NEODLUČNOST U VEZI SA VAKCINACIJOM PROTIV COVID-19 U SRBIJI

Sažetak

Uvod/Cilj: Vakcinalna neodlučnost prepoznata je kao značajan faktor smanjenog obuhvata rutinskom imunizacijom u svetu, ali i kao faktor koji je uticao na nedovoljnu prihvaćenost vakcine protiv SARS-COV-2 virusa tokom pandemije. Svetska zdravstvena organizacija predložila je „3C“ model koji obuhvata tri ključne komponente vakcinalne neodlučnosti: poverenje (confidence), komotnost (complacency) i pogodnost (convenience). Cilj ovog rada je procena namere da se primi COVID-19 vakcina u okviru „3C“ modela u Srbiji.

Materijal i metode: Studija preseka sprovedena je u uzorku od 1,435 odraslih stanovnika Srbije. Primenjeno je prigodno uzorkovanje, a upitnik je diseminovan onlajn putem preko društvenih mreža i mejling lista. Glavna ishodna varijabla bila je namera da se primi vakcina, sa tri kategorije: odbijanje vakcinacije, vakcinalna neodlučnost i prihvatanje vakcinacije. Za utvrđivanje povezanosti prediktornih varijabli (socio-demografskih činioca, kredibilnosti izvora informisanja, opštih stavova prema vakcinaciji i vakcinalne neodlučnosti merene putem tri skale – poverenja, komotnosti i pogodnosti) sa ishodnom varijablom primenjena je logistička regresiona analiza.

Rezultati: Manje od jedne trećine ispitanika (28.6%) je odbilo COVID-19 vakcinaciju, 33.7% je nameravalo da se vakciniše, dok je 37.7% bilo neodlučno u vezi sa vakcinacijom. Povećana verovatnoća i neodlučnosti u vezi sa vakcinacijom i odbijanja vakcinacije bila je značajno povezana sa nižim skorovima na skalama poverenja i pogodnosti i višim rezultatom na skali komotnosti.

Zaključak: Poverenje u zdravstvene autoritete i vladu, poverenje u bezbednost i efikasnost vakcine protiv COVID-19, doživljaj adekvatnog pristupa i dotupnosti vakcinacije i komotnost (doživljaj vakcinacije kao nepotrebne) imali su najveći uticaj na nameru ispitanika da se vkacinišu protiv COVID-19, potvrđujući relevantnost „3C“modela.