KAPILAROSKOPIJA KOD ZDRAVIH OSOBA RAZLIČITOG UZRASTA

Slavica Pavlov-Dolijanovic; Milan  Bogojevic; Dragana Pravilovic Lutovac; Mirjana Zlatkovic-Svenda; Ana Markovic; Aleksandra Djokovic; Goran Radunovic

doi:10.5937/medi0-57524

Slavica Pavlov-Dolijanovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Institut za reumatologiju, Beograd, Srbija
Milan Bogojevic Klinički centar Crne Gore, Odeljenje za reumatologiju, Podgorica, Crna Gora
Dragana Pravilovic Lutovac Klinički centar Crne Gore, Odeljenje za reumatologiju, Podgorica, Crna Gora
Mirjana Zlatkovic-Svenda Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Institut za reumatologiju, Beograd, Medicinski fakultet Foča, Univerzitet Istočno Sarajevo
Ana Markovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Institut za reumatologiju, Beograd, Srbija
Aleksandra Djokovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Univerzitetski Kliničko-Bolnički centar Bežanijska Kosa, Odeljenje kardiologije, Beograd, Srbija
Goran Radunovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Institut za reumatologiju, Beograd, Srbija

DOI: https://doi.org/10.5937/medi0-57524

Ključne reči: kapilaroskopija, zdrave osobe, Raynaud’s fenomen, mikrocirkulacija, mikrovaskularne abnormalnosti

Sažetak

Uvod: Kapilaroskopija je neinvazivni dijagnostički alat koji se koristi za otkrivanje morfoloških abnormalnosti u mikrocirkulaciji. Procena kapilaroskopskih nalaza kod zdravih ispitanika je verovatno oblast u kojoj je kontroverze najteže rešiti. Ovaj pregled se fokusira na kapilarnu arhitekturu kod zdravih osoba različitih starosnih grupa.
Metode: Pretraga je sprovedena u PubMed-u, MEDLINE-u i Scopus-u koristeći sledeće termine: kapilaroskopija, zdravi ispitanici, Rejnoov fenomen, mikrocirkulacija i
mikrovaskularne abnormalnosti. Identifikovano je ukupno 10 relevantnih članaka.

Rezultati: Oblik kapilara i arhitektura mikrovaskularne mreže ruba nokatne ploče mogu se značajno razlikovati kod zdravih osoba. Najčešće primećene abnormalnosti u ovoj populaciji uključuju izvijuganost, izukrštanost, homogeno uvećanje petlje, neoangiogenezu i mikrokrvarenje. Ređe se mogu primetiti neobičniji obrasci, kao što su razgranate, žbunaste ili glomerularne petlje. Ove atipične karakteristike zahtevaju pažljivu procenu kako bi se izbeglo previđanje potencijalne osnovne bolesti.

Zaključak: Ovaj pregled kritički ispituje nalaze kapilaroskopije kod zdravih osoba, uzimajući u obzir tipične prakse nege noktiju i promene povezane sa starenjem. Ovi uvidi mogu pomoći kliničarima u razlikovanju fizioloških varijacija od ranih znakova mikrovaskularnog oštećenja.