EPIDEMIOLOGIJA ISHEMIJSKIH BOLESTI SRCA

Isidora Vujcic; Jadranka Maksimovic; Sandra Sipetic Grujicic

doi:10.5937/medi0-58650

Isidora Vujcic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Institut za epidemiologiju https://orcid.org/0000-0003-3442-7400
Jadranka Maksimovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet https://orcid.org/0000-0002-8215-7399
Sandra Sipetic Grujicic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Institut za epidemiologiju https://orcid.org/0000-0001-8257-3774

DOI: https://doi.org/10.5937/medi0-58650

Ključne reči: ishemijska bolest srca, faktori rizika, prevencija

Sažetak

Ishemijska ili koronarna bolest srca (IBS) je vodeći uzrok smrti i nesposobnosti na globalnom nivou. Cilj ovog preglednog rada je da pruži uvid u epidemiologiju IBS sa fokusom na distribuciju, faktore rizika i prevenciju.

Pretraga literature je sprovedena korišćenjem PubMed, Scopus i Google Scholar baza podataka kako bi se identifikovale relevantne studije objavljene u poslednjih deset godina.

U 2019. godini od IBS bolovalo je 197.2 miliona ljudi, uzrokovale su 9,1 miliona smrtnih ishoda i 182,0 miliona DALY-ja (engl. disability-adjusted life years). Iako su standardizovane stope mortaliteta, DALY-ja i prevalencije od IBS u svetu opale, broj registrovanih slučajeva i dalje raste. Najviša prevalencija IBS se beleži u Srednjoj i Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, a najniža u Južnoj Aziji.

Faktori rizika za IBS se mogu podeliti na promenljive i nepromenljive. Glavni nezavisni faktori rizika kao što su pušenje, hipertenzija, dislipidemija, dijabetes, starost uzročno su nezavisno povezani sa nastankom oboljenja. Sredinski faktori (aerozagađenje, buka, klimatske promene) dodatno povećavaju rizik od IBS-a. Novonastali koncept eksposoma ukazuje da je za nastanak IBS važna kumulativna izloženost i zajednički uticaj svih faktora rizika u životnoj sredini.

Nastanak IBS se može sprečiti primordijalnim (mere usmerane prema socijalnim determinantama zdravlja kao što su: urbanizacija, siromaštvo, pismenost, uslovi života i rada) i primarnim merama prevencije (modifikacija faktora rizika promenom načina života, medikamentozna terapija).

IBS predstavljaju sve veći globalni zdravstveni problem, pogotovo u nerazvijenim zemljama, što je posledica starenja populacije, ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti i prisustva brojnih faktora rizika što zahteva adekvatnu prevenciju i lečenje.