Zašto studenti ne koriste Fejsbuk? Razlozi nekorišćenja i percepcija korisnika

  • Aleksandra Kekić Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
DOI: https://doi.org/10.5937/comman10-8519
Ključne reči: Facebook||, ||Fejsbuk, Internet||, ||internet, non-users||, ||nekorisnici, users||, ||korisnici, privacy||, ||privatnost, SOCIAL NETWORKING WEBSITES||, ||internetske društvene mreže, uses and gratifications theory||, ||teorija koristi i zadovoljstva,

Sažetak


Sve je više istraživanja koja su posvećena korisnicima internetskih društvenih mreža. Dok rastu saznanja o njima, vrlo je malo studija koje se bave internetskim korisnicima koji odlučuju da ugase svoje naloge ili onima koji im se nikada nisu ni priključili. Stoga predmet ovog istraživanja predstavljaju studenti koji ne koriste internetsku društvenu mrežu Fejsbuk – razlozi zašto je ne koriste, kao i percepcije o mreži i njenim odlikama. Osnovu istraživanja čini teorija koristi i zadovoljstva, prilagođena internetskim društvenim mrežama. Empirijska građa sastoji se iz 20 polustrukturiranih dubinskih intervjua vođenih sa studentima Univerziteta u Novom Sadu jer je ovaj veb servis u datoj vršnjačkoj grupi izuzetno popularan. Želelo se dokazati da oni koji ne koriste Fejsbuk posežu za alternativnim sredstvima kako bi ostali u kontaktu sa onima koji koriste ovu mrežu, ali isto tako nisu uskraćeni za informacije kojima pristupaju korisnici. Kako bi se utvrdili razlozi zbog kojih ispitanici ne koriste Fejsbuk, posebna pažnja posvećena je stavu o ugroženoj privatnosti na društvenoj mreži. Zaključak istraživanja je da ispitanici imaju tehničke uslove i znanje za pristup društvenoj mreži, ali da za tim nemaju potrebu. Svoje potrebe prvenstveno za komunikacijom, zabavom i informisanjem, zadovoljavaju alternativnim načinima, gde prednost daju drugim servisima na internetu i komunikaciji telefonom ili „licem u lice“. Ono što posebno vide kao negativnu stranu Fejsbuka jeste ugrožavanje privatnosti, kroz objavljivanje fotografija i ličnih podataka.

Reference

boyd, D. M. & Ellison, B. N. (2007). Social Network Sites: Definition, History, and Scholarship. Journal of Computer-Mediated Communication, 13(1): 210–230.

Hargittai, E. (2007). Whose Space? Differences Among Users and Non-Users of Social Network Sites. Journal of Computer-Mediated Communication, 13(1): 276–297.

Joinson, N. A. (2008). ‘Looking at’, ‘Looking up’ or ‘Keeping up with’ People? Motives and Uses of Facebook. In Proceedings of the 26th Annual SIGCHI Conference on Human Factors in Computing Systems (Florence, Italy, April 05-10 2008), CHI ’08, ACM, New York, (pp. 1027–1036). Posećeno: 16. 1. 2012. URL: http://people.bath.ac.uk/aj266/pubs_pdf/1149-joinson.pdf.

Lampe, C., Ellison, N. & Steinfield, C. A (2006). Face(book) in the Crowd: Social Searching vs. Social Browsing. In Proceedings of ACM Special Interest Group on Computer-Supported Cooperative Work (pp. 167–170) ACM Press.

Milutinović, I. (2011). Između utopije i moralne panike: o društvenoj vrednosti interneta. CM: Časopis za upravljanje komuniciranjem, 6(18): 29–58.

Perse, E. M., & Dunn, D. G. (1998). The utility of home computers and media use: Implications of multi-media and connectivity. Journal of Broadcasting & Electronic Media, 42: 435–456.

Raacke, J. & Bonds-Raacke, J. (2008). MySpace and Facebook: Applying the Uses and Gratifications Theory to Exploring Friend-Networking Sites. CyberPsychology & Behavior, 11(2): 169–174.

Rossi, E. (2002). Uses & Gratifications/Dependency theory. Posećeno 16. 1. 2012. URL: http://zimmer.csufresno.edu/~johnca/spch100/7-4-uses.htm.

Ruggiero, E. T. (2000). U & G T in 21st century. Mass Communication and Society, 3(1): 3–37.

Sibona, C. & Walczak, S. (2011). Unfriending on Facebook: Friend Request and Online/Offline Behavior Analysis. In Proceedings of the 44th Annual Hawaii International Conference on System Sciences. Hawaii: Computer Society Press. Posećeno: 16. 1. 2012. URL: http://csdl2.computer.org/comp/proceedings/hicss/2011/4282/00/07-05-17.pdf.

Tufekci, Z. (2008). Grooming, Gossip, Facebook and Myspace. Information, Communication & Society, 11(4): 544–564.

Republički zavod za statistiku (2012). Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji Beograd: Republički zavod za statistiku. Posećeno: 16. 1. 2013. URL: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/78/87/Saopstenje_2012.pdf.

Watkins, C. (2009). The Young and the Digital. Boston: Beacon Press.

Objavljeno
2015/07/10
Broj časopisa
Vol. 10 Br. 33 (2015)
Rubrika
Originalni naučni članak

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.

Licenciranje

Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.

Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.

Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.

Politika samoarhiviranja

Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Odricanje od odgovornosti

Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.