NUTRITIVNA VREDNOST SRPSKIH GENOTIPOVA LANIKA KAO ALTERNATIVNIH SASTOJAKA HRANE ZA ŽIVOTINJE

Sažetak

Lanik se gaji još od davnina, ali u poslednje vreme ponovo postaje predmet interesovanja zbog svog potencijala da zameni konvencionalne uljarice. Usled izvrsnog nutritivnog potencijala, iskorišćenje lanika i njegovih sporednih proizvoda prerade u hrani za životinje predstavlja predmet naučnih studija. Cilj ovog istraživanja bilo je ispitivanje nutritivne vrednosti semena dva srpska genotipa lanika (NS Zlatka i NS Slatka) kao potencijalne zamene uobičajeno korišćenih uljarica u ishrani životinja. U tu svrhu, rađene su analize hemijskog sastava, određivan je masnokiselinski i aminokiselinski profil kao i sadržaj tokoferola. Takođe, određivan je i sadržaj antinutritivnih materija koje mogu da umanje kvalitet hrane za životinje. Dobijeni rezultati su pokazali da seme lanika sadrži značajnu količinu proteina (oko 28%), aminokiselina i γ-tokoferola. Pokazano je da ispitivani genotipovi lanika poseduju karakterističan masnokiselinski sastav, pri čemu je ulje sadržalo oko 57% polinezasićenih masnih kiselina od kojih su najzastupljenije bile α-linolenska (~37%) i linolna (~17%) kiselina. Takođe je utvrđen i optimalni odnos n-6 i n-3 masnih kiselina (0.5). Sadržaj antinutritivnih materija i teških metala u semenu lanika bio je ispod maksimalne dozvoljene granice za hranu za životinje. Zaključak ovog istraživanja je da se ispitani srpski genotipovi lanika mogu koristiti kao vredan izvor proteina, esencijalnih masnih kiselina i tokoferola u ishrani životinja, kao i da poseduju potencijal da postanu zamena konvencionalnih uljarica.