FACIAL RECOGNITION TECHNOLOGY, AND THE RIGHTS AND FREEDOMS – CASE OF THE REPUBLIC OF SERBIA

Abstract

Тема технологије препознавања лица која укључује обраду биометријских података у великом обиму, а на јавним површинама у Републици Србији, била предмет интересовања почевши од 2019. године, када је најављена њена примена. Интерес предузимања мера ради спречавања, истраге и откривања кривичних дела, гоњења учинилаца кривичних дела или извршења кривичних санкција, укључујући спречавање и заштиту од претњи јавној употребом напредне технологије, и интерес остваривања и омогућавања уживања основних права и слободе лица, могу се посматрати као опречни интереси друштва, чак и међусобно искључујући. Ипак, ова два, једнако важна, интереса нису нужно непомирљива. У овом раду дат је приказ појединих истраживања о утицају употребе технологија на понашање појединаца, иницијативе за правно уређење употребе технологије препознавања лица у различитим верзијама нацрта закона о унутрашњим пословима који су садржали одредбе којима се омогућава употреба ове технологије, као и различите верзије процена утицаја на заштиту података. Такође је указано на релевантне акте Уједињених нација и Европске Уније. Иако коначног одговора да ли је и, уколико јесте, у којим случајевима је дозвољен општи надзор јавних површина употребом овако развијене, а са становишта људских права интрузивне, технологије нема, дат је предлог мера које би могле да допринесу остваривању различитих интереса на начин да је задирање у права и слободе лица у мери која је неопходна у демократском друштву.