, Theoretical, and Analytical Approaches to Digital Self-Photography (pp. 167-187). Cham: Palgrave Macmillan.
Turkle, S. (1997). Life on the Screen: Identity in the Age of the Internet. New York: Touchstone.
Tvengi, Dž. M. (2019). Internet generacija: dezorijntisanost dece u digitalnom dobu. Novi Sad: Psihopolis institut.
Vaidhyanathan, S. (2018). The incomplete political economy of social media. In J. Burgess, A. Marwick & T. Poell (eds.), The SAGE Handbook of Social Media (pp. 213-230). London: Sage.
Vajdijanatan, S. (2018). Antidruštvene mreže: kako nas Fejsbuk razdvaja i urušava demokratiju. Beograd: Clio.
Wikipedia (2024). List of most-followed Instagtam accounts. Pristupljeno 14. oktobra 2024. URL: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_most-followed_Instagram_accounts.
Objavljeno
2025/06/23
Broj časopisa
Vol. 20 Br. 1 (2025): CM 57
Rubrika
Originalni naučni članak

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.

Licenciranje

Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.

Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.

Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.

Politika samoarhiviranja

Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Odricanje od odgovornosti

Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.