Процена и утицај фактора ризика на трошковe лечења срчане инсуфицијенције
Abstract
Циљ : Циљ ове студије био је приказ трошкова овог обољења, измереног на узорку оболеле популације, као и утицај фактора ризика на већ поменуте трошкове лечења.
Резултати : Највећи проценат трошкова, на годишњем нивоу по пацијенту, чине хопиталне услуге ( 49,74% тј. 22 392,16 РСД ), медикаментозни лечење ( 30,33% тј. 13 699,07 РСД ), а за амбулаторне услуге ( 19,83% тј. 8 829,13 РСД ). Ниједан пацијент из групе није био пензионисан, нити је дошло до смртног исхода. Показало се да су трошкови лечења пацијената са одређеним фактором ризика већи, где они за хоспиталне трошкове дају 185 095,76 РСД ( 54,57% ) више, за медикаментозне 3 087,28 РСД ( 19,74% ) више, а за амбулаторне 1 860,95 РСД ( 4,05% ) по пацијенту на годишњем нивоу, тј.трошкови су им у просеку већи за 26,12% .
Закључак : Трошкови срчане инсуфицијенције у Србији представљају велико оптерећење за државу, али постоји могућност њеног смањења уколико факторе ризика сведемо на минимум, и тако осим што ћемо смањити трошкове побољшаћемо квалитет живота пацијента.
Кључне речи: срчана инсуфицијенција, трошкови и анализа трошкова, фактори ризика.
References
Rosanna Tarricone. Cost of illness analysis: What room in health economics? Health policy 2006; 77: 52
Joel E. Segel. Cost of illness studies: A primer. RTI International 2006.
Allison Larg, John R. Moss. Cost of illness studies: A guide og critical evaluation. PharmacoEconomics 2011; 29: 653-71
Dorothy P. Rice. Cost of illness: What good about them? InjPrev 2000; 6: 177-9.
Cooper B, Rice D. The economic cost of illness revisited. HeinOnline 1976; 39: 21.
Swedberg K. Importance of heart rate in the managment of heart failure. Medicographia 2011; 33: 357-62.
Lazar Todorović. Interna medicina. Niš: Medicinski fakultet; Galaksija 2009: 843
Vukotić M, Nedeljković S, Mujović V, Đukić V. Kardiovaskularna oboljenja: Epidemiologija i prevencija. Beograd: Medicinski fakultet; 1991: 11
Rosamond W, Flegal K, Furie K etal. Heart disease and stroke statistics. Circulation 2008; 117: 86-9.
Michal Tendera. Epidemiology, treatment, and guidelines for the treatment of heart failure in Europe. EurHeartJ 2005; 7: 5-9.
Vrhovac B, Francetić I, Jakšić B, Labar B, Vućelić B. Interna medicina. Zagreb: Medicinski fakultet; 2003: 471.
Heidenreich P, Trogdon J, Khavjou O etal. Forecasting the future of cardiovascular disease in the United States. Circulation 2011; 123: 933-44.
Skinner Ginger. Cost of treting heart disease to triple by 2030.ConsumerReports 2011.
Republički zavod za statistiku. Beograd: Republički zavod za statistiku 2010.
Narodna banka Srbije. Beograd: Narodna banka Srbije 2010.
Partarrieu Jacqueline. The human and economic cost of heart disease in Europe. PublicHealt 2008.
Berry C, Murdoch D, McMurray J. Economics of chronic heart failure. EurHeartJ 2001; 3: 281-91.
Braunschweig F, Cowie M, Auricchio A. What are the cost of heart failure? Europace 2011; 13: 13-7
Stewart S, Jenkins A, Buchan S, McGuire A, Capewell S, McMurray J. The current cost of heart failure to the National Health Service in the UK. EurHeartJ 2002; 4: 361-71.
Kannel WB, Belanger AJ. Epidemiology of heart failure. AmHeartJ 1991; 121: 951.7.