Učešće u virtuelnim zajednicama: onlajn i oflajn život
Sažetak
Svrha istraživanja jeste da se prepoznaju posledice učešća elektronski pismenih pojedinaca u virtuelnim zajednicama na njihov život u fizičkom svetu. U radu su prikazane mogućnosti i pretnje proistekle iz prisustva u virtuelnim zajednicama, sagledane iz sociološke i psihološke perspektive uticaja na život u grupi i individualne promene.
Tehnike prikupljanja podataka kojim je sprovedeno istraživanje obuhvataju onlajn upitnik sa skalama procene usmerenim ka merenju jačine stavova i ponašanja na namernom uzorku od 100 ispitanika, 20 polustruktuiranih dubinskih intervjua na stratifikovanom slučajnom uzorku sa omladinom osnovnog i srednjoškolskog uzrasta, kao i sistematsko posmatranje kreiranja imidža putem fotografija na virtuelnim profilima na uzorku od 238 članova Fejsbuka.
Internet je omogućio da svi postanemo javne ličnosti, a sa time je i slika koju šaljemo drugima postala bolja verzija nas samih. Rezultati istraživanja potvrdili su hipotezu da je život u virtuelnim zajednicama podjednako realan i da ponekad nadjačava dešavanja u fizičkom svetu. Hipoteze koje su takođe potvrđene odnose se na osećaj nezadovoljstva i takmičenja na socijalnim mrežama, promene identiteta i ponašanja na mreži. Hipoteza kojom se tvrdi da omladina provodi više vremena u virtuelnim zajednicama, nego u tradicionalnim nije potvrđena u ovom radu. Zaključak izveden iz poređenja sopstvenog i postojećih istraživanja u oblasti virtuelnih zajednica ukazuje na neophodnost edukacije i pomoći obrazovnog sistema, kako bi se generacije koje odrastaju uz nove tehnologije pripremile ne samo za tehnološko razumevanje virtuelnog života, već i za prepoznavanje njegovog uticaja u oflajn životu.
Reference
Bodroža, B., Jovanović, S., Popov, B. (2008). Latentna struktura ponašanja u virtuelnim
Bubonjić, M. (2013). Odrastanje u digitalnom dobu, Časopis za upravljanje komuniciranjem, br. 27, str. 179-184.
VIP, Ipsos, GFK i onSpot (2014). Kako mladi u Srbiji koriste mobilne uređaje, posećeno 28.11.2014. URL: http://www.vipmobile.rs/upload/documents/Infografika.pdf
Ipsos Media (2012). Praćenje korišćenja novih medija, posećeno 1.12.2014, URL: http://www.mc.rs/upload/documents/saopstenja_izvestaji/2012/120712_IPSOS-koriscenje-novih-medija.pdf
Kahne, J., Westheimer, J., Hope King, S. (1996). Visions of Community and Education in a Diverse Society, posećeno 27.11.2014, URL: http://hepg.org/her-home/issues/harvard-educational-review-volume-66-issue-4/herarticle/_248
Kotarska, I., Marković, E., Minić, J. (2011). Emocionalna inteligencija kao činilac uticaja sajberprostora na međuljudsku komunikaciju, TEME - časopis za društvene nauke , br. 4, str. 1657-1675.
Kupainen, R. (2013). Young people’s creative online practices in the context of school community, posećeno 24.12.2014. URL: http://www.cyberpsychology.eu/view.php?cisloclanku=2013011605&article=8
Petkovska, S. (2010). Drugi život kao tehnološki narativ (dandellion/@ kimban: jedna priča o jednom virtuelnom svetu), Sociologija, Vol. LII (2010), N° 2, str.13.
Petrović, D. (2009). Internet u funkciji personalnog umrežavanja, Sociologija, 1/2009, 02, str. 24-42.
Radojičić, M. (2008). Istraživanje virtuelnih zajednica i javnog mnjenja na Internetu, Beograd, Službeni glasnik
Republički zavod za statistiku (2014). Upotreba informaciono –komunikacionih tehnologija u RS, posećeno 28.12.2014. URL: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/50/47/Saopstenje_2014.pdf
Rot, N. (2002). Osnovi socijalne psihologije, Beograd, Zavod za udžbenike
Sibak, A. (2007). Reflections of RL in The Virtual World, posećeno 8.12.2014, URL: http://www.cyberpsychology.eu/view.php?cisloclanku=2007072301&article=7
Simović, V. (2010). Socijalni i pravni kontekst računarstva, Beograd, Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije
Stamenković, D., Vlajković, I. (2004). Jezički identitet u komunikaciji na društvenim mrežama u Srbiji, Niš, Filozofski fakultet
Stanković, B. (2011). Stalni strah od bliskosti - Intervju sa Šeri Terkl, posećeno 20.02.2015, URL: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Stalni-strah-od-bliskosti.lt.html
Stojković, B. (2002). Identitet i komunikacija, Beograd, Fakultet političkih nauka u Beogradu, Čigoja štampa
Terkl, Š. (2011). Sami zajedno, Beograd, Clio
Filder, R. (2004). Mediamorphosis, Beograd, Clio
Hrabri telefon i Poliklinika za zaštitu dece grada Zagreba, Istraživanje o iskustvima i ponašanjima djece na Internetu i na društvenoj mreži Facebook, posećeno 18.12.2014, URL: http://www.poliklinika-djeca.hr/istrazivanja/istrazivanje-o-iskustvima-i-ponasanjima-djece-na-internetu-i-na-drustvenoj-mrezi-facebook-2/
Čupić, Č. (2002). Sociologija struktura-kultura-vladavina, Beograd, Fakultet političkih nauka
Džouns, S. (2001). Virtuelna kultura – Identitet i komunikacija u kiber društvu, Beograd, Biblioteka XX vek
Štambuk, V. (2010). Communico ergo sum ili Internet kako je nastao i kuda smera, Beograd, Akademska misao
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.