Osetljivost urinarnih patogena na antimikrobnu terapiju kod pacijenata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Abstract

Uvod. Infekcije urinarnog trakta su jedna od najčešćih infekcija sa kojom se sreću lekari u opštoj praksi. Obzirom da uropatogeni mikroorganizmi mogu brzo steći rezistenciju na često primenjivane antibiotike, to predstavlja globalni društveni problem.

Cilj. Ispitivanje etiologije urinarnih infekcija, kao i osetljivost urinarnih patogena na antimikrobnu terapiju kod pacijenata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Rezultati. Od ukupno 44 559 ispitivanih uzoraka, 14 738 (33.1%) je bilo pozitivno na infekciju. Najčešći izolati su bili E. coli, Proteus spp, Klebsiella spp, Enterococcus spp i Pseudomonas spp. Najčešće izolovani mikroorganizam kod žena je bila E. coli (72%), a kod muškaraca Klebsiella spp (28,3%). Takođe, zapažen je pad osetljivosti Proteus spp. na aminoglikozide i hinolone, zatim pad osetljivosti Klebsiella spp. na cefalosporine II i III generacije i hinolone, pad osetljivosti enterokoka na doksiciklin i pad osetljivosti  Pseudomonas spp. na cefalosporine III generacije. Porast ESBL (engl. extended spectrum beta-lactamase) sojeva je zabeležen kod E coli (sa 0,08% na 0,62%) i Proteus spp (sa 0, 49% na 4, 14%).

Zaključak. Navedeni podaci ukazuju na globalni problem u smislu razvoja rezistencije mikroorganizama na antimikrobne lekove, ne samo u bolničkim uslovima, već i u opštoj populaciji. Iz tog razloga je neophodno praćenje cirkulišućih sojeva u različitim životnim uslovima, pojave rezistencije, istraživanje mehanizama rezistencije, i u skladu sa tim, formiranje odgovarajućih terapeutskih protokola.