WORKLOAD AND RESPONSE İN PREHOSPİTAL EMERGENCY HEALTH SERVİCES:

Matehan Duran; Yahya Tahta; Mehtap ŞAHİNGÖZ TAHTA

Matehan Duran Градска болница за обуку и истраживање Кајсери
Yahya Tahta
Mehtap ŞAHİNGÖZ TAHTA Универзитет Нигде Омер Халисдемир

Ključne reči: КЉУЧНЕ РЕЧИ: Прехоспитал, хитна здравствена служба, хитна здравствена помоћ, хитна помоћ, хитни позив.

Sažetak

УВОД: У ванредним ситуацијама веома је важно спречити губитке који се могу спречити, добити рану информацију, стићи на лице места у кратком року и обезбедити интервенцију опремљеног и обученог особља. Ова студија је спроведена да би се истражили случајеви у пре-болничким хитним здравственим службама.

МЕТОД: У овој ретроспективној студији испитано је 75.280 случајева који су се обратили Служби хитне медицинске помоћи Каисери 112 са телефонским бројем 112. Подаци обухватају демографске карактеристике случајева, болницу у коју су случајеви упућени, разлог позива, дијагнозу, резултат изласка хитне помоћи, време доласка случаја, извор позива итд. Прикупљена је са формуларом који садржи питања. За анализу података коришћене су дескриптивне статистичке методе.

РЕЗУЛТАТИ: Утврђено је да су хитни позиви упућивани углавном у периоду од 10:00 до 16:00 часова, а 57,3% упућивања је углавном упућено у Болницу за обуку и истраживање. Најважнији разлог позива били су интернистички проблеми. Према резултатима отпуста из амбулантних кола, 66,7% случајева је завршило превођењем у болницу.

РЕЗУЛТАТИ: Уочено је да се број хитних позива за хитне здравствене службе повећава из дана у дан. У овој студији, више од половине случајева није сматрано хитним према међународним параметрима за хитне случајеве које је одредила Светска здравствена организација (СЗО).

Biografije autora

Matehan Duran, Градска болница за обуку и истраживање Кајсери

специјалиста хитне помоћи

Yahya Tahta

др.

Mehtap ŞAHİNGÖZ TAHTA, Универзитет Нигде Омер Халисдемир

доцент доктор

Reference

REFERENCES
1. İnan HF, Sofuoğlu T. Acil sağlık hizmetleri. In: Ertekin C, Çertuğ A, Atıcı A and et all, editors. Acil hekimliği sertifika programı temel eğitim kitabı. Ankara, Onur Matbaacılık Ltd. şti.; 2006. p. 1–9.
2. Yurteri H, Saran A, Özgün İ. Hızır acil ambulanslarıyla alınan vakaların değerlendirilmesi. Ulusal Travma Dergisi. 1996; 2(2): 204–207.
3. Özşahin A. Acil Sağlık Hizmeti ve Ambulans Standartları. In: Hayran O, Sur H. Sağlık hizmetleri el kitabı. İstanbul, Çevik matbaası; 1998. p. 315–336.
4. Breen N, Woods J, Bury G, Murphy AW, Brazier H. A National Census of Ambulance Response Times to Emergency Calls in Ireland. J Accid Emerg Med. 2000; 17(6): 392-395. doi: 10.1136/emj.17.6.392.
5. Sampalis J S, Lavoie A, Williams J I, Mulder D S, Kalina M. Impact of on-Site Care, Prehospital Time, and Level of In-Hospital Care on Survival in Severely Injured Patients. J Trauma. 1993; 34(2): 252-261. doi: 10.1097/00005373-199302000-00014.
6. Gervin AS, Fischer RP. The Importance of Prompt Transport of Salvage of Patients with Penetrating Heart Wounds. The Journal of Trauma: Injury, Infection, and Critical Care. 1982; 22: 443-448. doi: 10.1097/00005373-198206000-00001
7. Boyd DR, Cowley RA. Comprehensive Regional Trauma/Emergency Medical Services (EMS) Delivery Systems: the United States Experience. World J Surg. 1983; 7(1): 149-57. doi: 10.1007/BF01655923
8. Pasquier M, Geiser V, De Riedmatten M, Carron PN.Helicopter rescue operations involving winching of an emergency physician. Injury. 2011; 43(9): 1377-1380. doı: 10.1016/j.injury.2011.06.196
9. Yıldız M, Durukan P. Acil servise ambulansla transportu yapılan hastaların analizi. Türkiye Acil Tıp Dergisi. 2004; 4: 144-148.
10. Soysal S, Karcioglu O, Topacoglu H, Yenal S, Koparan H, Yaman O. Evaluation of prehospital emergency care in the field and during the ambulance drive to the hospital. Adv Ther. 2005;22(1):44-8. doi: 10.1007/BF02850183.
11. Benli AR, Koyuncu M,Cesur Ö, Karakaya E, Cüre R, Turan MK. Evaluation of use of the 112 Emergency Ambulance Service in Karabuk City .Journal of Clinical and Analytical Medicine. 2015; 6:271-274 doi:10.4328/JCAM.2755