Постконфликтно подручје: „post" као неважеће за цивилне жртве
Sažetak
Често се цивилне жртве у једном оружаном сукобу непосредно везују за сам временски период трајања оружаног сукоба и географски простор на ком се он одвија. Сходно томе подаци о цивилним жртвама се неретко своде само на оне жртве које настају у конфликтном подручју за време трајања оружаног сукоба, односно, на жртве настале услед директних (насилних) узрока смрти. Самим тим се поставља питање да ли постконфликтно подручје, које је етимолошки саткано од сложенице која значи подручје „после конфликта“, значи да завршетак конфликта, односно оружаног сукоба, на неком подручју уједно означава и завршетак свих узрока, који су настали као резултат сукоба, а који доводе до настанка цивилних жртава? У одговору на ово питање аутор долази до података да цивилне жртве могу да настану и услед различитих индиректних (ненасилних) узрока смрти које су последица оружаног сукоба, а које нису територијално или временски ограничене оружаним сукобом. Сходно томе постконфликтно подручје је „post“ конфликтно када је реч о манифестној природи оружаног сукоба, односно оно означава подручје у којем су оружане активности завршене и у којем више нема директних цивилних жртава. Међутим, постконфликтно подручје није „post“ конфликтно када је реч о латентној природи оружаних сукоба, те завршетак оружаног сукоба не означава уједно и завршетак његових негативних последица које доводе до цивилних жртава. Тако се велики број цивилних жртава насталих услед индиректних (ненасилних) узрока смрти појављује и у постконфликтном подручју.
Reference
Allen, L. N., Aghilla, M., Kak, M., Loffreda, G., Wild, C. E. K., Hatefi, A., Herbst, C.H. & El Saeh, H. (2022). Conflict as a macrodeterminant of non-communicable diseases: the experience of Libya. BMJ global health, 7:e007549.
Bell, K., Crawford, N.C., Guarasci, B., Miller, R., Pemberton, M., Rubaii, K & Skelton, M. (2019). Enviromental costs. Retrieved 10.10.2023. from https://watson.brown.edu/costsofwar/costs/social/environment
Clausewitz, C. V. (1976). On war. Edited and Translated by Michael Howard and Peter Paret. New Jersey: Princeton University Press.
Connolly, M. A. & Heymann, D. L. (2002). Deadly comrades: war and infectious diseases. The Lancet, 360, 23-24.
Cunningham, A. J. (2017). Post-conflict contexts and humanitarian organizations: the changing relationship with states. Journal of International Humanitarian Action, 2(1), 1-10.
Dennen, J. M. G. (2005). „Introduction: On Conflict“. In: vander Dennen, J.M.G. & Falger, V.S.E. (eds.) The Sociobiology of Conflict. London: Chapman & Hall. 1-19.
Dinstein, Y. (2005). „Collateral Damage and the Principle of Proportionality”. In: Wippman, D. & Evangelista, M. (eds). New Wars, New Laws? Applying Laws of War in 21st Century Conflicts. Leiden: Brill - Nijhoff. pp. 211-224
Echarren, P.Y. (2013). „Hunger and Conflict”. In: Castro Fernández, S. (ed). Food Security and Global Security. Madrid: Spanish Institute for Strategic Studies. pp. 171-194.
Equality Commision for Northern Ireland. (2007). Definition of Disability: The Disability Discrimination Act 1995. Retrieved 10.10.2023. from https://www.equalityni.org/ECNI/media/ECNI/Publications/Employers%20and%20Service%20Providers/DefinitionofDisability07.pdf
Goniewicz, K., Burkle, F. M., Horne, S., Borowska-Stefańska, M., Wiśniewski, S. & Khorram-Manesh, A. (2021). The influence of war and conflict on infectious disease: a rapid review of historical lessons we have yet to learn. Sustainability, 13(19), 10783.
Kitić, S. (2020). Upravljanje konfliktom u organizacijama. Engineering management 6(2), 86-97.
Messer, E., Cohen, M. J. & Marchione, T. (2001). Conflict: A cause and effect of hunger. Environmental Change and Security Project, Report 7, pp. 1–16.
Morgan, R. K. & Summer, R. (2008). Chronic Obstructive Pulmonary Disease. International Encyclopedia of Public Health, 709–717.
Ngaruiya, C., Bernstein, R., Leff, R., Wallace, L., Agrawal, P., Selvam, A., Hersey, D. & Hayward, A. (2022). Systematic review on chronic non-communicable disease in disaster settings. BMC Public Health, 22(1), 1-88.
Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. (n.d.). Technical Guidance Note on SDG Indicator 16.1.2 Number of conflict-related deaths per 100,000 population, by sex, age and cause. Retrieved 20.09.2023. from https://www.ohchr.org/sites/default/files/Documents/Issues/HRIndicators/SDG_Indicator_16_1_2_Guidance_Note.pdf
Popović, B., Petrović, D., Ilić, D. & Krivačić, M. (2006). Susret sa jakim emocijama. Vodič za primenu programa Istraživanje humanitarnog prava u postkonfliktnom kontekstu. Beograd: MKCK.
Ramsbotham, O., Woodhous, T. & Miall, H. (2011). Contemporary conflict resolution: the prevention, management and transformation of deadly conflicts. Third Edition. Cambridge: Polity.
Ratnayake, R., Degomme, O., Altare, C., Guha-Sapir, D., Bijleveld, C., Melhbaum, S. & Hoex, L. (2008). The many victims of war: Indirect Conflict deaths.Global Burden of Armed Violence (pp 31-48). Geneva: Geneva Declaration Secretariat.
Rezaeian, M. (2009). A review on the most important consequences of wars and armed conflicts. Middle East Journal Of Business, 4(1), 7-9.
The World Bank. (n.d.). Metadata Glossary. Retrieved 20.09.2023. from https://databank.worldbank.org/metadataglossary/world-development-indicators/series/VC.BTL.DETH
Tjosvold, D. (2006). Defining conflict and making choices about its management: Lighting the dark side of organizational life. International Journal of Conflict Management, 17(2), 87–95.
UCDP. (n.d.c). Definitions, sources and methods for Uppsala Conflict Data Program Battle-Death estimates. Retrieved 21.09.2023. from https://ucdp.uu.se/downloads/old/brd/ucdp-brd-conf-41-2006.pdf
United Nations (2023). Conflict and Violence are the Primary Causes of Hunger and Famine, Special Rapporteur on the Right to Food Tells the Human Rights Council. Retrieved 09.10.2023. from https://www.ohchr.org/en/news/2023/03/conflict-and-violence-are-primary-causes-hunger-and-famine-special-rapporteur-right
Обреновић, М. (2023). Процена броја цивилних жртава у оружаним сукобима. Мастер рад. Београд: Факултет безбедности
Роквић, В. (2017). Системи одбране. Београд: Факултет безбедности