ULOGA DRUŠTVENIH MREŽA I MOBILNIH APLIKACIJA U FIZIČKOJ AKTIVNOSTI TOKOM EPIDEMIJE KOVID-19 U SRBIJI:

Nataša Milić; Nikola Savić; Nina Rajović; Jelena Milin-Lazović; Marko Savić; Nikola Milić; Petar Milčanović; Ksenija Marković; Tamara Stanisavljević; Dejan Nešić; Sanja Mazić

doi:10.5937/medi55-37524

Nataša Milić Institut za medicinsku statistiku i informatiku, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Nikola Savić Laboratorija za medicinu sporta i terapiju vežbanjem, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija
Nina Rajović Institut za medicinsku statistiku i informatiku
Jelena Milin-Lazović Institut za medicinsku statistiku i informatiku, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Marko Savić Institut za medicinsku statistiku i informatiku, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Nikola Milić Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija
Petar Milčanović Laboratorija za medicinu sporta i terapiju vežbanjem, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija
Ksenija Marković Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Termal”, Vrdnik, Srbija
Tamara Stanisavljević
Dejan Nešić Institut za medicinsku fiziologiju “Rihard Burjan”, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija
Sanja Mazić Institut za medicinsku fiziologiju “Rihard Burjan”, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija

DOI: https://doi.org/10.5937/medi55-37524

Ključne reči: fizička aktivnost, mobilne aplikacije, društvene mreže, KOVID-19, pandemija, vanredno stanje

Sažetak

Nakon što se u kineskoj provinciji Vuhan pojavio novi virus, SARS-KOV-2, koji se ubrzano raširio širom sveta, u martu 2020. godine Vlada Republike Srbije je uvela mere zaštite za sprečavanje i širenje zarazne bolesti KOVID-19 u Srbiji. Zabranjena su sva okupljanja u zatvorenom prostoru (sportske, kulturne i druge manifestacije), kao i kretanje u parkovima i javnim površinama namenjenim za rekreaciju i sport. U piku epidemije, uvedeno je vanredno stanje tokom koga je zabranjeno kretanje na javnim mestima, odnosno van stanova, prostorija i objekata za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva, preporučen je rad od kuće i uvedeno onlajn školovanje. Svetska Zdravstvena Organizacija preporučila je održavanje nivoa bazične fizičke aktivnosti korišćenjem tzv. onlajn resursa. Na osnovu svega navedenog, u ovom radu ispitana je zastupljenost fizičke aktivnosti potpomognute društvenim mrežama i mobilnim aplikacijama u uslovima socijalnog distanciranja nastalog usled epidemije KOVID-19 u Srbiji. Studija je sprovedena kao studija preseka, sa korišćenjem upitnika distribiuranog preko društvenih mreža. Utvrđeno je da je nešto više od trećine ispitanika (38.3%) koristilo društvene mreže, odnosno mobilne aplikacije u cilju obavljanja fizičke aktivnosti tokom vanrednog stanja u Srbiji, od čega je 27.1% koristilo društvene mreže i pre vanrednog stanja, dok je 11.2% počelo da koristi društvene mreže/mobilne aplikacije za obavljanje fizičke aktivnosti tokom vanrednog stanja. Laka dostupnost i pregled vežbi bili su najčešći razlog korišćenja društvenih mreža/mobilnih aplikacija. 40% učesnika studije je smatralo da društvene mreže, odnosno mobilne aplikacije olakšavaju bavljenje fizičkom aktivnošću. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da promocija fizičke aktivnosti u kućnim uslovima preko društvenih mreža i mobilnih aplikacija može pružiti neprocenjivi doprinos održavanju fizičke aktivnosti na globalnom nivou tokom pandemija kao što je KOVID-19.

Ključne reči: fizička aktivnost, mobilne aplikacije, društvene mreže, KOVID-19, pandemija, vanredno stanje