DISKURS TRANSPARENTNIH PORUKA NA STUDENTSKIM PROTESTIMA U SRBIJI 2024. I 2025. GODINE
Sažetak
Studentski protesti u Srbiji traju od decembra 2024. godine i proizašli su iz protesta koji su se organizovali tokom novembra 2024. zbog traženja političke odgovornosti za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu koja je usmrtila 16 ljudi. Povodom toga studenti su održavali pomen u 11:52 (vreme u koje je pala nadstrešnica 1. novembra 2024.) svakog dana u trajanju od 16 minuta, tačnije minut tišine za svaku žrtvu. Krajem novembra na nekoliko mesta u Beogradu došlo je do udaranja kolima učesnika pomena, a u pojedinačnim slučajevima se ispostavilo da su vozači koji su ih ugrozili povezani sa vladajućim strankama u Srbiji. Sve je to doprinelo da studenti od decembra 2024. organizuju prekid nastave i blokiraju rad fakulteta, a u određenim intervalima organizovali su velike proteste u različitim gradovima u Srbiji tokom 2025. godine. Na tim protestima nošeni su različiti transparenti koji su trebali da skrenu pažnju javnosti na poruke koje su studenti želeli da pošalju sa tih skupova. Transparentne poruke koje su dominirale bile su u skladu sa vrednostima koje su promovisane tokom održavanja protesta kao što su sloboda, odgovornost, borba protiv korupcije i slično. Diskurs koji je dominirao bio je zasnovan na aluzivnim i ironičnim elementima, i veoma često bio je inspirisan različitim izjavama koje su dolazile od predstavnika vlasti, elementima iz popularne kulture kao što su stihovi pesama ili replike iz filmova i serija, ali su često bili zasnovani i na rebrediranju transparenata koji su se javljali na protestima tokom devedesetih godina što treba povezati sa željom da se na određeni način stvori sličnost sa tim protestima, kao i da se vlast Aleksandra Vučića poveže sa vlašću Slobodana Miloševića.
Reference
Aljazeera Balkan. (2025). Vučić ‘Kobrama’ prijeti studentima. Last accessed 14.10.2025 https://balkans.aljazeera.net/opinions/2025/1/3/vucic-kobrama-prijeti-studentima
Almond, G., & Verba, S. (1989). The Civic Culture: Political Attitudes and Democracy in Five Nations. London: Sage Publications.
Balunović, F. (2023). „Opozicioni aktivizam poznatih ličnosti u Srbiji 2017–2021“. Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva, 4(1): 25–48.
Behera, B., & Mishra, P. 2013. The burgeoning usage of neologisms in contemporary English. IOSR Journal of Humanities and Social Science, 18(3): 25–35.
Brown, G., & Yule, G. (1983). Discourse analysis. Cambridge: Cambridge University Press.
Bugarski, R. (1989). Uvod u opštu lingvistiku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Bulatović, S. (2010). „Nove slivenice u engleskom jeziku – jednokratne tvorevine ili konsolidovani neologizmi?“. S. Perović (ur.), Mi o jeziku, jezik o nama (str. 109–118). Podgorica: Društvo za primijenjenu lingvistiku Crne Gore.
Canning, P., & Walker. B. (2024). Discourse Analysis A Practical Introduction. New York: Routledge.
Celestino, M. R., & Gleditsch, K. S. (2013). Fresh carnations or all thorn, no rose? Nonviolent campaigns and transitions in autocracies. Journal of Peace Research, 50(3): 385–400.
Direktno. (2025). Vučić: Jedino se Dodiku javljam na poziv sa skrivenog broja. Na druge skrivene pozive se ne javljam. Last accessed 14.10.2025 https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/586986/aleksandar-vucic-milorad-dodik-skriveni-broj-poziv.html
Fairclough, I. (2017). Deliberative discourse. The Routledge handbook of critical discourse studies 17(1): 242–256.
Fairclough, N. 1995. Critical Discourse Analysis: The Critical Study of Language. London: Longman.
Foucault, M. (1982). The Subject and Power. Critical Inquiry 8(1): 777–795.
Huckin, T. (1997). „Critical discourse analysis.“ T. Miller (ed.), Functional approaches to written text: Classroom applications (pp. 87–92). Washington: English Language Programs United States Information Agency Washington..
Jakšić, M. (2020). „Studentski protest u Jugoslaviji 1968. godine i uspon ekonomskog neoliberalizma “. Ekonomske ideje, 39(4): 7–15.
Kaase, M. (1999). „Interpersonal trust, political trust and non-institutionalised political participation in Western Europe“. West European Politics, 22, 1–21.
Keane, J. (1995). Mediji i demokratija. Beograd. Filip Višnjić.
Labaš, D., & Mihailović, M. (2011). „Masovni mediji i semiotika popularne kulture“. Kroatologija, 2(1): 95–121.
Léonard, K., & Prieur, J. M. (2019). Les professionnel (le) s de l'enseignement des langues face au CECR. Revue TDFLE, 8(1): 1–11.
Léonard, J. L. (2021). Puura Ulriikka, 2019, Sinä iče oled vepsläine, voib sanuda, ka? Vepsäläisyyden rakentuminen ja 2000-luvun vepsän kieli [«Après tout, on peut dire que toi aussi, tu es vepse!» Ce qu’être vepse veut dire et la langue vepse des années 2000],(syn) thèse de doctorat, université de Helsinki, 83 p.+ travaux annexes. Études finno-ougriennes, (51-52-53): 359–376.
Levitsky, S. & Way, L. (2020). The New Competitive Authoritarianism. Journal of Democracy, 31(1): 51–65.
Lipsky, M. (1968). Protest as a Political Resource. The American Political Science Review, 63(4): 1144–1158.
Lončar, J., & Spasojević, D. (2022). Noise againt the dictatorship: Battle for symbolic representation. Sociologija, 64(2): 227–247.
N1. (2025). Vučić: Spremam se da do Vidovdana napišem knjigu kako sam pobedio obojenu revoluciju u Srbiji. Last accessed 14.10.2025 https://n1info.rs/vesti/vucic-spremam-se-da-do-vidovdana-napisem-knjigu-kako-sam-pobedio-obojenu-revoluciju-u-srbiji/
Norris, P. (2007). Political activism: New Challenges, New Opportunities. Oxford: The Oxford Handbook of Comparative Politics, Oxford University Press.
Maširević, LJ. (2007). „Kultura intertekstualnosti“. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 11-12: 421–431.
McCarthy, M. (2019). „Discourse Analysis for Language Teachers“. Cambridge: Cambridge Language Teaching Library.
Mufti, M. (2018). What do we know about hybrid regimes after two decades of scholarship?. Politics and Governance, 6(2), 112–119.
Ortiz, I., Burke, S., Berrada, M., Saenz Cortés, H., Ortiz, I., Burke, S., & Saenz Cortés, H. (2022). World protests: A study of Key protest issues in the 21st century. New York: Friedrich-Ebert-Stiftung & Initiative for Policy Dialogue.
Pešić, J., & Pešić, M. (2011). Unapređivanje demokratskih kapaciteta medijske komunikacije i kritička analiza diskursa. Politička revija, 30(2): 467–490.
Pešić, M. (2024). „Politički diskurs u istraživačkoj optici njegovih savremenih kritičkih studija. Srpska politička misao, 84(2): 7–37.
Petrović Trifunović, T. (2017). Artikulacija otpora u diskursu o protestima 1996/1997 u Srbiji: Politička borba vođena jezikom kulture i simboličke geografije. Sociologija, 52(4): 476–496.
Popadić, D. (1999). „Student Protests, Comparative Analysis of the 1992 and 1996–97 Protests“. M. Lazić (ed.), Protest in Belgrade. Winter of Discontent, (pp. 151–167). Central European University Press: Budapest.
Rešetka. (2025). Šta predstavlja „Ferari“ zastava na protestima. Last accessed 14.10.2025 https://resetka.rs/sta-predstavlja-ferari-zastava-na-protestima/
Taylor, S. (2013). What is discourse analysis?. London: Bloomsbury Academic.
Trappes‐Lomax, H. (2004). „Discourse analysis“. A. Davies & C. Elder (ed.), The handbook of applied linguistics (pp. 133–164). Oxford: Blackwell Publishing.
Slavujević, Z. (2009). Političko komuniciranje, politička propaganda, politički marketing. Beograd: Grafcard.
Sporea, D. (2021). Odnos političkih elita prema protesnim politikama i nasilju. Noema: Journal for Humanities and Social Thought, 6(9): 49–76.
Storey, J. (2015). Cultural theory and popular culture: An introduction. London: Routledge.
Studentski zahtevi. (2025). Last accessed 14.10.2025 https://studentskizahtevi.rs/lat/
Vuković Stamatović, M. (2020). Diskurs parlamenta. Podgorica: Univerzitet Crne Gore.
Wodak, R. 1996. Disorders of Discourse. London and New York: Longman.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.