KLINIČKE MANIFESTACIJE SINDROMA POLICISTIČNIH JAJNIKA

Radmila M Sparic; Jelena Zlatar; Luka Nikolić; Milica  Opalić Palibrk; Lena  Radić; Jelica Bjekić Macut; Sanja Ognjanović; Djuro  Macut

doi:10.5937/medi57-52718

Radmila M Sparic Klinika za ginekologiju i akušersvo, Klinički centar Srbije Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Jelena Zlatar https://orcid.org/0009-0004-4101-7308
Luka Nikolić https://orcid.org/0009-0005-7293-3453
Milica Opalić Palibrk https://orcid.org/0009-0009-6178-2521
Lena Radić https://orcid.org/0009-0001-4704-9261
Jelica Bjekić Macut https://orcid.org/0000-0003-4768-676X
Sanja Ognjanović https://orcid.org/0000-0002-2968-0762
Djuro Macut https://orcid.org/0000-0002-6731-8596

DOI: https://doi.org/10.5937/medi57-52718

Ključne reči: PCOS, Insulinska Rezistencija, Hiperandrogenizam, PCOM

Sažetak

Sindrom policističnih jajnika, odnosno PCOS, kao najčešće endokrino oboljenje kod žena u reproduktivnom periodu predstavlja kompleksno oboljenje koje se karakteriše različitim hormonskim poremećajima i brojnim varijacijama u kliničkoj slici. Dijagnoza i lečenje PCOS-a otežani su izrazito varijabilnom kliničkom slikom i nedovoljno poznatom etiologijom i patogenezom ovog poremećaja. Primarni klinički znaci PCOS-a obuhvataju hiperandrogenizam, ovlatornu disfunkciju i policističnu morfologiju jajnika, iako sva tri ne moraju biti prisutna kod svih pacijentkinja sa PCOS.

Hiperandrogenizam, koji se manifestuje kao hirzutizam, akne ili androgena alopecija, značajno utiče kako na fizičko, tako i na psihičko stanje ovih pacijentkinja. Ovulatorna disfunkcija, koja se manifestuje iregularnim menstruacionim ciklusima kao posledica oligo/anovulacije, predstavlja značajan element kliničke prezentacije PCOS-a i uzrokuje infertilitet koji se sreće kod pojedinih pacjentkinja. Takođe, insulinska rezistencija koja je karakteristična za PCOS dovodi do hiperinsulinemije i metaboličkih poremećaja koji se sreću kod ovih pacijentkinja. Posledično, žene sa PCOS imaju povećan rizik gojaznosti, displipidemije, dijabetesa, i kardiovaskularnih bolesti, naročito u kasnijoj životnoj dobi. Učestalost poremećaja raspoloženja, pre svega depresije i anksioznosti takođe je značajno povećana u ovoj populaciji.

Kompleksnost sindroma otežava brigu o pacijentkinjama, a njegova hronična priroda ističe potrebu za proaktivnim pristupom lečenju i pažljivom procenom svih elemenata oboljenja.